Ok, prvi smo u Ligi C – je li za ponos biti velika riba u maloj bari?

Posle šest utakmica takmičenja koje pre početka nije baš mnogo obećavalo, utisci su podeljeni. Kad se gleda A divizija, Liga nacija je Evropsko prvenstvo u malom i bilo je odličnih utakmica.

Jedan od skorijih primera je pobeda Hrvata 3:2 u protiv Španaca, pa preokret Engleza, švajcarsko demoliranje Belgijanaca, uzlet Holandije i pad Nemačke.

U nižim divizijama je bilo dobrih partija, a za sve to vreme, nekako je otužnu sliku stvaralo igranje Srbije u tek trećoj ligi takmičenja gde smo u leđa gledali Austriji, Slovačkoj, Severnoj Irskoj, Bosni, pa Islandu i ostalima.

Sve vreme sam nekako imao osećaj kao da kvalitetom ne pripadamo timovima poput Litvanije, Crne Gore i Rumunije, uz dužno poštovanje Crnogorcima i Rumunima.

Tadić, Mitrović, Jović, Prijović, Matić, Kolarov, sve više i Milenković su imena koja bi trebalo da obećaju stabilno učešće A ili B ligi novog takmičenja.

Kad znamo da je mladi Jović u vrhu strelaca Bundeslige, da je do pre otprilike mesec dana bio i Mitrović u Engleskoj, da je Matić prošle godine hvaljen kao najbolje pojačanje Mančester junajteda, da Tadić sada u Ajaksu igra fantastično...

Sve to pojačava gorčinu koja se još jednom vratila tokom prvog poluvremena utakmice sa Litvanijom u utorak uveče.

Star

Dok su se Litvanci branili sa petoricom pozadi i još četvoricom ispred njih, Mitrović nije mogao sam i to je momak iz Smedereva i rekao posle utakmice.

"Lakše mi je naravno sa još jednim igračem napred i u formaciji 4-4-2", rekao je između ostalog Mitar i taj drugi špic je u drugom poluvremenu bio Aleksandar Prijović koga su mediji često preporučivali selektoru Mladenu Krstajiću i pre ove utakmice.

Realno, nijedan selektor na svetu ne bi previše trebalo da se obazire na bilo čije preporuke sa strane. Zato je i doveden – da sam sastavlja tim. Problem je što već godinama opstaje i gomila spekulacija da našim selektorima menadžeri sastavljaju ekipe. To u startu stvara osnov za tmurnu atmosferu oko nacionalnog tima.

U već hladnim novinarskim boksovima na stadionu Partizana sve nas je dodatno „o’ladilo“ kada je neko od kolega rekao „Vode Rumuni, a mi ’čuvamo’ remi“ jer je u tim trenucima u Beogradu bilo 0:0.

Istina je da ponekad odigraš koliko ti protivnik dozvoli, ali smo mi sebi dozvolili da Litvanci uđu u gol šansu i povedu praktično ni iz čega, kada je
Rajković dobro odbranio uz pomoć prečke.

Reč je o propustu koji ne ide na dušu protivnika, već odbrane Srbije koja nije bila dovoljno zategnuta i jasno je da takve stvari ozbiljnije ekipe kažnjavaju.

Ta prečka je uz loše centaršuteve naših igrača, odsečenog Mitrovića i tri zanimljive grupice od po tridesetak navijača bila glavni utisak prvog dela igre. Jedna od grupica je po onoj kiši skandirala "Lijetuva, Lijetuva", a druge dve su se međusobno dozivale poznatim povicima "Kosovo – Srbija".

StarSport

Njima verovatno nije bilo toliko bitno ko je na klupi, ko u sastavu, niti ko sedi u Fudbalskom savezu Srbije. Gledaju samo u grb za koji navijaju i to je u redu. Ima mnogo takvih navijača, a ima i ljudi kojima smetaju sve tri navedene "stavke".

Mladen Krstajić se ocenjuje kao marioneta, na čast mu se stavlja što je uopšte prihvatio da bude selektor na Svetskom prvenstvu bez ikakvog iskustva, a prethodno je bio u timu Slavoljuba Muslina. Savezu se između ostalog zamera nestručnost.

Svima su još u svežem sećanju porazi od Švajcarske i Brazila na Svetskom prvenstvu kada smo Mundijal konačno posle 20 godina počeli pobedom i onda praktično sve prokockali odmah posle gola Mitrovića kad smo rekli sebi „je***te pa mi možemo da dobijemo ove“. Sve ono u nadoknadi protiv Švajcarske bilo je samo so na ranu.

Posle toga je slaba uteha bilo ovo prvo mesto u grupi iako „Orlovi“ nisu poraženi, već su imali četiri pobede i dva remija. Teško je držati ijednu od te dve strane, ali je reč "bojkot reprezentacije" kao nešto što sve češće provejava među razočaranim navijačima Srbije, ipak prejaka reč.

Kada taktika nije dobra ili kada se u njoj „luta“, Krstajić je svakako adresa za kritiku. Ali već dugo, bio on tu ili ne, naš fudbal nije tamo gde zamišljamo (možda i u zabludi) da bi srpski fudbal trebalo da bude.

Opet, Krstajić je kriv što prema sebi, možda i nesvesno, podgreva takvo raspoloženje kada na primer kaže da su "mnogi sumnjali posle Svetskog prvenstva, ali mi smo ipak prvi".

Logično je zapitati se – ok prvi smo, ali gde? Dok se Hrvati s pravom diče plasmanom u finale Svetskog prvenstva, mi možemo da konstatujemo kako smo prvi u grupi lige C, Lige nacija.

StarSport

Usred svega su tu i zamršeni odnosi sa Lukom Milivojevićem i Matijom Nastasićem, neke čudne reakcije i priče o izdaji Nemanje Matića...
Shodno rezultatu, neko će ironično reći "Pa dobro, lepo što se zadovoljavamo time da budemo velika riba u maloj bari".

Na takve stvari u sportu kao narod sa svim svojim vrlinama i manama nismo navikli. Zato neka tvrdoglavost, šta li, ne ide u prilog selektoru koji je iz, njemu znanih razloga, posle pobede nad Litvanijom bio smrknut na konferenciji za medije.

"Vatrenima" je, još uvek opijenim finalom u Rusiji, španskih 6:0 došlo kao hladan tuš, ali im opet nije pokvarilo mnogo čitav utisak jer su se "furiji" kasnije revanširali i bili do kraja u igri za završni turnir Lige nacija. Mada su izugbili od Engleske, ipak su napravili veliki rezultat pre nekoliko meseci i imaće šta da pamte.

Mi smo, s druge strane uspeli da izborimo Ligu B i tamo ćemo igrati u narednom ciklusu Lige nacija koja će biti igrana tek 2020/2021. godine

Ko zna ko će tada biti selektor Srbije, a ko predsednik Fudbalskog saveza i koliko će se igrača do tog trenutka promeniti. Ključne stvari će ipak ostati iste – ime Srbija, nadimak "Orlovi" i broj navijača koji će, i kada budu vikali "bojkot" ili ne odlazili na stadione ipak pratiti kako Srbija igra, gubila ona ili pobeđivala.

Nije za ponos što smo prvi u Ligi C, to je jasno, ali samo zato što uprkos svemu verujemo da momci koji obuku dres Srbije imaju talenta da igraju i bolje i pobeđuju jače protivnike.

Miloš Ljubisavljević