Alarm naučnika: Nagli skokovi šećera u krvi mogu povećati šanse za Alchajmer

Visok porast nivoa &scaron;ećera u krvi posle obroka mogao bi da poveća rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazuje nova studija koja dodatno rasvetljava povezanost dijabetesa, insulinske rezistencije i demencije.Skok &scaron;ećera u krvi i rizik od AlchajmeraPrethodna istraživanja otkrila su da dijabetes i demencija u nekim slučajevima mogu biti povezani. Međutim, da li jedno stanje uzrokuje drugo i koji su biolo&scaron;ki mehanizmi uključeni i dalje su oblasti koje naučnici istražuju.Istraživači u Ujedinjenom Kraljevstvu analizirali su veliki genetski skup podataka od 357.883 ljudi i otkrili da su osobe sa relativno vi&scaron;im nivoom &scaron;ećera u krvi, dva sata nakon jela, imale 69 odsto veću verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest, pi&scaron;e Miss7.24sata.hr.&quot;Ovo otkriće bi moglo pomoći u oblikovanju budućih strategija prevencije, ističući važnost kontrole &scaron;ećera u krvi ne samo uop&scaron;te, već i posebno nakon obroka&quot;, kaže epidemiolog Endru Mejson sa Univerziteta u Liverpulu.Istraživači su koristili tehniku nazvanu Mendelova randomizacija za analizu podataka. Umesto da direktno mere &scaron;ećer u krvi nakon obroka, tražili su ljude sa genima za koje se zna da su povezani sa skokovima &scaron;ećera u krvi nakon jela.Po&scaron;to ovaj pristup uzima u obzir genetiku, isključuje se uticaj faktora okoline i drugih zdravstvenih stanja, &scaron;to omogućava pouzdanije utvrđivanje uzročno-posledične veze.Iako je postojala jaka veza između postprandijalnih skokova &scaron;ećera u krvi i Alchajmerove bolesti, nije pronađena veza između standardnih nivoa glukoze ili insulina, niti insulinske rezistencije, i Alchajmerove bolesti ili demencije uop&scaron;te.Takođe, snimanja mozga kod podgrupe učesnika nisu pokazala povezanost između karakteristika glukoze ili insulina i promena u veličini mozga, hipokampusa ili većeg o&scaron;tećenja bele mase, &scaron;to ukazuje na to da se verovatno radi o suptilnijim procesima koji povezuju skokove &scaron;ećera sa Alchajmerovom bole&scaron;ću.&quot;Prethodne studije ukazivale su na to da je glukoza dva sata nakon obroka glikemijski pokazatelj koji snažno predviđa lo&scaron;ije kardiovaskularne ishode&quot;, navode istraživači u objavljenom radu.&quot;Na&scaron;i nalazi ukazuju na to da je genetska predispozicija za ovaj marker postprandijalne glukoze takođe povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.&quot;Jo&scaron; uvek nije jasno za&scaron;to skok &scaron;ećera u krvi nakon obroka povećava rizik od demencije, ali je poznato da je mozak, kao i ostatak tela, zavisan od glukoze.Moguće je da se nakon obroka javlja neka vrsta upale ili stresa u moždanim ćelijama, a kasnije ciljanje na ove procese moglo bi da dovede do lečenja ili prevencije demencije.Ipak, postoji značajna zamerka u vezi sa studijom: istraživački tim nije bio u mogućnosti da ponovi nalaze u starijem genetskom skupu podataka od 111.326 ljudi, &scaron;to je možda posledica razlika u načinu odabira učesnika.Originalni skup podataka Britanske biobanke koji je kori&scaron;ćen uglavnom obuhvata zdravije učesnike i osobe vi&scaron;eg socioekonomskog statusa, a uključuje isključivo bele Britance. Zbog toga je potrebno dodatno istraživanje kako bi se ova hipoteza testirala u raznovrsnijim populacijama.&quot;Prvo moramo da repliciramo ove rezultate u drugim populacijama kako bismo potvrdili vezu i bolje razumeli osnovnu biologiju&quot;, kaže genetički epidemiolog Viki Garfild sa Univerziteta u Liverpulu.&quot;Ako se nalazi potvrde, studija bi mogla da otvori put novim pristupima smanjenju rizika od demencije kod ljudi sa dijabetesom&quot;, dodaje on.

Alarm naučnika: Nagli skokovi šećera u krvi mogu povećati šanse za Alchajmer

0 Komentari