I šta sad?

U kratkoj pauzi između dve sezone jasan zadatak je postavljen – ne smeju da se prosipaju bodovi u "malim utakmicama".

To je "za dlaku" izbegnuto u Kruševcu uz podignutu veliku prašinu, a onda se palo već na drugom ispitu u Novom Pazaru.

Još frapantnije zvuči činjenica da je Partizan položio oružje pred desetoplasiranim timom Prve lige Srbije u prošloj sezoni.

Dakle, tim Kenana Kolašinca nije bio ni u planu da igra u elitnom rangu ove sezone, a sada su u prvoj superligaškoj utakmici na svom stadionu posle tri godine zadali ozbiljan šamar "parnom valjku".

Primao ih je Partizan dosta kroz istoriju. Ispadalo se od amaterskih timova u Evropi, pa i od Timoka u Kupu, a ovaj se poraz može svrstati u tu kategoriju. Novi Pazar je "na juriš" dobio srećan penal, a da gotovo nije pripretio. Zatim je usled evidentnog nedostatka kvaliteta usledio preokret i bio na rubu očekivanog poraza.

U tom momentu Partizanovi igrači su mislili da je sve gotovo. Kao što su mislili u Hagu na 2:0 protiv AZ Alkmara ili kao što su u finalu Kupa mislili da će im igrači Vojvodine sami predati pehar posle "makazica" Strahinje Pavlovića.

Neoprostive greške, na kojima tim Sava Miloševića nikako da nauči. Opravdanja nema ni u lošem terenu, iako on jeste "kumovao" grešci Bojana Ostojića.

Ali, kapiten Partizana očajno se postavio i pet minuta ranije kada je Nemanja Perić potpuno sam i neometan izjednačio.

Ni njegov saborac iz poslednje linije nije se proslavio. Ako je bilo pitanje da li Uroš Vitas ima kvalitet za Partizan, sada to više nije nikakva dilema.

Foto: FK Partizan/Miroslav Todoroviæ

Još jedno u moru pitanja jeste pozicija desnog beka. Mora se izaći iz zablude – Nemanja Miletić nije bek i ne snalazi se na toj poziciji.

Njegova konstitucija ili stil igre, kako hoćete, jednostavno mu ne dozvoljavaju da šparta po desnoj strani i otvara prilike za napadače.

A evidentno je baš to potrebno Partizanu da lakše dolazi do protivničke mreže.

Zbog čega se Miletić i dalje se ne vraća na mesto štopera, a Aleksandar Lutovac ne koristi na toj strani – i dalje je misterija.

Zapravo, najveća je misterija da Partizan već godinama ni u svojoj školi, a ni na tržištu ne ume da nađe adekvatno rešenje za desnu stranu odbrane.

Foto: FK Partizan/Miroslav Todoroviæ

Kakav je to "mokri čvor" ispod terena u Novom Pazaru, pa Partizan tamo gubi bodove i trenere?

Danas je Marko Nikolić oličenje trenerskog majstorstva među navijačima Partizana, a upravo je posle Novog Pazara bio otpušten u svom prvom mandatu u Partizanu i potom oteran kao da je "neznalica".

Milošević je tako nešto sam najavio, ali za razliku od Nikolića, ovog puta svi propusti i greške moraju da idu njemu na dušu.

"Vrlo sam razočaran u neke stvari. Ako budem nastavio ovo da radim, moraće stvari iz korena da se menjaju. Ovo je zaista razočaravajuće i tužno od strane nekih igrača. Uvek sam preuzimao sve na sebe, spreman sam i sad, ali ovo je tužno i ružno. Posle ovakve igre moram da sumnjam i u samog sebe, pre svega. Ovo nije nivo Partizana, ne sme da bude nivo Partizana", rekao je vidno rezignirani Savo Milošević posle meča.

Foto: FK Partizan/Miroslav Todoroviæ

Da li kasno da se "sumnja u sebe i menjaju stvari iz korena"? Isključivo su njegove odluke da desnog beka “glume” Miletić i Lutovac, a da Strahinju Pavlovića menja Vitas.

Krajnje spornim izmenama koje je pravio sam je doveo u sumnju svoje sposobnosti vođenja utakmice.

U redu, to će Milošević vremenom naučiti, ali je time možda još više ogolio istinu da je Milan Đumi Đuričić bio njegov oslonac u prvoj sezoni i bio gotovo 70 odsto Partizanovog stručnog štaba.

Sa druge strane, ako je Radovan Ćurčić doveden da se zategne odbrana i bedem pred golom "bonus" igrača Aleksandra Popovića, ta promena je potpuni promašaj.

Nemoguće je na bilo koji način opravdati "defanzivnog stručnjaka" i bivšeg selektora Srbije kada je Partizan primio četiri gola u dve utakmice, a čak tri od donedavnog člana Prve lige Srbije.

Foto: FK Partizan/Miroslav Todoroviæ

Kao jedan od razloga prošlosezonskih gubitaka bodova istaknut je kratak "roster" igrača".

Da li se to na bilo koji način promenilo ove sezone? Ne, nije.

Prelazni rok u Humskoj bio je nikad "mršaviji", a osveženje je još kako bilo potrebno.

I dalje Partizan ima samo 12 ili 13 igrača (sada bez Lazara Markovića) koji mogu da iznesu utakmicu, a svi momci koji uđu sa klupe, jednostavno, za klasu ili dve su ispod.

To se vidi svaki put kada Milošević iz igre izvede Natha, Sumu i Asana, a zamene ih Ivanović, Pavlović i Matić.

Razlika je vidljiva čak i na prvi pogled, zar ne?

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Ono što je Milošević doneo u Partizan nije zanemarljivo. Nikada nije bio problem dati gol, dva ili tri.

Taj brzi fudbal sa posedom, kretanjima bez lopte i korišćenjem slobodnog prostora jeste delotvoran, ali tek onda kada se kontroliše svako dešavanje na terenu.

To je sistem čija bi osnova morala da bude jaka odbrana, ali je problem što Partizan nju trenutno – nema.

Bez pravog vođe poslednje linije, nepostojanja desnog beka i sa generalno limitiranim kapacitetima Slobodan Uroševića, čini se da upravo tu leži pravi problem.

A mnogi će vam reći da odbrane osvajaju prvenstva.

Foto: FK Partizan/Miroslav Todoroviæ

Dok se ne reši pitanje odbrane, "šire klupe" i mentaliteta da je za Partizan svaki rezultat postao opasan – titule u Humskoj neće biti.

A onda, jasno je, nema mesta pričama da bilo koji igrač vredi 20.000.000 evra.

Naprotiv, to će i na Sadika i još uvek maloletnog Stevanovića imati kontraefekat. U svakom smislu.

Dok Partizan trpi...

Autor – Stefan Smuđa