Srednjovekovni napitak kao lek protiv bakterija

Moćan eliksir iz desetog veka koristili su anglo-saksonci za lečenje čmička, a interesantno je to da sastojci nisu davali pozitivan efekat ukoliko nisu bili zajedno kombinovani.

Drevni lek potiče iz jednog rukopisa koji se čuva u Britanskoj biblioteci.

On se smatra jednim od najranijih poznatih medicinskih udžbenika i sadrži savete anglo-saksonskih lekara i recepte za lekove, meleme i tretmane.

Nakon upotrebe ovog leka na laboratorijskim životinjama, naučnici su uspeli da dođu do zadivljujućih rezultata.

Vanredni profesor dr Kristina Li sa Univerziteta u Notingemu je izjavila da ova srednjovekovna knjiga i herbarijum sadrže dosta lekova namenjenih za lečenje bakterijskih infekcija- rana, upale oka i grla, kao i probleme sa kožom kao što su osipi i lepra.

Doktorka Li je došla na ideju da isproba ovaj recept i opisala je specifičnu metodu pravljenja napitka koja podrazumeva upotrebu mesingane posude u kojoj se on kuva, a mora da se procedi i da stoji devet dana pre upotrebe.

Kristina veruje da savremena istraživanja raznih bolesti mogu da imaju korist od drevnih metoda koji se uglavnom nalaze u ne-neučnim spisima.

Naučnici su ovaj lek testirali na bakterijama koje se teško leče kao što su strafilokoke i otkrili su da se do pozitivnih rezultata dolazi samo ukoliko se svi sastojci kombinuju zajedno i u tom slučaju preživi samo jedna od hiljadu bakterija.

Evo kako izgleda recept ovog napitka:

Uzme se jednaka količina melema za oči, useva praziluka i belog luka i sve se to dobro usitni. Potom se uzima jednaka količina vina i juneće žuči, to se pomeša sa prazilukom i stavi se u mesinganu posudu u kojoj se sve to skuva stoji devet dana. Na kraju se dobijena tečnost procedi i uveče perom nanosi na čmičak ili drugi deo tela koji je inficiran nekom bakterijom.

Bakar i žučne soli ubijaju bakterije, a luk stvara hemikalije koje utiču na sposobnost bakterija da oštete zaraženo tkivo.