"Poplava mi je mnogo teže pala od bombardovanja"

"Ja sam se nadala do poslednjeg trenutka da neće, i svi smo mislili da neće, čak i kada je voda ušla u dvorište, mi smo govorili - neće, i kad je stigla do stepenica na ulazu u kuću govorili smo - neće. Međutim kada je stigla mom suprugu skoro do pojasa, onda smo rekli - vadi decu prvo iz kuće. Decu smo uspeli da smestimo u naselje Sava i suprugove roditelje", kaže Daša, koja je dodala da su ona i suprug ostali upravo zbog neverice da će se tako nešto dogoditi.

Ipak, prema rečima novinarke Daliborke Delibašić, najgora je bila noć, jer su veze bile otežane, a komunikacija sa decom potpuno prekinuta.

„Mrak i krici ljudi koji zapomažu, lavež pasa“, bilo je sve što je Daša čula te dramatične večeri.

Daliborka objašnjava da u naselju u kojem živi ima dosta prizemnih kuća.

„Kad je svanulo, tog trenutka smo postali svesni šta se desilo sa našim gradom, našim kućama“ , objasnila je Daliborka.

Daliborka se ovom prilikom i svim kolegama sa kojima je sarađivala zahvalila na solidarnosti.

Koliko su poplave nanele materijalne štete svedoči novinarka koja govori da su mnoge njene komšije ostale bez krova nad glavom.

„Samo me je strah da nas mediji ne zaborave kada ovo sve prođe. Sada ste svi tu, ali desiće se nešto drugo što će medijima privući pažnju“, dodala je Daliborka, koja je rekla i da su odrasli u Srbiji svašta preživeli, ali da strahuje šta će biti sa decom koja su svakako ostala istraumirana.

O tome kako je i sama pokušavala da izveštava o poplavi, ali i kako su kolege novinari ovih dana imali pune ruke posla, više u prilogu iz emisije “Bulevar dobrih želja”.