Prosinečki - odlazak Velikog žutog

Tokom 619 dana u klubu iz Ljutice Bogdana Robert Prosinečki pobudio je nade navijača da će vratiti Zvezdu na noge, da će posle duge suše u vitrine ponovo stizati trofeji i da će ekipa igrati mnogo lepši fudbal.

Na početku konsenzus je bio da Zvezda igra lepše, ali trofeja nije bilo. Onda je stigao kup i tri vezane pobede nad Partizanom, ali je titula ostala nedostižna.

Već u prvim mečevima leta reakcije publike i na igru bile su vrlo loše, a otvoreni revolt protiv Naftana nagovestio je rasplet priče. Malo je verovatno da je odlazak Prosinečkog a ostanak uprave rasplet kojem su se navijači nadali.

Prvi put u Zvezdi - iz Zagreba u legendu

Robert Prosinečki stigao je u Zvezdu prvi put u leto 1987. godine, kao najveći talenat zagrebačkog Dinama. Tadašnji trener “modrih” Miroslav Ćiro Blažević obećao je da će “pojesti trenersku diplomu ako od Robija ikad postane igrač”, ali to nije učinio. A od Robija je postao vrhunski igrač.

Posle nekoliko nastupa za Zvezdu on je otputovao sa mladom reprezentacijom u Čile na Svetsko prvenstvo, koje je selekcija SFRJ završila kao šampion, a on kao najbolji igrač.

Stekavši brzo status zvezde u najboljoj generaciji u istoriji ex-YU klupskog fudbala Prosinečki je brzo postao ljubimac navijača.

Usledile su briljantne partije u velikim i malim utakmicama, golovi u evropskim kupovima, protiv najvećih rivala u domaćoj ligi.

Na putu ka evropskoj tituli Robi je davao ključne golove – posle mršavih 1:1 sa Grashoperom bio je dvostruki strelac u Cirihu, a služio je kao čovek za probijanje odbrana – dao je prvi gol i na Hardturmu, i protiv Rendžersa i u duelu sa Dinamom iz Drezdena. Na kraju, otvorio je i penal-seriju u Bariju.

Od Zvezde se oprostio sa tri titule u četiri sezone i osvajanjem Kupa šampiona, kao idol navijača uprkos tome što su tih dana etničke tenzije u zemlji koja se raspada bile najjače.

Posle Zvezde - Real, Barsa, polufinale SP

Iz Zvezde put ga je odveo u Španiju, najpre u Real, pa u Barselonu, između kojih je godinu dana igrao u Ovijedu. Šestogodišnju špansku priču okončao je u Sevilji, posle čega se vratio u matični klub, koji se u tom trenutku po želji predsednika države zvao Kroacija.

Odmah po povratku žreb je “modrima” dodelio tadašnjeg prvaka SRJ Partizan, a posle minimalnog poraza u Humskoj meč u Maksimiru završen je trijumfom hrvatskog kluba 5:0. Ekipa te godine ipak nije stigla do Lige šampiona, ali u sledeće dve uzastopne sezone jeste, što do danas niko u ex-YU nije ponovio.

Prosinečki je pšosle tri godine u Maksimiru otišao u ekipu Hrvatskog Dragovoljca, pre nego što će uslediti put u inostranstvo, u Standard Lijež, Portsmut i ljubljansku Olimpiju, pre nego što je okončao karijeru u Zagrebu sa 35 godina.

Sjajne trenutke proveo je i u reprezentacijama. Kao član selekcije SFRJ dao je 4 gola na 15 utakmica i nastupao na SP 1990. Za Hrvatsku je odigrao 49 mečeva uz 10 golova u periodu od 1994. do 2002. Nastupao je na EP 1996. i dva svetska šampiona, a na putu ka bronzi u Francuskoj postigao je dva gola, protiv Jamajke i protiv Holandije u meču za 3. mesto.

Robi kao trener

Po završetku karijere ušao je u stručnim štab “Vatrenih” i u tandemu sa Slavenom Bilićem odveo ekipu na EP 2008, pobedivši dvaput Engleze.

Posle četiri godine u državnom timu Robert Prosinečki je u decembru 2010. prihvatio ponudu da se vrati na mesto najvećih uspeha kao trener, prvi put preuzevši samostalno odgovornost za tim.

Stanje u klubu iz Ljutice Bogdana bilo je u najmanju ruku alarmantno – ekipa je bez ijednog pehara od 2007, finansijska situacija još dramatičnija, a sastav tima takav da je napad na trofeje u kratkom roku nerealan.

