Pedagog za B92: “Zavisnost od interneta upoređuje se sa zavisnošću od kocke“

U našoj zemlji čak 97 odsto tinejdžera uzrasta od 15 do 17 godina ima mobilni telefon i za razliku od pripadnika starijih generacija, njima telefon ne služi za telefoniranje, već za pretraživanje interneta, a od svih sadržaja najviše koriste „Jutjub”. Na njemu nalaze sve informacije koje su im potrebne, počev od recepta za kolač do uputstva kako se najbrže pegla košulja ili popravlja kvar na nekom uređaju.

„Često se zavisnost od interneta upoređuje sa zavisnošću od kocke uglavnom zbog toga što su internet i kocka fizički nešto što se ne unosi u organizam, a izaziva itekako ozbiljan psihički problem. U svemu drugome se ne može baš mnogo porediti. Naime, internet je najjeftiniji oblik zavisnosti za koji nisu potrebne specijalne količine novca i koji se može upražnjavati bilo gde i uz pomoć bilo kog aparata koji podržava internet. Između ostalih oblika zavisnosti od interneta, postoji i zavisnost od sajber kockanja“, za B92 navodi dipl. spec. Nataša Kovačević, pedagog Klinike za odvikavanje od interneta.

Na pitanje kako sama terapija izgleda, Kovačevićeva odgovara: “S obzirom da je zavisnost od interneta poremećaj koji ugrožava celo socijalno okruženje osobe zavisnika, terapija podrazumeva, barem u početku, prisustvo cele porodice. Ova zavisnost je uglavnom krajnji produkt nemoći određene osobe da se suoči sa nekim velikim problemom ili možda većom traumom te tako terapija da bi bila uspešna mora biti fokusirana na srž rešavanja te traume, a zatim dolazi i do rešavanja “produkta“ to jest, zavisnosti.“

Foto: depositphotos/ andras_csontos

Terapija obično traje 45 minuta jednom nedeljno, a celokupna terapija između 6 meseci i godinu dana u zavisnosti od težine problema. Lečenje zavisnosti od interneta je jeftini oblik lečenja kod koga se predmet zavisnosti ne oduzima već je cilj da osoba zavisnik nauči da pravilno i korisno koristi nešto bez čega se, nažalost, u današnje vreme ne može.

Koliko od vas je pomislio tokom čitanja ovog teksta da mu je neophodna terapija ili pak mislite da ipak možete da kontrolišete situaciju?

Sigurna sam da je više onih koji su pomisli ovo drugo. U svetu postoje centri za odvikavanje od interneta, ipak u Srbiji još nisu popularni, očigledno zato što roditelji dece smatraju da je to normalno da dete po nekoliko sati slobodnog vremena provede za kompjuterom ili telefonom, a ukoliko to počne njima lično da smeta, onda smatraju da će jednostavnim oduzimanjem mobilnog telefona rešiti problem, što u potpunosti izaziva suprotan efekat i stvara začarani krug - zavisnik počinje da pokazuje agresivnost, internet mu biva vraćen i sve kreće ispočetka. Ljudi se uglavnom u našoj zemlji obraćaju stručnjacima kada budu "saterani uz zid". Nažalost je tako, govori pedagog Nataša Kovačević za B92.

Sanja Ćulibrk