Četvrtak, 09.06.2022.

13:30

Spice Boys

Da nije bilo Trevora Frensisa ne bi bilo ni Nejmara i to je naprosto tako.

Autor: Dušan Đukanović

Spice Boys
Foto: Profimedia

Ne govorimo u konteksu fudbalskog umeća ili stila igre, već činjenici da je engleski napadač napravio finansijsku prekretnicu u istoriji fudbala kada je 1979. postao prvi igrač čije je obeštećenje iznosilo milion funti. Toliko je Notingem Forest platio Birmingemu i na taj način omogućio ono čega smo danas svedoci.

Drugi put se to desilo kada je Sol Kembel u ozloglašenom prelasku belu boju dresa zamenio crvenom, a "tobdžije“ su od njega napravile prvog igrača koji je zarađivao 100.000 funti nedeljno. Frensis je sa dva Kupa evropskih šampiona (i odlučujućim golom protiv Malmea u jednom od njih) opravdao uloženo, kao i Kembel sa jedinstvenom titulom Premijer lige gde je Arsenal u procesu osvajanja iste ostao neporažen. Nejmar jeste najskuplje plaćeni igrač, ali ono zbog čega je doveden nije ispunio. Uz dužno poštovanje prema francuskom šampionatu. Vanserijski igrač kakav jeste, u Ligu 1 je došao da se penzioniše sa 25 godina najpre obezbedivši unosan ugovor. Ko i da mu sudi?

Više para donosi i više nevolja, a to je tipično za Premijer ligu. Od Džordža Besta i Pola Gaskojna, pa sve do Džeka Griliša ako mi dozvolite da ga stavim u istu rečenicu ("Romfordški Pele“ Rej Parlor je van konkurencije). Stoga se vratimo malo unazad i podsetimo se jedne ekipe koja se uklapa u šablon.

Prvi rang engleskog fudbala je početkom 90-ih dobio naziv Premijer liga što je za posledicu imalo globalizaciju lige, TV prava, veći priliv novca i posledično tome veće ugovore za igrače. Napravljen je pomak ka stvaranju modernog fudbalera čiji posao više nije samo da igra već i izgleda.

U Liverpulu se sredinom te decenije okupila grupica igrača "pogodna“ za sponzore. Golman ekipe Dejvid Džejms je postao model "Armanija“ za donji veš i to će ostati upamćeno kao jedno od najpoznatijih sponzorstava. Ne nužno zbog njega, već čitave ekipe koja je došla u krem odelima te modne kuće na finale FA kupa 1996. godine samo da bi izgubili od Mančester junajteda. Ser Aleks Ferguson je pre nekoliko godina izjavio kako je znao da će njegov tim slaviti čim je video odela, na šta je regovao protagonista tog finala Džejmi Redknap rekavši da je to gomila gluposti, te da bi ono visilo uramljeno na njegovom zidu da su pobedili.

Upravo su na "Vembliju“ dobili nadimak. "Dejli Mejl“ je skovao termin "Spice Boys“ (bez relacija sa istoimenom grupom iz "Zmajevih kugli“), a po uzoru na tada popularni ženski bend. Navodno se Robi Fauler zabavljao sa jednom od pevačica, te otuda i pogrdni nadimak. Pored "Boga“ i pomenutih Džejmsa i Redknapa, pod tim nazivom su se okupljali Stiv Mekmanaman (koji je delio agenta sa tim bendom i bio omiljeni igrač jedne od članica), Džejson Mekatir, pa i Fil Bab, Sten Kolimur i Pol Ins. "Da smo slavili u tom finalu, ta odela bi ostala upamćena kao najbolja ikada“, prisećao se Nil "Brijač“ Rudok, stariji član ekipe koji nije baš predstavljao dobar primer mlađim kolegama.

