Kako da se izborite sa bakterijskom infekcijom?

Bakterijske infekcije su česta pojava i mogu se manifestovati na različite načine. Pronalaskom penicilina davne 1928. godine, terapija istih je značajno olakšana, a mnogo života spašeno. Međutim, kako vreme prolazi, nažalost, suočavanje sa bakterijskim infekcijama postaje sve veći izazov, posebno u svetlu činjenice da ljudi u Srbiji neodgovorno koriste antibiotike. Takva praksa ne samo da otežava borbu protiv postojećih infekcija, već otvara i put za razvoj novih sojeva bakterija otpornih na antibiotike poznate medicini. Kako onda da se izborite sa bakterijskom infekcijom?

Šta je bakterijska infekcija i kako se prenosi?

Činjenica je da su bakterijske infekcije sve rasprostranjenije. Ali, pre nego li se dotaknemo borbe protiv njih, treba razumeti šta se tačno podrazumeva pod istim i kako se one uopšte prenose. U suštini, bakterije su mikroorganizmi prisutni svuda oko nas — u vazduhu, vodi, zemlji, pa čak i unutar naših tela. Većina njih nam zapravo ne škodi. Štaviše, mnoge su čak i korisne, poput onih koje pomažu u varenju hrane. Međutim, postoje i one patogene koje, kada uđu u naše telo, mogu izazvati infekcije koje ugrožavaju naše zdravlje.

Do prenosa bakterijskih infekcija najčešće dolazi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, recimo putem rukovanja ili dodira. Takođe, bakterije se mogu preneti preko hrane i vode koje konzumiramo, kao i vazdušnim putem u slučaju da zaražena osoba kašlje ili kija. Ne smemo ni da zaboravimo dodirivanje predmeta i površina kontamiranih bakterijama.

Znaci da se telo bori protiv infekcije

Jedan od prvih znakova infekcije često je povišena temperatura ili groznica. To je prirodna reakcija ljudskog tela kojom ono pokušava da stvori neprijateljsko okruženje za bakterije, sprečavajući njihov dalji rast. Drugi simptomi mogu podrazumevati crvenilo, otok, i bol na mestu infekcije, što su sve pokazatelji upalnog procesa. U isto vreme, možete osetiti opšti umor, gubitak apetita, ili čak mučninu.

Pored ovih opštih simptoma, postoje i specifični znaci koji zavise od lokacije i vrste bakterijske infekcije. Na primer, infekcija urinarnog trakta može izazvati peckanje prilikom mokrenja i čestu potrebu za odlaskom u toalet, dok streptokokna infekcija grla uzrokuje jake bolove u grlu i poteškoće pri gutanju.

Ako primetite neke od ovih simptoma, važno je da se obratite lekaru radi postavljanja definitivne dijagnoze. Odgovarajuća dijagnoza često uključuje uzimanje brisa radi preciznog identifikovanja uzročnika infekcije. Ovo je izuzetno važno jer, kod napada bakterijama, terapija ne sme da se određuje napamet! Naravno, pored uzimanja brisa za dalju analizu, u određenim laboratorijama, od kojih se izdvaja IntroLab Laboratorija Beograd, je moguće uraditi i serološke testove pomoću kojih se utvrđuje prisustvo antitela protiv nekih bakterija. Takođe, tu su i PCR analize kojima je cilj detekcija genetičkog materijala uzročnika infekcije.

Tipovi infekcija uzrokovanih bakterijama

Raznolikost bakterijskih infekcija ogleda se u širokom spektru tipova koji mogu uticati na različite delove našeg tela. Da bismo stekli bolji uvid u ono sa čime se možemo suočiti, hajde da razmotrimo neke od tipičnih.

• 
  
  Infekcije disajnih puteva, poput bronhitisa i pneumonije, su česte i to posebno u hladnijim mesecima kada ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru. Ove infekcije mogu uzrokovati simptome kao što su kašalj, otežano disanje, i bol u grudima.
• 
  
  Infekcije urinarnog trakta su takođe veoma uobičajene, naročito kod žena. Tipično se manifestuju kroz simptome poput peckanja prilikom mokrenja, česte potrebe za odlaskom u toalet, i bolova u donjem delu stomaka. Ako se ne leče adekvatno, mogu dovesti do ozbiljnijih problema, poput infekcija bubrega.
• 
  
  Kožne infekcije, kao što su impetigo ili celulitis, javljaju se kada bakterije uspeju da prodiru kroz kožu, izazivajući crvenilo, oticanje, i ponekad gnojne rane. Hitna intervencija je naročito važna u slučaju rana, kako bi se sprečile dalje komplikacije.

