Alchajmerova bolest: Stari su najugroženiji

Smatra se da u Evropi od Alchajmerove bolesti boluje oko 4-8% stanovništva, starijeg od 65 godina i oko 20% starijeg od 85 godina, ali za naše stanovništvo ne postoje tačni podaci. S obzirom na to da se najčešće javlja u starijoj populaciji, jasno je da će trend starenja populacije u Evropi i kod nas dovesti do povećanja broja obolelih.

Simptomi Alchajmerove demencije počinju neprimetno i zbog toga se dijagnoza kasno postavlja. Javljaju se poremećaji pamćenja, pažnje i koncentracije, kao i smetnje imenovanja, a snalaženje u prostoru i planiranje obavljanja uobičajenih obaveza otežani. Česte su promene ponašanja, najčešće u smislu gubitka interesovanja, neraspoloženja, poremećaja spavanja i apetita, ali može postojati i agresivnost, anksioznost, paranoja. Vremenom dolazi do postepenog, ali konstantnog pogoršanja funkcionisanja pacijenta do stepena da pacijent ne može da funkcioniše samostalno, ne može da održava ličnu higijenu niti da uzima hranu samostalno i postaje potpuno zavisan od tuđe pomoći.

Pokazano je da je najveći riziko faktor za nastanak Alchajmerove bolesti starije životno doba, ali i smanjena intelektualna aktivnost, neaktivan životni stil i niži socijalni status. Uočeno je da faktori rizika za nastajanje kardiovaskularnih bolesti, kao što su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, hiperholesterolemija i neadekvatna ishrana, takođe povećavaju mogućnost nastanka Alchajmerove bolesti. Genetski faktori imaju značaj u manjem procentu, i to kod porodičnog oblika bolesti.

Alchajmerova bolest nije izlečiva, ali ranim otkrivanjem bolesti, terapijom i adekvatnom negom pacijenta znatno se može popraviti kvalitet života, usporiti napredovanje bolesti i odložiti terminalna faza bolesti. Postoje dve osnovne grupe lekova, a to su inhibitori holinesteraze za lake i srednje teške oblike i memantin za srednje teške i teške. Lekovi su registrovani kod nas i dobijaju se na recept, ali uz participaciju koja je znatna. Pored nabrojanih koriste se i lekovi kojima se kontrolišu promene ponašanja i drugi prateći znaci bolesti.

Adekvatna nega i kontrola ovih pacijenata je od najveće važnosti. Neophodno je sprečiti moguće povređivanje, a ne savetuje se promena sredine ili ustaljenih navika. Najvažnije je sa pacijentom postupati strpljivo uz poštovanje njegovog dostojanstva. Uočeno da je napredovanje bolesti nešto sporije kod onih koji i nakon pojave simptoma nastavljaju sa čitanjem, učešćem u kulturnim događajima, rešavanjem intelektualnih zadataka. Osobe sa Alchajmerovom bolešću ne treba izolovati iz okoline, samo je potrebno da budu pod nadzorom i da im se aktivnosti na pravi način prezentuju. Preporučuje se vežbanje i uzimanje zdrave hrane, bez masnoća i prostih ugljenih hidrata.

Posebno se mora istaći značaj porodice u ranom otkrivanju Alchajmerove bolesti. Neophodno je da se porodica na vreme obrati lekaru opšte prakse, koji, ukoliko posumnja na postojanje ove bolesti, pacijenta treba da uputi neurologu. U Bolnici za neurologiju Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“ postoji tim neurologa koji je osposobljen da bolest dijagnostikuje u ranoj fazi, da adekvatnim ispitivanjem isključi eventualno postojanje demencija koje se mogu lečiti, da kvalitetnim terapijskim pristupom omogući što bolji efekat lečenja i da porodicu obolelog informiše o svim relevantnim činjenicama o Alchajmerovoj bolesti.

Autorka je upravnica Bolnice za neurologiju KBC „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“.

Foto: freedigitalphotos.net/Michal Marcol