Danas je Svetski dan hipertenzije

Prosečna vrednost gornjeg krvnog pritiska kod muškaraca u Srbiji je 135 milimetara živinog stuba, a kod žena 130, podsećaju stručnjaci, povodom Svetskog dana hipertenzije, 17. maja.

"Pod normalnim krvnim pritisakom podrazumevaju se vrednosti krvnog pritiska od 120/80 mmHg. Međutim, nešto niže ili više vrednosti od napred navedenih su uobičajeno fiziološko stanje, s obzirom na to da vrednosti krvnog pritiska variraju tokom dana i zavise od građe tela pojedinca i od uticaja brojnih spoljašnjih i unutarnjih faktora", rekla je Tanjugu dr Nataša Mickovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Širom sveta, u periodu od 1980. do 2008. godine, zabeležen je porast broja osoba s hipertenzijom - sa 600 miliona na milijardu, a predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi 1,56 milijardi.

Prema njenim rečima, u razvijenim zemljama učestalost hipertenzije porašće za 24 odsto, odnosno za 80 odsto u regionima u razvoju, kao što su afrički i latino-američki region. Mickovski je ukazala da učestalost hipertenzije kod odraslog stanovništva u svetu iznosi 40 odsto, odnosno približno 30 odsto u razvijenim zemljama Zapada, a kod osoba starijih od 80 godina iznosi čak 80 odsto.

"Rizik za pojavu hipertenzije raste sa godinama života, a kod osoba uzrasta od 20 do 30 godina, jedna od deset njih ima hipertenziju, a u uzrastu od 50 godina pet od deset njih ima hipertenziju. Posle 60. godine života svaka druga osoba ima hipertenziju", istakla je dr Mickovski.

Ona je naglasila da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa viskom učestalošću hipertenzije među odraslim stanovništvom, kao i da učestalost hipertenzije iznosi čak 47 odsto i to 50 odsto kod muškaraca i 43 odsto kod žena.

Mickovski je kazala da je hipertenzija sama po sebi bolest, ali je i faktor rizika za nastanak brojnih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, nastanak šloga, infarkta miokarda, srčane insuficijencije i periferne vaskularne bolesti. Govoreći o različitim faktorima rizika koji su povezani sa nastankom hipertenzije, Mickovski je navela prisustvo hipertenzije kod jednog ili kod oba roditelja, prekomeran unos soli, alkohola i fruktoze preko slatkih gaziranih ili negaziranih pića, gojaznost, ateroskleroza, nedovoljna fizička aktivnost, povećanje vrednosti masnoća u krvi i pojedini poremećaji ličnosti.

"Kada se postavi dijagnoza hipertenzije prvu terapijsku liniju predstavljaju nefarmakološke metode koje se odnose na doživotnu promenu određenih životnih navika u koje spadaju smanjenje telesne težine, poseban režim ishrane, ograničen unos soli i alkohola i redovna fizička aktivnost", istakla je Mickovski.

Ona je dodala da antihipertenzivna terapija treba da bude individualno prilagođena i to u skladu s bolesnikovim potrebama, načinom života i finansijskom situacijom.

"Efekti od pravilnog lečenja arterijske hipertenzije su višestruko korisni, jer je redukcija krvnog pritiska za 5 mmHg povezana s redukcijom pojave moždanog udara za 14 odsto, sa redukcijom pojave srčanog udara za devet odsto i sa redukcijom opšte smrtnosti za sedam odsto", naglasila je dr Mickovski.