Štoper ponikao u Milvolu je izjavio da su oni prvi fudbaleri koji su zaradili ozbiljniji novac. Pre nego što je "Skaj“ počeo sa prenosom utakmica dobili su petogodišnje ugovore i duplo veće plate od ostatka lige, da bi potom sa dolaskom te televizijske kuće drugi timovi svojim igračima dali trostruko veće. Igrači su sa osnivanjem Premijer lige u proseku zarađivali između 10 i 20 hiljada funti, cifre koje od tada samo rastu dostigavši rekordan porast od gotovo 30 odsto nakon što je ugovor sa "Skajom“ stupio na snagu.
Nil Rudok, veèito u razgovoru sa sudijama Foto: Profimedia
Živeli su u skladu sa nadimkom i bili protagonisti čuvene "zubarske stolice“ engleske reprezentacije. Selekcija "Gordog Albiona“ se spremala za Evropsko prvenstvo leta iste te godine koje se održavalo u njihovoj domovini. Vraćali su se sa prijateljske utakmice iz Hong Konga, kada im je selektor Teri Venabls dao slobodno veče i poslao Brajana Robsona da ih nadgleda (?!).

Ubrzo se izlazak pretvorio u alkoholisanje bez mere, pronašli su zubarsku stolicu u susednoj prostoriji, postavljali igrače redom u nju i polivali ih alkoholom. Predvodio je Gaskojn, a Robson, koji je trebalo da ih nadgleda, je ostao samo sa okovratnikom od onoga što je nekada bila majica. Fotografije te večeri su dospele u medije, te ne treba posebno govoriti o naslovima nedelju dana pred početak takmičenja. Fudbal ni te godine nije došao tzv. kući, ali su Englezi stigli do zadovoljavajućeg polufinala. Turnir je obeležio "Gaza“ postigavši jedan od najlepših golova u istoriji Evropskih prvenstava protiv Škotske. Proslavili su ga tako što je Gaskojn legao na zemlju, a Alan Širer mu je iz boce sipao vodu u usta rekreirajući veče iz bara. Pored nekadašnjeg napadača Blekburna i Njukasla su stajali i članovi ekipe "Spice boys“ – Stiv Mekmanaman i Džejmi Redknap. Deo te selekcije bio je i Robi Fauler, kao i Pol Ins tada još uvek član Intera.

Venabls nije učio iz svojih grešaka i ponovo je svojim igračima dao slobodno veče dok je on imao intervju u obližnjem medijskom šatoru. Završilo se tako što je Gaskojn potpuno go uleteo, noseći samo gaće preko glave kako se ne bi znalo ko je u pitanju. Digresija sa Liverpulovih igrača služi za primer da koliko god neko bio nestašan, ne može biti gori od Džordijevca. Kad smo već i tu poentu potvrdili, vratimo se na njih.

Uoči naredne sezone (1996/97) "redsi“ su bili jedni od favorita za titulu. Predvođeni Rojem Evansom koji je već tada imao staž u klubu vredan poštovanja, igrali su izuzetno napadački u formaciji 3-5-2. U sezoni pre te odigrali su jedan od najboljih mečeva u istoriji Premijer lige slavivši protiv Njukasla 4:3.

Na suprotnoj strani je na trenerskoj klupi sedeo Kevin Kigen, legenda tima iz Mersisajda, koji je još uvek imao šansu da svojoj ekipi donese prvu titulu od 1927. godine. Taj meč su na terenu završili Robi Fauler, Sten Kolimur koji je bio junak sa dva gola, Jan Raš, Džon Barns, Stiv Mekmanaman, odnosno David Žinola, Faustino Asprilja, Les Ferdinand i Piter Birdsli na drugoj strani. Evans je tada obznanio svoju filozofiju "kamikaze odbrane“ rekavši da će se tog načina igre držati ili otići iz kluba. Sjajan igrač, ali ne i trener, Grejem Sunes je pre Evansa prodajom starijih igrača postavio osnovu generacije "Spice boys“ koju je obeležio lep fudbal, ali odsustvo rezultata (nešto poput današnjeg Arsenala). Ni ne čudi jer je to začetak ere "plejboja“ kojoj nije manjkalo fudbalskog umeća, ali je ostalo u zapećku obilazaka klubova od reke Mersi do londonskog Sohoa.

