Mučnina i povraćanje mogu da budu prateći simptomi – zašto se danas svi žale na glavobolju?

Pogoršanje vremena i južno strujanje loše će delovati na hronične bolesnike i meteoropate, stoga bi trebalo da se umanje sve aktivnosti.

Moguće su reakcije na promenu u vidu reumatskih bolova, nervoze, glavobolje, a u toku noći i problemi sa snom.

Glavobolje usled promene vremena – razlog za brigu?

Često čujemo da se ljudi žale na glavobolje zbog promene vremena. Kako možemo da objasnimo tu pojavu i možemo li je ikako sprečiti?

Uzrok i simptomi

Promene u vremenu sa sobom nose promene vazdušnog pritiska. Upravo te promene mogu da izazovu glavobolje. Atmosferski pritisak odnosi se na pritisak u vazduhu, tj. količinu sile koja na naše telo deluje iz vazduha.

S obzirom na to da su nam sinusi ispunjeni vazduhom, svaka promena vazdušnog pritiska može da utiče na glavobolju. Kod njegovog pada nastaje spomenuta razlika između pritiska u spoljašnjem vazduhu i vazduha unutar naših sinusa te nastupa bol.

Ukoliko patite od čestih glavobolja, preporučljivo je da vodite dnevnik i beležite svaku pojavu glavobolje, njeno trajanje, intenzitet te okolnosti u kojima je nastala. Na taj način možete da uočite obrasce u pojavi vaših glavobolja i tako da uspostavi jasniju korelaciju bolova i promena u vremenu.

Glavobolje koje nastaju kao posledica nagle promene vremena mogu da imaju neke dodatne simptome u poređenju sa klasičnom glavoboljom.

Neki od njih jesu mučnina, povraćanje, povećana osetljivost na svetlost, utrnulost lica i vrata, kao i bolovi u slepoočnicama.

Istraživanje

U klinici u Tajvanu sprovedeno je istraživanje koje je obuhvatilo 758 pacijenata koji pate od histaminskih glavobolja.

Klaster ili histaminske glavobolje javljaju se u klasterima. Naime, u razdoblju od jednog do tri meseca pacijenti imaju 1 ili više napada dnevno koji traju do sat vremena.

Nakon jednog napada moguće je da do idućeg napada ne dođe godinama. Poznato je da klaster glavobolja pokazuje sezonsku sklonost. Za svrhu istraživanja korišćena je baza podataka istraživanja zdravstvenog osiguranja.

Podaci o pacijentima i njihovim glavoboljama skupljani su čak pet godina. Ti podaci su se upoređivali sa meteorološkim snimcima dobijenim od Središnjeg ureda za meteorologiju.

Zabeleženo je ukupno 2.452 epizode klaster glavobolje. One su bile najčešće u jesen, a najređe zimi. Nagle promene vremena tipične za prelazno razdoblje između godišnjih doba takođe su zabeležile veću učestalost pojave glavobolja.

To se konkretno odnosi na vremenske promene od zime do proleća i od jeseni do zime. Zaključeno je da je tri puta manja promena prosečne dnevne temperature potrebna za jednaku učestalost pojave glavobolja ukoliko promena vremena ide od toplijeg prema hladnijem vremenu, nego obrnuto.

Sprečiti ili lečiti?

Lečenje ovakvih vrsta glavobolja vrlo je individualno. Razlikovaće se u zavisnosti od intenziteta i učestalosti pojave bolova, a preporučljivo je da se obratite lekaru i ne uzimate lekove na svoju ruku.

S druge strane, iako na promenu vremena ne možemo da utičemo, možemo da preduzmemo određene mere opreza.

Ključno je pratiti vremensku prognozu kako bismo bili pripremljeni na moguću glavobolju i tako već pri blagoj pojavi bolova primenili određenu terapiju.