Momak koji je spavao s loptom

Ovo su samo neki od komentara na vest da jedan od najboljih fudbalera u istoriji, ipak ne dolazi u Beograd. Kapiten Portugala iskoristio je činjenicu da je njegov tim još jedne kvalifikacije završio veoma uspešno, rutinskim osvajanjem grupe i plasmanom na EURO u Francusku naredne godine. Odlučio je da se ne pojavi u Humskoj 1 na duelu sa Srbijom i bude što spremniji za izazove koji mu predstoje u Real Madridu jer sezona tek što je počela.

Da ne bude zabune, čarke i međusobna peckanja između rivala jedni su od ’postulata’ svega što fudbal predstavlja, ali čini se, naravno, ne samo u Srbiji, da ne mali deo ljubitelja fudbala ne shvata koliki je trag zapravo momak sa ostrva Madeira ostavio u istoriji ove divne igre.

Međutim, suštinski problem ne leži u samim komentarima kojih ima na svakom ’ćošku’, niti u njihovom sadržaju, nego u utisku da su ljudi prestali istinski da gledaju fudbal.

YTSS

’Modernizacijom’ fudbala postalo je relevantno koliko novca igrač zarađuje, koliko automobila poseduje, kako se oblači, koji gel koristi, da li ’voli’ tuđe supruge, pre nego koliko golova je postigao, kilometara pretrčao, utakmica rešio, ’puštajuči krv’ zbog dresa koji nosi...

Kristijano Ronaldo dos Santos Aveira postao je 30. septembra 2015. godine tek 29. čovek u istoriji koji je upisao preko 500 golova na zvaničnim mečevima za klub i reprezentaciju. Sa dva pogotka protiv Malmea, na gostovanju u okviru grupne faze Lige šampiona, stigao je do brojke od 501. Drugim rečima, ušao u društvo Romarija, Gerda Milera, Pelea, Ferenca Puškaša, Uga Sančesa, Uvea Zelera, Euzebija, Alfreda di Stefana...

Istovremeno, tridesetogodišnji napadač izjednačio je i rekord Raula Gonsalesa po broju pogodaka u dresu ’Kraljevskog’ kluba, pošto su obojica po 323 puta tresli mreže rivala. Uzimajući u obzir kakav je Ronaldo strelac, taj podatak na prvi pogled i ne deluje toliko neuobičajeno – da Kristijanu nisu bila potrebna frapantna 432 susreta manje nego legendarnom Blanku (741) za spomenuto dostignuće. Ono što je nekadašnji vlasnik slavne ’bele sedmice’ gradio punih 16 godina, Portugalac će imati priliku da nadmaši već narednog vikenda, u svojoj sedmoj sezoni u Madridu.

الدون يتخطى حاجز الـ 500 هدف في مسيرته الكروية...مبروك! 500Career Goals. What an Achievement for Cristiano Ronaldo pic.twitter.com/VFSvQ6h0qT

— 1Boxoffice Services (@1boxoffice_com) October 2, 2015

Ali pre nego što Levante dođe na Santijago Bernabeu, vratimo se na kratko tri decenije unazad kako bismo se podsetili kako je i odakle sve počelo. Priča nas vodi na arhipelag Madeiru, smešten 860 kilometara od Lisabona u Atlanskom okeanu, gde je Ronaldo i otpočeo svoju neverovatnu seriju.

Da sve bude još poentalnije pobrinuo se i kum tog petog februara 1985. godine, inače kapiten lokalne Andorinje, kasnivši na krštenje zbog prvenstvenog meča.

Samo sedam godina kasnije Kristijano je zaigrao upravo za Andorinju, a već sa nepunih dvanaest postao je igrač čuvenog Sportinga. Skaut lisabonskog tima primetio ga je za vreme jednog od turnira za mlade, kada je kao kapiten predvodio trofejnu generaciju Nasionala, i uručio mu pozivnicu za trening kamp ’Lavova’. Klub je odlučio da ga zadrži posle samo jednog odigranog poluvremena i plati obeštećenje od 2.300 evra.

Beta/AP

“Bilo je nekoliko igrača koje se opisavali kao ’novog Džordža Besta’, ali po prvi put sam osetio takvo poređenje kao kompliment“, rekao je pokojni Džordž Best, jedan od najvećih igrača u istoriji Mančester Junajteda.

Malo je reći da im se taj potez isplatio. Ronaldo je ostao upamćen kao jedini igrač koji je prošao apsolutno sve mlađe kategorije Sportinga, uključujući rezervni i prvi tim – i sve to tokom jedne sezone. Da priča ima prikladan završetak. pobrinuo se upravo Ronaldo u oktobru 2002, kada je na debiju u seniorskoj konkurenciji bio dvostruki strelac, u pobedi protiv Moreirensea od 3:0, da bi godinu zaokružio nastupom na Evropskom prvenstvu za mlade.

Getty Images

Prema rečima majke Marije Dolores, inače kuvarice, njenog sina nijednog trenutka ništa nije činilo srećnim kao fudbal, dok je otac Hose Dinis Aveiro, gradski baštovan, otkrio da je Ronaldo odmalena bukvalno spavao sa loptom. Ipak, sve je moglo da se promeni kada je imao samo 15 godina, ali je posle pristanka porodice tahikardija uklonjena operacijom, a Ronaldo se na treningu našao već posle nekoliko dana.

