Slučaj majke rekorderke: Da li je moguće roditi 69 dece?

Gospođa Vasiljev rodila je između 1725. i 1765. godine čak 16 pari blizanaca, sedam trojki i četiri puta četvorke. Preživela je ukupno 27 porođaja i rodila čak 69 dece.

"To zvuči fantastično. Mislim, 69 dece? Dajte, molim vas!", komentar je Džejmsa Segarsa, direktora Odeljenja za reproduktivnu nauku i istraživanje ženskog zdravlja na fakultetu “Džons Hopkins”.

Postavlja se pitanje da li postoje ograničenja kada je reč o tome koliko dece žena može prirodnim putem da začne i rodi.

Savremena nauka tvrdi da je, bar u teoriji, broj veći nego što biste ikad pomislili. Matematički gledano, lako je moguće izneti 27 trudnoća tokom 40 godina, naročito ako se uzme u obzir da trudnoće s trojkama i četvorkama obično traju kraće od devet meseci.

To bi značilo da je u periodu od 40 godina gospođa Vasiljev njih čak 18 provela u drugom stanju, što je manje od polovine vremena. Ali, da li je to ostvarljivo u stvarnosti, sasvim je druga priča. “Žene dobijaju prvu menstruaciju s 15 godina (zanemarite koliko se to danas promenilo, pričamo o 18. veku), a ovuliraju dok god imaju dovoljnu zalihu jajnih ćelija, koje obično nestaju oko 51. godine. Doduše, i pre 50. rođendana njihova plodnost opada, pa je šansa za začeće po ciklusu kod 45-godišnjakinje samo jedan odsto mesečno", tvrdi profesorka Valeri Bejker sa Stanforda.

Kako žene stare, kvalitet i kvanitet jajnih ćelija se smanjuje. Tako se, kako se žena bliži perimenopauzi, povećava mogućnost za abnormalnost hromozoma, pa se mnoge ovakve trudnoće završavaju spontanim pobačajem, za koji žene često nisu svesne da se dogodio.

"Mnoge žene ne zatrudne nakon 42 ili 44 godine starosti, iako ćete povremeno čuti za trudnice u kasnim četrdesetim. Takođe, što je više trudnoća žena iznela, to je manja šansa za novo začeće, jer višestruki porođaji menjaju žensku polnu anatomiju”, kaže Segars

A ako je gospođa Vasiljev bila pobornica dojenja, što je vrlo verovatno ako se uzme u obzir da je živela na selu, njeno telo nije ovuliralo kao inače.

Foto: Thinkstock / ilustracija

Ova biološka metoda kontracepcije (iako nije potpuno bezbedna), dodatno bi joj otežala sva brojna začeća koja je navodno doživela rađajući svoje potomke. Fjodor i njegova supruga su zato morali imaju neverovatnu sreću, i da im se svaki put iznova dogodi trudnoća, čak i kada su bili 50-godišnjaci.

Biološki sat ima mnogo smisla, posmatrano s evolutivne perspektive, s obzirom na to da su trudnoća i porođaj težak 'zadatak' koji ženama s godinama sve teže pada.

"Priroda teži da uvede ograničenja. Trudnoća je najteže fizičko iskustvo kroz koje žensko telo može da prođe", kaže Bejker.

Težina porođaja je ono pri čemu se realno javljaju najveće sumnje u tolike trudnoće koje je navodno preživela gospođa Vasiljev, naročito ako se uzme u obzir da su se odvijale pre skoro 300 godina, i to na selu u Rusiji.

Čak i u najrazvijenijim narodima, gde je carski rez svakodnevna mogućnost, smrtnost pri porođaju nije iščezla. U Velikoj Britaniji i danas, na svakih 100.000 porođaja, osam žena umre zbog problema vezanih za trudnoću, pokazali su najnoviji podaci Svetske banke. U međuvremenu, u jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu - Sijera Leoneu, na 100.000 porođaja, umre 1.100 žena. Šansa da je gospođa Vasiljev preživela 27 porođaja je vrlo mala.

"U prošlosti je svaka trudnoća predstavljala rizik za život majke, a ne treba zanemariti ni povećane šanse za razvoj smrtonosnih komplikacija (poput krvarenja) kod višestrukih trudnoća", napominje Segars.

Foto: Thinkstock / ilustracija

Dalje, šansa za toliki broj višestrukih trudnoća je skoro neverovatna. Reč je o izuzetno retkim začećima i zvuči i više nego prenapumpano da su se ponovila toliko puta.

"Da je rodila samo 16 pari blizanaca, ja bih bio u šoku", kaže Džonatan Tili s “Nortistern” fakulteta, koji se bavi proučavanjem oocita matičnih ćelija i njihovim korišćenjem kod neplodnosti i u ženskom zdravlju.

Još jedan razlog za sumnju je i činjenica da je prema Vasiljevljevoj priči čak 67 od 69 dece preživelo rano detinjstvo, a u 18. veku je smrtnost među decom bila velika čak i kad je bila reč o jednom detetu, koje je rođeno potpuno zdravo i u terminu.

"Čak i da danas četiri puta rodite četvorke, nisam siguran da bi sva deca preživela", dodaje Segars.

Konačno, tu je i pitanje koje se sigurno nameće svima, a naročito ženama.

“Koja žena bi kroz to želela da prođe? "Pomislite samo koliko je to stresno i naporno", kaže Bejker.