Tabloidna štampa se hranila hedonističkim stilom života ekipe koja je katolički Božić 1996. dočekala na prvom mestu Premijer lige. Teško da su išta drugačije postupali od mladih kolega iz Arsenala ili Junajteda, ali ono što im je nedostajalo jesu trofeji zbog čega je smatrano da je upravo njihov stil života kriv za neispunjavanje očekivanja. Uz to su imali i breme osamdesetih tokom kog je Liverpul bio šampion države šest puta i još dva Evrope. Bilo je preteško, te su leto naredene godine dočekali tek na četvrtom mestu.

"Kada god smo izlazili naletali bismo na Bekama i Gigsa, kao i mnoštvo drugih. Radili su isto što i mi, ali oni su osvajali trofeje dok mi nismo. Od tada smo mi mlade, nosimo bela odela, devojke pop pevačice i sve te stvari. Gledam na taj period sa tugom, jer znam koliko su nas porazili mučili i nije isto gledano na nas zbog te ‘Spice Boys‘ stvari. To nije pošteno“, smatra Džejms Mekatir, živopisni irski fudbaler.

Međutim, njega demantuje Džejms koji je rekao da Junajtedove igrače nikada niste gledali u novinama i sa devojkama po klubovima. Kako je rekao, Ferguson to ne bi nikada dozvolio, ali je pitanje koliko je i to tačno ako se setimo da je upravo u tom periodu objavljen snimak Dvajta Jorka kako sa golmanom Aston Vile Markom Bosničem obučenim u žensku odeću uživa u opijanju i društvu devojaka. Napadač sa Trinidada i Tobaga je kasetu bacio, ali ju je u smeću nekim neverovatnim spletom okolnosti našla osoba koja ju je doturila medijima. Kao i mnoge velike ekipe Liverpula kasnije i ovaj je patila od nekonstantosti, te je sebi dozvolila poraze od ekipa poput Koventrija koji je jedva izborio opstanak. Možda su baš na toj utakmici bili zaokupljeni čuvenom igrom tokom koje bi se na terenu dodavali novčićem od jedne funte. Kod koga kovanica završi sa poslednjim sudijskim zviždukom plaća pića za celu ekipu te večeri.

Bilo je tu i drugih priča poput Fila Baba koji je tražio od trenera da se u timskom autobusu nađe njegov prijatelj pevač Robi Vilijams koji se vozio sa ekipom na utakmicu sa Aston Vilom i potom nazad nakon poraza. Viljams se tada mučio sa zavisnošću od alkohola i droge, te nikako nije pomogao slici koju je ekipa slala u svet. Ne samo to, već je Vilijams živeo sa Redknapom nakon što je napustio svoj bend i putovao je sa ekipom u Marbelju na odmor. Fauler i Mekmanaman su označeni kao glavne šaljivdžije od kojih neke nisu ni bile smešne poput prilike kada je upravo Fauler isekao Rudokove "Guči“ cipele vredne tadašnjih 300 funti zbog toga što je mislio da je ovaj nagovorio saigrače da uriniraju u njegove kopačke. Zbog toga je nagrađen batinama na aerodromu koje su, pogađate, snimile kamere tabloida.

Organizovano bojenje kose u plavo poput Rumuna na Mundijalu 1998. godine, vežbanje proslava golova što je do tada bilo nezabeleženo, kupovina dva trkačka konja koje su nazvali "Neki konj“ i "Drugi konj“ samo da bi se smejali komentatoru, nedolaženje na trening Džejmsa zbog obaveza sa "Armanijem“ ili Stena Kolimura kojem se prosto nije htelo iako je baš on pravio otklon od "Spice Boys“ grupe isticavši da deo iste nikada nije bio i često je umeo da uđe u konflikt sa igračima i navijačima Liverpula u daljem toku karijere. Džon Barns bi samo izašao sa treninga ukoliko mu se nije sviđao program tog dana, dok se Rudok polivao vodom da bi izgledalo da je trenirao. Shvatate poentu.

