Koprivnjača može da uguši

Mali plikčići na koži, nepravilnog oblika, koji se jave na jednom, pa na drugom mestu na telu, znak su da je u pitanju vrsta alergije - u narodu poznata kao koprivnjača, odnosno, kako bi to lekari rekli - urtikarija. To je jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji, a mogu biti akutne i hronične.

Prema rečima dr Aleksandra Adamovića, direktora Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, uzroci urtikarije su raznoliki, tako da postoji više oblika urtikarije.

Jedna od najčešćih je upravo reakcija na lekove - kaže dr Adamović. - Urtikarije, osim što mogu biti uzrokovane lekovima, mogu ih izazvati i inhalacioni alergeni, vakcine, promene u digestivnom sistemu - crevni paraziti, gastritis, kolitis, bolesti jetre, poremećaji crevne flore, fokalni infekti, kao i psihogeni faktori. Fokalni infekti su situacije kada kažemo da postoji neko žarište u organizmu - upala krajnika, granulom ispod zuba, fistula, hronični infektivni otok dušnika, otok usana, angio edem.

Koprivnjače mogu biti praćene visokom temperaturom, a kako naš sagovornik kaže, važno je da se pacijenti obavezno jave lekaru.

- Nikako nije dobro rešenje samolečenje, uzimanje „presinga“ na svoju ruku - kaže dr Adamović. - Ponekad prođe spontano, ali ako ne prođe za dva-tri sata i u talasima dolazi i prolazi, svakako bi se trebalo javiti dermatologu. Pre svega zato što je u pitanju alergijska reakcija čiji tok ne može da se predvidi. Može da otekne dušnik i dođe do gušenja. Kada je u pitanju akutna urtikarija, mora prvo da se ukloni antigen, izazivač, a ako je u pitanju hrana, da se uvede dijeta.

Osnovna promena koja se javlja na koži kod koprivnjače je urtika, koja brzo nastaje i brzo nestaje, ponekad već nakon dvadesetak minuta. Kasnije se urtike pojavljuju na drugom mestu.

- Svrab je glavni subjektivni simptom - kaže dr Adamović. - Češanjem se svrab ne umanjuje, već pritiskom. Osim na koži može se javiti i otok laringsa koji može otežavati disanje, kao i oticanje usana. U nekim slučajevima javlja se i povišena telesna temperatura.

Kako dr Adamović kaže, u terapiji je prvo neophodno eliminisati antigen, a koriste se najčešće antihistaminici i kortikosteroidi, dijete, nekada i primena kalcijuma.

Nadzor

Lečenje hroničnih urtikarija je komplikovano i zahteva stalno praćenje dermatologa - kaže dr Adamović. - Lečenje hroničnih urtikarija zahteva pronalaženje antigena, kao i detaljno ipitivanje digestivnog sistema.

Izvor: B. Caranović, Novosti.rs