Anemija i nedostatak gvožđa

Vegetarijanci nisu izloženi riziku od anemije ako ishranu obogate integralnim i visokoproteinskim namirnicama

Tačno. Studije inteligencije kod dece predškolskog i doba dokazale su da nedostatak gvožđa u hrani ima veliki uticaj na razvoj inteligencije i mentalnih sposobnosti i na kasniji uspeh u školovanju i na fakultetu kod dece i adolescenata koja su tokom rasta i razvoja patila od malokrvnosti zbog nedostatka gvožđa. Gvožđe je mineral neophodan za rast, razvoj, podsticanje raznih enzimskih funkcija, ali i važan sastojak građe imunih ćelija i organa. Takođe je od vitalne važnosti za energetiku organizma jer utiče na iskorišćavanje energije, mišićni rad i snagu. Osim u hemoglobinu, jedan je od vitalnih sastojaka mioglobina, proteina važnog za održanje normalnog metabolizma mišićnog tkiva.

Zašto i kada nedostaje gvožđe

Najčešći uzroci i stanja kod kojih dolazi do nedostatka gvožđa u organizmu su:
- nedostatak gvožđa u ishrani
- poremećaj apsorpcije gvožđa iz sistema za varenje u krv
- hronični gubitak krvi zbog patoloških poremećaja i bolesti urogenitalnog, sistema za varenje i/ili disanje (menstrualna krvarenja, bolesti materice, zbog bolesti bubrega, varikoziteti jednjaka, ulkus, upalne bolesti creva, šećerna bolest, hemoroidi, divertikuloze, karcinomi probavnog trakta i razne parazitarne i druge zarazne bolesti) trudnoća i dojenje.

Nedostatak gvožđa u organizmu može biti različitog intenziteta. U početnom stadijumu kada su smanjene zalihe gvožđa u njegovim prirodnim skladištima u ćelijama jetre, slezine i koštane srži, vrednosti gvožđa u serumu i koncentracija hemoglobina obično su još normalne. Kasnije vrednosti tzv. serumskog gvožđa (u krvi) padaju, a u uznapredovaloj bolesti vrednosti su snižene i u serumu i u zalihama, kao i vrednosti ostalih parametara: hemoglobina, hematokrita, krvnog volumena eritrocita (MCV), sadržaja hemoglobina u eritrocitima (MCHC), povećan kapacitet vezanja gvožđa u serumu (UIBC) i sniženje transportnog proteina-feritina, čije su vrlo niske vrednosti jedan od najpouzdanijih pokazatelja u dijagnostici anemije zbog nedostatka gvožđa. Zato je za dijagnostikovanje ovog poremećaja potrebno učiniti osnovne laboratorijske hematološke analize krvi, tzv. crvenu krvnu sliku i opštu biohemiju.

Bolje sprečiti nego lečiti

Anemija zbog nedostataka gvožđa kod dojenčadi i male dece može se sprečiti dojenjem, ishranom prirodno bogatom gvožđem i konzumiranjem hrane obogaćene ovim elementom. Dok se mleko obogaćuje gvožđem u formi gvožđe-sulfata i gvožđe-glukonata, i dodaje se 12 mg/L, takođe se i industrijski proizvedene dečje žitarice obogaćuju malim česticama elementarnog gvožđa od 0,5 g gvožđa na 1 kilogram suvih žitarica, što je 10 puta više nego što je ovaj elemenat prirodno prisutan u njima.

Lečenje sideropenične anemije je nadoknada gvožđa kako bi se korigovao njegov deficit u organizmu, najbolje nekim od dodataka za oralnu primenu u kombinaciji s vitaminom C. Posebno je važno otkriti osnovni razlog nedostatka gvožđa; i ako je moguće, ukloniti ga; jer ishod i prognoza sideropenične anemije uveliko zavisi od osnovne bolesti i uzroka koji ju je izazvao. Za nadoknadu se preporučuje gvožđe u dvovalentnom obliku (tzv. fero obliku), a najčešće se daje u obliku tableta ili tečnih dodataka: ferosulfat, feroglukonat, feroglicinsulfat i ferolaktat.

Za dobru apsorpciju, a time i bioraspoloživost gvožđa u organizmu dnevnu dozu od 150-200 mg treba uzeti raspodeljenu u 3-4 obroka, najbolje neposredno pre jela. U slučaju teškog podnošenja i nuspojava poput mučnine, bolova u stomaku, povraćanja, proliva, gorušice ili zatvora stolice (opstipacije) gvožđe se može koristiti i uz jelo. Kada je uzimanje preparata gvožđa na usta iz nekog razloga nemoguće, daju se spore intravenske infuzije koje treba izbegavati radi povećanog rizika od nastanka težih alergijskih reakcija.

Novija istraživanja sugerišu da se naročito starijim osobama koje pate od malokrvnosti zbog nedostatka gvožđa dnevno daju male doze od 15 mg elementarnog gvožđa.

Trudnicama koje su anemične u srednjim mesecima trudnoće, takođe se zbog česte nepodnošljivosti gvožđa savetuje da uzimaju niže doze od 20-40 mg dnevno, upravo zato što takve doze neće uzrokovati teže smetnje u varenju i nuspojave poput mučnine, težine u želucu i opstipacije.

U dijagnostici je važno da se uoče razlike između sideropenične i drugih vrsta anemija, među kojima su anemija kod hronične bolesti, hemolitičke i aplastične anemije, talasemije i druge tzv. mikrocitne anemije

Vitamini, minerali i malokrvnost

Osim želudačne sone kiseline i askorbinske kiseline (C vitamin) za dobru apsorpciju gvožđa neophodan je i bakar. Zato, nedostatak bakra može sekundarno da uslovi nedostatak gvožđa. Međutim, važno je takođe znati da prekomerna nadoknada cinka i preterano uzimanje C vitamina mogu uzrokovati nedostatak bakra u organizmu. Zato se potencijalno anemičnim osobama ne preporučuje na svoju ruku uzimanje multivitaminskih i mineralnih suplemenata bez prethodnog savetovanja s lekarom koji će prosuditi da li su i koji od njih potrebni kao dodaci ishrani, naročito ako je reč o maloj deci i trudnicama.

Novorođenče majke koja je striktna vegetarijanka izloženo je povišenom riziku obolevanja od teškog oblika sideropenične anemije zbog manjka hemoglobina u krvi

MAGAZIN VITA U NOVOM BROJU DONOSI:

- Energija prirode - lečenje solju

- Kloniranjem kose protiv ćelavosti

- Zloćudne bolesti - 20 naprednih metoda lečenja

- Trudnoća, šta se krije iza neobiènih želja

- Alarmi za moždani udar

- Vrtoglavica, ozbiljan simptom