Najčešći uzročnici bakterijskih infekcija

Bakterija ima gotovo bezbroj. Međutim, neke od njih su rasprostranjenije od drugih, te sposobne da češće uzrokuju infekcije.

Primera radi, Staphylococcus aureus je jedna od najpoznatijih bakterija, sposobna da izazove sve, od blagih kožnih infekcija do ozbiljnijih stanja kao što je sepsa. Ova bakterija se lako prenosi direktnim kontaktom ili preko kontaminiranih predmeta, što je čini posebno opasnom u bolničkim uslovima. Streptococcus pneumoniae je još jedan čest uzročnik koji se prenosi vazdušnim putem, a poznat je po tome što izaziva pneumoniju, meningitis i upalu srednjeg uha.

Escherichia coli (E. coli), koja se prirodno nalazi u crevima ljudi i životinja, može u određenim uslovima postati patogena. Kada se to desi, ona može izazvati infekcije urinarnog trakta, dijareju, pa čak i ozbiljnija stanja kao što je hemolitičko-uremički sindrom. Prenosi se putem kontaminirane hrane ili vode. Salmonella je još jedna bakterija koja se često povezuje sa trovanjem hranom. Može izazvati simptome kao što su dijareja, groznica i abdominalni grčevi. Do infekcije njome tipično dolazi putem konzumiranja zaraženog sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa, jaja, i mlečnih proizvoda. Pre nego li se upustite u borbu protiv infekcije, potrebno je dobiti tačnu dijagnozu. Kao što smo već napomenuli, važno je obratiti se lekaru koji će preporučiti uzimanje brisa radi identifikovanja uzročnika simptoma. Pored brisa, od koristi mogu biti i dodatne IntroLab dijagnostičke analize, primera radi, one biohemijske. Često se preporučuje vađenje krvi u cilju dobijanja stanja kompletne krvne slike. Pored toga, analiza C-reaktivnog proteina (CRP) može biti od naročite koristi radi razgraničavanja bakterijske infekcije od one uzrokovane virusima. Naime, ukoliko je vrednost CRP-a daleko iznad one normalne, to gotovo uvek znači da je u telu prisutna patogena bakterija.

Na osnovu dobijenih rezultata, lekar će moći da predloži najefikasniju terapiju, koja može podrazumevati uzimanje antibiotika. Antibiotici nisu uvek potrebni, naročito ako se testovima utvrdi da uzrok problema leži u virusu, a ne bakteriji. Ipak, u slučaju da je zaista u pitanju bakterijska infekcija, antibiotike morate da uzimate isključivo u skladu sa uputstvima lekara. Na ovaj način se izbegava pojava otpornosti bakterija na iste.

Antibiotici ne pomažu — šta onda?

Iako se situacija pogoršava, srećom, antibiotici i dalje deluju na većinu poznatih bakterija. Međutim, medicina neprestano istražuje i razvija nove antibiotike, alate i metode koje mogu pomoći u efikasnijem lečenju i prevenciji infekcija. Određene inovativne strategije naročito obećavaju napredak u ovoj oblasti. Na primer, razvoj vakcina protiv specifičnih bakterijskih patogena omogućava prevenciju infekcija pre nego što one uopšte nastanu. Vakcine stimulišu imuni sistem da proizvede antitela koja će prepoznati i uništiti bakterije nedugo nakon što one uđu u telo. Ovo je posebno značajno za sprečavanje bolesti kao što su tuberkuloza, tetanus i difterija, protiv kojih već postoje efikasne vakcine.

Istraživanja se takođe fokusiraju na pronalaženje alternativa tradicionalnim antibioticima, poput upotrebe bakteriofaga, virusa koji ciljano napadaju bakterije. Bakteriofagi se mogu prilagoditi da ciljaju specifične sojeve patogenih bakterija, čime se smanjuje rizik od oštećenja korisne mikroflore i pojava otpornosti na antibiotike.

Borba protiv bakterijskih infekcija: Od odbrane do napada

Složićete se, uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Ova izreka posebno dobija na značaju kada je reč o bakterijskim infekcija. Prevencija kroz održavanje dobre higijene, jačanje imunog sistema, i izbegavanje kontakta sa zaraženim osoba predstavlja prvu liniju odbrane. Ipak, uprkos najboljim naporima, mogućnost od napada bakterijama je stvarna. U slučaju da to toga dođe, glavno pitanje prestaje da bude kako da se zaštitite od obolevanja, već kako da se izborite sa bakterijskom infekcijom. Uprkos razvoju sojeva bakterija otpornih na određene antibiotike, ovi lekovi su i dalje temelj ove borbe. Srećom, napredak u savremenoj medicini nudi nove nade, te otvara put ka efikasnijem i ciljanom lečenju.