Nije ni sve bilo tako loše jer su tokom te sezone za prvi tim debitovali Majkl Oven i Džejmi Karager, igrači koji će na takmičarskom planu uraditi nešto za razliku od prethodnika. Mladi defanzivac je potpao pod loš uticaj na proslavi Božića 1998. Ne samo da ga nisu dočekali na prvom mestu tabele, već su dostigli vrhunac ozloglašenosti u zemlji. Fotografije alkoholisanja i striptizeta od kojih je Karager sa jednom igrao u kostimu Kvazimoda su našle svoj put do medija. O ostalim detaljima možete i sami da zaključite.

Ono što tadašnji članovi tima iz grada Bitlsa nisu shvatali jeste da su pljunuli na osnivača modernog Liverpula Bila Šenklija koji je božićne proslave ustalio kao praksu zbližavanja saigrača i stvaranja posebne hemije neophodne za osvajanje trofeja. Kako posle toga da opravdaju svoju najgoru sezonu u poslednjih pet godina koju su završili na sedmom mestu.
Foto: Profimedia
Fauler je bio centralna problematična figura tog tima. Poznat po svojoj proslavi gola oponašajući ušmrkivanje kokaina kao odgovor na dobacivanja navijača Evertona o njegovoj nepostojećoj zavisnosti, neprimerenom ponašanju prema Roju Evansu na treningu i kazne koju je dobio zbog maltretiranja Grejema Le Soua kom je rekao da je homoseksualac na šta mu je ovaj odgovorio da je oženjen.

"Bio je i Elton Džon“, glasila je doskočica engleskog napadača koji je imao potencijal da bude jedan od najboljih da nije bilo povrede kolena.

Faulerovo predstavljanje u medijima je dovelo do toga da često bude na meti napada tokom noćnih provoda, čak i onda kada ih nije inicirao. Neposredno pre prelaska u Lids je posle jednog takvog sukoba završio sa krvavim nosem.

Sa Mekmanamanom je predstavljao duo koji je na majici ispod dresa često imao ispisane poruke, neretko političkog sadržaja. Mnogo pre nego što je to bio trend zbog kog je kasnije skidanje dresa počelo da se kažnjava žutim kartonom. Jednom prilikom je Fauler posle postignutog gola podigao dres ispod kog je bila ispisana parola u znak podrške lučkim radnicima iz Liverpula koji su protestvovali. Na njoj je iskorišćen logo "Kelvina Klajna“ (doCKers), kako bi se one kasnije lakše prodavale i skupila sredstva. Grupa je rasformirana dolaskom Žerara Ulijea koji je trebalo zajedno sa Evanskom da trenira ekipu. Od te zamisli se odustalo već u novembru, neposredno po početku sezone. Evans je na oproštaju plakao, što su navodno pojedini igrači iz te grupacije ismevali. Ubrzo nikoga više nije bilo od njih, a nedavno preminuli francuski stručnjak je tim odveo do pet trofeja 2001. godine. Vredi napomenuti da je Ulije doneo odluku koja nije bila u skladu sa ostalim i postavio Redknapa za kapitena kluba koji je poslednji "Spice Boy“ koji je isti napustio.
Foto: Profimedia
Pod Kevinom Kigenom u Mančester sitiju su se ponovo okupili 2004. godine ili makar deo njih. Dejvid Džejms, Robi Fauler i Stiv Mekmanaman su bili novi članovi "građana“. Šaljivo su se nazvali "Old Spice“ i glavom prvo uleteli u novi skandal, po starom običaju.

Kreatori modernog tipa fudbalera ili ekipa koja je nezasluženo okrivljena za to? Veliki novac dat je mladim igračima po prvi put u toj meri, a za glavnog rivala su imali Junajtedovu najpoznatiju generaciju iz 1992. Stoga su ostali označeni kao tim koja je mogao više da nije bilo takvog stila života. Legitimno je pitanje da li su zaista i mogli više?

Dušan Đukanović

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 9

Pogledaj komentare

9 Komentari

Možda vas zanima

Zbogom Ukrajino; Pitanje svih pitanja je... 2
Svet

Zbogom Ukrajino; Pitanje svih pitanja je...

Lideri EU, koji će se sastati sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i američkim zvaničnicima na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, "cepaju" svoje beleške o Ukrajini, navodi Fajnenšel tajms.

12:42

19.1.2026.

1 d

Podeli: