Na ovoj staklenoj pločici podaci mogu da se čuvaju hiljadama godina VIDEO

U to vreme je Microsoft uspeo da uspešno uskladišti kopiju Supermana (1978.) na komad stakla otprilike veličine podmetača za čaše.

Tehnologija je od tada značajno napredovala, do te mere da sada može da uskladišti više od 7TB podataka i da ih čuva oko 10.000 godina. Drugim rečima, jedna staklena ploča može da uskladišti oko 3500 filmova – dovoljno za gledanje bez prestanka više od pola godine – ili približno 1,75 miliona pesama (otprilike 13 godina muzike).

Microsoft takođe repozicionira projekat kao rešenje za skladištenje u cloudu, a ne kao način skladištenja dizajniran posebno za kompanije za "zabavu".

Magnetni medij, koji se do sada koristio, ima ograničen vek trajanja, što znači da će nakon određenog broja godina podatki uskladišteni na disku morati da se kopiraju na novi disk kako bi se osiguralo njihovo postojanje. To dugoročno postaje skupo, a nije baš dobro ni za životnu sredinu.

S projektom Silica podaci se zapisuju na staklo pomoću laserskog sistema i kodiraju pomoću voksela ili 3D piksela. Kada potrebno da se podaci pročitaju, računarski pokretani brzi mikroskop prikuplja informacije koje se zatim prosleđuju AI-ju na dekodiranje. Zanimljivo je da nakon skladištenja, na samom staklenom mediju nema struje.

Staklo je mnogo otpornije od magnetnih medija i može da izdrži opasnosti iz sredine poput vode, ekstremnih temperatura, pa čak i površinskih ogrebotina. Microsoft je čak razvio visokotehnološkog robota koji može da automatski pronađe i dohvati staklene ploče kada se zatraže podaci, iako robot uvodi potpuno novi skup tačaka kvara koje je potrebno proceniti.

Microsoft ima još mnogo posla pre nego što Project Silica bude spreman za premijeru. Stručnjaci kažu da su potrebne još 3-4 razvojne faze pre nego što tehnologija bude spremna za komercijalnu upotrebu.