Dve boje automobila vozači u Srbiji izbegavaju – da li ste i vi među njima?

Studija koju je po drugi put sprovela kompanija za podatke o vozilima carVertical otkriva da kupci automobila u Srbiji izbegavaju jarke boje i ne žele da se njihova vozila ističu.

Vozači u Srbiji ne vole previše upadljive boje - najradije biraju klasične, jednostavne tonove. Od svih vozila koje je carVertical proverio 2024. godine, 31,4% je bilo sivo, 33,9% crno, 15,3% belo, 17% plavo i 1,7% crveno.

Sivi automobili su 2010. godine zauzimali 23,1% tržišta, a 2020. godine 29,2%. Crna boja je zabeležila blagi pad sa 29,9% u 2010. na 29,3% u 2020. godini. Udeo bele boje porastao je sa 10,1% na 11,9%; plava se popela sa 10,7% na 12,4%; crvena se blago povećala sa 3,4% na 3,8%.

Shutterstock/Christian Mueller

"Većina vozača bira neupadljive boje automobila - ne žele da se ističu. Postoji i pragmatičan razlog: lakše je prodati siv ili crn automobil nego zelen ili žut, jer je globalna potražnja za takvim vozilima veća", objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište iz kompanije carVertical.

Braon i žute skoro da nije ni bilo 2024. godine, što ih čini najmanje popularnim bojama u Srbiji. Njihov udeo je takođe retko prelazio 1% i u prethodnim godinama.

Svetli i crni automobili zahtevaju više nege

Iako svako evropsko tržište automobila ima svoje specifičnosti, stav Evropljana prema bojama je izuzetno sličan - siva, crna i bela dominiraju u većini analiziranih zemalja, dok su jarke boje znatno manje zastupljene. Monohromatske nijanse važe za praktičnije i jednostavnije za održavanje.

Vremenom, automobili jarkih boja mogu izbledeti na suncu, zato treba izbegavati duže parkiranje crvenih, žutih ili narandžastih vozila na direktnom suncu. Ovaj problem je posebno vidljiv u Južnoj Evropi, gde mnogi stariji automobili imaju vidno izbledelu boju.

Carvertical

Ipak, i monohromatske boje zahtevaju negu. Crni automobili su posebno osetljivi na prašinu, ptičji izmet, insekte i biljne ostatke, koji mogu ostaviti tragove i znatno smanjiti vrednost vozila.

"Boje poput sive i bele mnogo bolje prikrivaju prašinu, ogrebotine i druge sitne nedostatke karoserije. Čak i manja ogrebotina na crvenom automobilu više dolazi do izražaja. Ipak, crni automobili zahtevaju više pranja od bilo koje druge boje i izgledaju čisto samo dan nakon pranja", kaže Buzelis.

Boja kao potpis proizvođača

Prema stručnjaku za tržište kompanije carVertical, tamnije boje se često koriste za premijum modele kako bi se stvorio osećaj luksuza i ekskluzivnosti. Međutim, takvi automobili su manje popularni u Južnoj Evropi zbog visokih temperatura, prašine i prljavštine.

Tamnije nijanse često se biraju za vozila koja prevoze putnike sa aerodroma, limuzine i hotelske šatlove jer ostavljaju utisak prestiža i ispunjavaju očekivanja zahtevnijih klijenata.

Shutterstock/Canetti

"Svaki proizvođač automobila povezuje se s određenim bojama. Istorijski gledano, italijanski automobili često su bili crveni, francuski su bili plavi, britanski su bili zeleni, a nemački – srebrni. To su bila zlatna vremena automobilizma, čiji se duh i danas prepoznaje u pojedinim modelima", dodaje Buzelis.

Stručnjak kompanije carVertical preporučuje da se polovni automobil bira na osnovu tehničkog stanja, a ne boje. Čak i automobil lepe boje može da krije vraćenu kilometražu ili nedostatke. Buzelis takođe savetuje kupcima da provere debljine laka meračem i tako otkriju da li je automobil ponovo farban radi prikrivanja ranijih oštećenja.