Kako izgleda muzej "Živih kompjutera"

Posetioci mogu u njemu da vide veliki broj računara u ispravnom stanju, plus spisak uređaja koje bi osnivač muzeja želeo da doda svojoj kolekciji ako bi sadašnji vlasnici hteli da mu ih poklone.

Ovi stari lični računari i memorijske diskete iz šezdesetih i sedamdesetih godina nekada su smatrani uređajima budućnosti. Funkcioner muzeja, Bob Barnet, kaže da su sve mašine u ispravnom stanju i da su na raspolaganju posetiocima da ih isprobaju.

„Svrha muzeja je da održava istoriju kompjutera u životu i pruži mogućnost osnovcima, srednjoškolcima i studentima da nauče nešto o ovim arhitekturama, o tome šta su ovi kompjuteri radili i kako su korišćeni. Zato se i zove Muzej živih kompjutera. Cilj nam je da ih održavamo u životu, dozvolimo ljudima da ih upotrebljavaju i osete kako je to bilo pre 40 godina“, kaže Barnet.

Posetiocima u tome pomažu tehničari u belim mantilima. Ali ovaj muzej nije samo za otkačene kompjuterske manijake i tehničare. Pored njih muzej privlači i porodice čija pitanja nisu samo u vezi sa tehničkim aspektima mašina. Mnoge interesuje gde su kompjuteri pronađeni i čemu su služili.

U muzeju nema eksponata na kojima piše „Ne dodirujte“. Umesto toga, slobodni ste da sednete na stolicu i poigrate se, na primer igrom Kongo-Bongo.

Interesovanje za stare računare je u poslednje vreme naglo poraslo, odnedavno je u prodaji moguće pronaći neke od starih redizajniranih modela personalnih računara iz osamdesetih godina poput Commodorea, a pre nekoliko dana stručnjaci iz Nacionalnog muzeja računarstva, smeštenog u engleskom gradu Blečli, javnosti su predstavili renovirani najstariiji računar na svetu koji je i dalje u funkciji i savršenio radi.