Amerika je nemoćna; Ova iranska lokacija je van domašaja bilo kog američkog oružja FOTO/VIDEO

Planina Pikaks, smeštena u blizini nuklearnog kompleksa Natanz na oko 225 kilometara južno od Teherana, već duže vreme je predmet rasprava obaveštajnih agencija. One je vide kao najverovatnije mesto gde Iran pokušava da zaštiti buduće nuklearne kapacitete.

Prema novoj analizi satelitskih snimaka istraživačkog centra CSIS (Centar za strateške i međunarodne studije), koja je ekskluzivno ustupljena televiziji CNN, ove godine je zabeležen "jasan skok u građevinskim aktivnostima". Analitičari CSIS-a navode da je ovo podzemno postrojenje "najverovatnije" projektovano da posluži kao sigurno utočište za iranski nuklearni program.

Izraelski obaveštajni izvori sugerišu da Iran planira da premesti centrifuge na ovu lokaciju u svrhu obogaćivanja uranijuma, zbog čega je predsednik SAD Donald Tramp već nekoliko puta zapretio napadom.

"Mogli bismo da pogodimo Pikaks vrlo brzo", izjavio je Tramp novinarima prošle nedelje, dodajući da prate "svaki korak i svako kretanje" na toj lokaciji.

Međutim, granitna planina predstavlja izuzetno tešku metu čak i za najteže konvencionalne (nenuklearne) bombe kojima Pentagon raspolaže. Prema izveštaju CSIS-a, ovo nije jedino iransko nuklearno postrojenje koje je trenutno van domašaja postojećeg američkog naoružanja. Ipak, postoje jasni znaci da SAD ubrzano rade na pronalaženju načina da probiju ova utočišta, iako su se američke snage tokom dosadašnjeg šestomesečnog sukoba sa Iranom uglavnom fokusirale na druge tipove meta.

Tajna priprema i hitni ugovori Pentagona

Svega četiri dana pre nego što su SAD pokrenule operaciju "Epski bes" (Epic Fury), menadžer programa u jednoj manje poznatoj agenciji Pentagona zaduženoj za borbu protiv oružja za masovno uništenje (DTRA), potpisao je hitan ugovor vredan 1,2 miliona dolara.

Svrha ugovora bila je hitna popravka "jedinstvenog podzemnog poligona za testiranje u Vajt Sendsu" (White Sands Missile Range) u Novom Meksiku radi sprovođenja "bojevog testiranja s ciljem validacije strogo poverljivih kapaciteta protiv novonastalih pretnji".

Ovaj dokument Agencije za smanjenje odbrambenih pretnji (DTRA) postavljen je u saveznu bazu podataka 27. februara – tačno dan pre nego što je rat počeo. U memorandumu se navodi da "brza priprema testa", kako je ugovor dodeljen kompaniji Pate Construction zvanično zaveden, mora biti završena u roku od dve do tri nedelje zbog "vremenski kritične direktive od nacionalnog značaja".

Tri izvora upoznata sa situacijom potvrdila su za CNN da su planovi za ovaj test direktno povezani sa ratom u Iranu i potrebom da se razvije način za uništavanje najdublje zakopanih iranskih objekata, kao i da se simuliraju udari na specifične nuklearne lokacije.

Problem sa "bunker-baster" bombama

SAD su već gađale iranske nuklearne lokacije u junu 2025. godine u sklopu operacije "Ponoćni čekić" (Midnight Hammer). Iako su ti udari uspešno uništili ključne tačke povezane sa nuklearnim programom Teherana, jedan visoki američki general priznao je prošle godine pred kongresmenima da su kod duboko ukopanog postrojenja u Isfahanu uspeli da zatrpaju samo ulaze. Pentagon je, naime, procenio da njihove trenutne bombe za probijanje bunkera – poznate kao MOP (Massive Ordnance Penetrator) – ne mogu da unište samo postrojenje.

Vojska zbog toga ubrzano radi na razvoju "penetratora sledeće generacije" koji bi nasledio MOP i mogao da pogađa mete na još većim dubinama. Ugovor za izradu prototipa dodeljen je u septembru 2025. godine, a Ratno vazduhoplovstvo je u junu uputilo zvaničan zahtev odbrambenoj industriji za ponude za ovo novo oružje.

Satelitski dokazi u Novom Meksiku

Satelitski snimci koje je CNN analizirao pokazuju da su između 16. i 18. februara počeli iskopi na udaljenoj lokaciji u Vajt Sendsu, kojom upravljaju DTRA i Strateška komanda SAD. Taj lokalitet služi upravo za testiranje uticaja oružja na duboko ukopane mete, a tajming se savršeno poklapa sa hitnim ugovorom: firma Pate Construction dala je procenu troškova 17. februara, a ugovor je sklopljen već narednog dana.

Radovi na ovoj lokaciji, poznatoj kao Alternate Seismic Hardrock in Situ Test Site, nastavljeni su do sredine marta, a gomila iskopane zemlje je vidno rasla sve dok aktivnosti nisu obustavljene. Baš kao i Pikaks u Iranu, i ovaj testni poligon u Vajt Sendsu je uklesan u čvrsti granit.

CNN nije mogao nezavisno da potvrdi da li je test već izveden, niti da zvanično potvrdi svrhu radova. Pentagon i kompanija Pate Construction odbili su da daju hitne komentare na upite novinara.

Planovi napada i trenutno stanje na terenu

Američka vojska ima spremne operativne planove za udar na planinu Pikaks. Ova lokacija je bila deo paketa meta koji se razmatrao ranije ovog leta kada je Tramp pretio eskalacijom sukoba, tvrdi izvor blizak Pentagonu.

Isti izvor dodaje da plan napada uključuje upotrebu najvećih bombi iz američkog arsenala, iako je i dalje neizvesno da li te municije mogu da prodru dovoljno duboko da unište ono što je Iran sakrio unutra. Napori za osmišljavanje odlučujućih udara se nastavljaju, a Ministarstvo odbrane je nedavno održalo i intenzivne sastanke na ovu temu.

Prema analizi CSIS-a, postrojenje na planini Pikaks najverovatnije je namenjeno za jednu od tri funkcije:

• Sklapanje centrifuga;

• Obogaćivanje uranijuma;

• Sigurno utočište za druge aktivnosti relevantne za razvoj nuklearnog oružja (poput konverzije metalnog uranijuma).

U izveštaju se zaključuje da su radovi na lokaciji prešli iz faze aktivnog iskopavanja u fazu unutrašnjeg uređenja i spoljnog ojačavanja strukture. Tokom ove godine zabeleženo je više saobraćajne aktivnosti na prilaznim putevima nego ikada ranije. Radovi obuhvataju podizanje i ojačavanje tunelskih portala (ulaza), asfaltiranje unutrašnje mreže puteva, ojačavanje pristupnih zona i uklanjanje zemlje koja je izvučena tokom kopanja tunela.

Ipak, analitičari CSIS-a pozivaju na oprez i napominju da to što su građevinski radovi i dalje u toku sugeriše da postrojenje još uvek nije spremno za sam proces obogaćivanja uranijuma, ukoliko mu je to krajnja namena.