Gde čuvate važne podatke? Pazite da ne ostanete bez njih

Upravo zato, možda bi trebalo da razmislite o "Cloud" uslugama, odnosno uslagama "oblaka" na internetu koje iznajmljujete od neke treće strane - svog Cloud provajdera.

Ove usluge funkcionišu tako što Cloud provajderi imaju svoje alate (servere, baze podataka i slično), koje vam iznajme "online" na onoliko vremena koliko vam je potrebno.

Najveća prednost čuvanja podataka "u oblaku" jeste, naravno, to što oslobađate prostor svog uređaja, dok su vaši podaci istovremeno i zaštićeni.

Na primer, ako izgubite eksterni hard disk, vaš računar pregori ili slično, dovoljno je (uglavnom) da se ulogujete u cloud nalog, i preuzmete ponovo svoje podatke na bilo kom drugom uređaju.

Ovo, svakako, nije jedini tip usluge koji cloud provajderi nude, ali je svakako najpopularniji.

"Cloud je brži, bezbedniji, jeftiniji, dostupniji, skalabilniji od svih drugih rešenja koje možete koristiti. Procenjuje se da će u naredne 3 godine više od 65% svetskog softvera i infrastrukture biti bazirano na cloud-u, a da će samo cloud infrastruktura u 2022. godini doneti čak 88.6 milijardi dolara cloud provajderima", kaže za B92.net Svetlana Milinković, menadžer marketinga i komunikacija iz kompanije Semos Education.

Naša sagovornica ističe i da su prednosti čuvanja podataka "u oblaku" pouzdanost, bezbednost i cena.

"Prosečna cena čuvanja 1GB podataka na Microsoft Azure-u iznosi ispod 50 centi mesečno. Bezbednost podataka na AWS-ovom S3 servisu je takva da ukoliko čuvate 10,000,000 fajlova 10,000 godina, jedan može da se izgubi. Složićete se da nijedan hard disk ne može da se takmiči sa ovim", ističe.

Foto: Profimedia/Britta Pedersen/dpa-Zentralbild/dpa

Da pojasnimo malo i ovaj deo oko toga gde se tačno čuvaju vaši podaci. Neki od najvećih cloud provajdera su kompanije za koje ste svakako čuli - Google Cloud, AWS (Amazon Web Services), Oracle, Microsoft i drugi.

Oni imaju tzv. data centre svuda po svetu, a upravo u tim data centrima se čuvaju svi podaci koje su im korisnici poverili.

Oni su pravljeni upravo tako da izdrže sve nezgode koje je moguće predvideti, od zemljotresa pa do poplava. U velikom broju slučajeva su upravo data centri pravi mali "bunkeri" koji ostanu neoštećeni posle prirodnih katastrofa, mada, naravno, ima izuzetaka.

Uprkos svim prednostima koje nudi cloud tehnologija, Srbija je još uvek mlado tržište za nju, smatra naša sagovornica.

"Za njihovu upotrebu pre svega možemo da zahvalimo IT kompanijama i razvojnim centrima, koji za potrebe svojih klijenata ili za sopstvene potrebe počinju da koriste prednosti cloud-a i istražuju njegove mogućnosti. Uviđajući prednosti cloud-a, i domaće kompanije, kao i one iz ne-IT sektora (prevashodno telekomunikacije, banke i slično) se odlučuju na korišćenje nekih cloud servisa", navodi Milinković.

Dodala je i da, čak i kada koriste cloud usluge, domaće kompanije radije biraju hibridna rešenja, pa samo jedan deo svojih procesa i podataka prenose "u oblak".

Naglašava još i da na edukaciji čelnika kompanija u vezi sa cloud uslugama najviše rade sami provajderi uz pomoć ovlašćenih i trening partnera, ali postoje i "user grupe" koje okupljaju entuzijaste i inženjere radi razmene iskustava.

Kao što rekosmo na početku teksta, vaši podaci su, u ovo tehnološko doba, vaša propusnica gotovo za sve. Veoma je važno da ih čuvate što bolje možete, a samim tim i da znate sve opcije za to koje su vam na raspolaganju.

Samo kada uporedite sve prednosti i mane, moći ćete da odlučite šta je najbolje za vas - a nadamo se da smo vam bar malo približili cloud usluge, pa da imate još jednu varijantu za razmatranje.