Povratak velikana iz igračkih dana probudio je nade kod publike, koja se u ogromnom broju vratila na stadion, a ekipa je posle serije neuspeha uspela da u kupu pobedi Partizan, ali su crno-beli još jednom rutinski stigli do duple krune.

Velika očekivanja bila su pred novu sezonu, koja je počela sa sedam golova Ventspilsu na Marakani, ali je evropska priča okončana već u sledećoj rundi ubedljivim porazom u Renu.

Ni na domaćoj sceni nije išlo po planu. Poraz od Partizana zatim i Vojvodine u poslednjoj rundi, takođe na Marakani, odveo je crveno-bele na minus deset na kraju prvog dela sezone, priče o odlasku Prosinečkog prvi put su pokrenute.

Veliko podmlađivanje 2012.

Januarski prelazni rok doneo je Zvezdi veliko podmlađivanje, ekipu su pojačali mladi reprezentativci Maksimović, Mladenović, Milunović, Milivojević, napadač Slobode Kasalica. Već na startu polusezone dva kiska Partizana vratila su Zvezdu na minus šest i pobudila nadu, ali je serija remija na gostovanjima odvela klub na kraju na -12.

Međutim, opravdanje poverenja stiglo je u tromeču sa Partizanom – za šest nedelja Zvezda je potpuno prekinula dominaciju crno-belih u direktnim duelima sa tri vezane pobede (2:0, 2:0 u kupu i 1:0 u prvenstvu) i stigla do trofeja u kupu.

Umesto stabilizacije kluba, ponovo je Zvezda ostala bez ključnih igrača - Duška Tošića i Kristijana Borhe. Odbranu je pojačao crnogorski reprezentativac Milan Jovanović, koji za sada izgleda kao odlično rešenje, ali je dovođenje australijskog Srbina Elija Babalja neuspeh, jer on ni posle mesec i po intenzivnog rada nije ni blizu takmičarske forme.

Posle neuverljivih nastupa u pripremama za novu sezonu zvezda je pokazala nekoliko različitih lica u četiori evropske utakmice ovog leta. Najpre je u Vicebsku pregazila do poluvremena Naftan i vodila 3:0 uz najbolju partiju godinama unazad, da bi u nastavku jedva spasla minimalnu pobedu nad očigledno slabijim rivalom. U Beogradu je viđena ista priča – 2:0 za 25 minuta, a zatim preokret i spašen remi u sudijskoj nadoknadi. Drugo poluvreme obeležili su povici većeg dela stadiona protiv uprave, a reakcija navijača bila je upadljiva i nedelju dana kasnije, kada je na meč sa Omonijom došlo desetak hijlada navijača manje.

Zvezda je protiv Omonije igrala sasvim drugačije, dvomeč koji je obeležilo taktičko nadmudrivanje i defanziva na obe strane, a posle 210 minuta bez golova na penale je Zvezda stigla do plej of runde borbe za Ligu Evrope. Žreb nije bio milosrdan, dodelivši srpskom vicešampionu Bordo.

Taktičko nerazumevanje

Prosinečki je u Srbiju doneo želju da potpuno promeni način igre kluba – ne samo odustajanjem od standardne 4-4-2 taktike i prelaskom na moderniju 4-3-3, već i insistiranjem na kontroli igre. Zvezda, koja je tokom prošle decenije često preskakala igru (posebno u vreme Žigića) prešla je u potpunosti na kratke pasove i veliki posed lopte.

Reakcije nisu bile dobre, ni među novinarima, ni u javnosti, koja takav koncept ne razume. Međutim, još veći problem predstavljalo je nerazumevanje ljudi u upravi, koji su do poslednjeg trenutka tražili povratak na staru taktiku.

Drugi nivo problema bila je borba za uticaj na sastavljanje tima. Neki članovi uprave imali su svoje favorite, menadžeri su takođe bili zainteresovani za to da im igrači nastupaju, a Prosinečki je kao uslov da bude trener postavljao upravo to da tim zavisi samo od njega.

Tačno 20 i po meseci pošto je uz veliku pompu došao u klub za koji je igrao četiri godine, Robert Priosinečki je sa suzama u očima novinarima saopštio da iz njega odlazi.

Utisak je da je u prethodnih nekoliko meseci on bio jedini deo kluba o kojem su navijači imali pozitivno mišljenje, a to potvrđuju i komentari na vest o odlasku na našem sajtu.

Reakcija navijača prvi put će se videti u četvrtak, na utakmici sa Bordoom. U ovom trenutku teško je pretpostaviti ko će Prosinečkog zameniti na klupi Zvezde, ali će pred novim trenerom zadatak biti težak, jer posle pet godina bez titule navijači crveno-belih izvesno neće imati razumevanja za bilo kakav nesupeh.