U bolnicama najčešće urinarne infekcije, a uglavnom samo zbog ovoga

Da bi se sprečile posledice nošenja katetera urolog Aleksandar Janičić iz Kliničkog centra Srbije ukazuje na najznačajnije mere prevencije:

"Bitno je da pacijent popije do litar i po tečnosti na dan i da prilikom stavljanja katetera budu sterilni uslovi. Takođe, neophodna je redovna zamena katetera, a njegovu promenu trebalo bi da obavlja lekar ili patronažna sestra svake dve do tri nedelje. Jednom do dva puta dnevno važno je da se kateter ispere rastvorom borne kiseline ili fiziološkim rastvorom. Kesa sa urinom bi trebalo da se prazni kada je puna do dve trećine, a važno je da bude okačena o krevet, nikako da ne bude na podu. Prilikom njene zamene, mesto na kojem se spaja sa kateterom mora da se očisti alkoholom".

Doktor Janičić objašnjava da, osim urinarne infekcije, posledica kateterizacije može da bude i pojava peska ili kamena u bubregu ili mokraćnoj bešici.

"Još veći problem je kada dođe do oštećenja sluzokože mokraćnog kanala, jer dolazi do prodora bakterija iz urina u krv, što dovodi do 'kateterske groznice', pa čak i do nastanka urosepse", kaže doktor Janičić.

Prema njegovim rečima, od značaja za sprečavanje urinarne infekcije može da bude i preventivna upotreba antibiotika, ali lekari nemaju usaglašen stav o vrsti, količini i vremenu primene ovih lekova pre stavljanja katetera.

Dodaje i da bi bilo idealno da se urinarni kateter ukloni što je moguće pre. Najbolje je tokom pet dana od uvođenja, jer učestalost pojave bakterija usled katetera tokom dva do deset dana je 26 odsto, a nakon mesec dana je gotovo 100 odsto.

Žene su u 50 odsto većem riziku od dobijanja infekcija urinarnog trakta u odnosu na muškarce. Razlog je u anatomiji mokraćnog kanala, koji je kod žena kraći tri do četiri puta. Osim toga, kod žena je mnogo manja udaljenost između mokraćnog kanala i bešike, pa je bakterijama lakše da dođu do pogodnog mesta za razmnožavanje.

"U posebnom su riziku stariji pacijenti, kao i oni sa slabim imunitetom, odnosno oni kod kojih se sprovodi imunosupresivna terapija", kaže Janičić.

Takođe, pacijenti sa sistemskim oboljenjima, kao što je dijabetes, smatraju se veoma rizičnim i podložnim za nastanak urinarne infekcije prilikom urinarne kateterizacije.

Nepokretne osobe takođe moraju da nose kateter, što ih svrstava u rizičnu grupu.

Janičić kaže da je kod ovakvih pacijenata bolje rešenje "kondom kateter", koji se koristi po potrebi, jer se znatno smanjuje mogućnost nastanka infekcije.