“Pomislio sam u sebi, prokletstvo – šta uradi Džonu O’Šeju. Kao defanzivac, realnu brzinu i kretanje ’svog’ igrača možete videti samo ovako, preko TV-a... Samo nekoliko ljudi ume ovako da koristi prazan prostor, još sa ovom brzinom. Neverovatno kako koristi 'rupe' između beka i štopera. Uh!“, napisao je Gari Nevil, iz sofe u dnevnoj sobi, svom bratu Filu, koji je igrao meč na Pirinejskom poluostrvu.

Da mu je potrebno samo malo da dospe u centar pažnje ponovo je pokazao u duelu protiv Mančester Junajteda, gosta na otvaranju novog stadiona Žoze Arvelade 2003. godine. Portugalci su pobedili Engleze 3:1, a levo krilo sa brojem 28 na leđima bilo je glavna tema u svlačionici ’Crvenih đavola’. Dva dana kasnije Kristijano Ronaldo postao je za 18 miliona evra novi igrač najpopularnijeg britanskog kluba.

Getty Images

Očekivalo se da ser Aleks Ferguson posle promocije svog novog igrača vrati na godinu dana u domovinu, ali se mladi Portugalac samo osam dana kasnije našao na Old Trafordu igrajući Premijer ligu pred 67.000 navijača.

“Suština? Aleks Ferguson me je naučio da igram fudbal“, istakao je Ronaldo posle dve godine boravka na Ostrvu.

I stvarno je bilo tako. Ser je od onoga što je video napravio ono što je želeo. Vrhunsko levo krilo. Za šest sezona u Junajtedu Portugalac je postigao sve, postavši na tom putu najbolji igrač sveta. Neverovatnim partijama doneo je na ’Teatar snova’ tri titule prvaka Engleske, Ligu šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo, FA Kup, tri Liga Kupa i Komjuniti Šild. Koliko je svake godine rastao kao igrač, najbolje oslikava podatak da je ’08. sa 42 pogotka najavio triplu krunu Junajteda – uključujući i vodeći gol u borbi za ’Ušati’ pehar sa Čelsijem – i četiri individualna priznanja.

Getty Images

Pored svih lepih uspomena koje ga vezuju za boravak u Engleskoj, i jedna od najtežih u životu takođe datira iz vremena kada je igrao za Junajted. U septembru 2005, kada se pripremao za svoju treću sezonu u inostranstvu, dobio je informaciju da mu je otac izgubio borbu sa alkoholizmom i da je umro usled otkazivanja jetre.

“Mislim da ne postoji krilo na svetu koje može da radi ono što on radi – u toj meri, sa tolikim brojem šansi i golova. On je najbolji igrač na svetu. Njegove brojke, šutevi, udarci glavom, driblinzi... On ima sve. Neverovatan je. Poseban“, tako je to video ser Aleks.

Iako je u naredna dva meseca bilo vidljivo da se bori sa samim sobom, uspeo je i to da prebrodi radnom ekitkom i upornošću, zaklevši se da nikada neće piti. 292 utakmice i 118 golova kasnije, nekada šatirani slabašni dečak iz ulice Lombinjo postaje igrač Real Madrida 2009. godine, u transferu vrednom rekordnih 94 miliona evra.

Getty Images

Tamo gde je stao na Trafordu, nastavio je na Bernabeuu, samo što je ’ubacio iz pete u šestu’. Da gotovo sve u Španiji u vezi sa njime ima prefiks rekord pobrinuli su se i navijači – njih 85.000 pojavilo se na zvaničnom predstavljanju, deset hiljada više nego kada je Dijego Armando Maradona 1984. godine stigao iz Barselone u Napoli.

Već u prvoj sezoni probio je granicu od 40 pogodaka, ali to klubu nije donelo trofej. Ipak, nastavio je svakodnevno da napreduje, a godine koje su sledile zauvek su promenile istoriju najvažnije sporedne stvari na svetu, iako niko nije mogao ni da pretpostavi šta će se desiti prošle nedelje u Švedskoj. Većim delom svoje karijere bio je okružen velikim majstorima, ali je gotovo uvek upravo on bio taj koji je donosio prevagu na stranu svog tima.

Ogromna odricanja i predanost učinili su svoje, a samo šest sezona bilo mu je potrebno da postane jedan od besmrtnika najvećeg kluba na svetu. Dosegao je nešto što se činilo realnim samo na Football Manageru ili kada igrate PES, pošto trenutno ima prosek od 1,05 datih golova po susretu za Madriste. Za to vreme predvodio je tim do sedam trofeja, uključujući novi trofej Lige šampiona, jubilarni deseti za Real, La Ligu i dva Kupa kralja, dok je na individualnom planu nagrađen sa još dve ’Zlatne lopte’. “Bez velikih odricanja i žrtve nema ni velikih rezultata. Tako je u svim sferama života, ne samo u fudbalu. Ako želite da pobedite, morate i da patite, a mislim da svi znaju koliko mrzim da gubim (smeh). Mogao sam da propustim i finale Lige šampiona i Svetsko prvenstvo, ali nisam želeo ni da pomislim na to. Takođe, bez saigrača ste niko i ništa“, rekao je Ronaldo, pošto je sa povredom kolena odigrao finiš sezone u kojoj se ’ušati’ pehar vratio u Madrid posle više od decenije i Svetsko prvenstvo u Brazilu.

Ova poslednja rečenica u velikoj meri pokazuje da je CR i veliki čovek, pored toga što je strašan igrač, iako to ponekad nije vidljivo na terenu jer se često drzne na njih kada se odluče da sami završe akciju, a da ga ne proigraju. Ipak, niko od njegovih saigrača mu nije previše zamerao na tome jer su bili svesni da samo još jedan čovek na svetu može u tolikoj meri da utiče na razvoj situacije na terenu. Jedan od njih bio je njihov saigrač i vođa, a oni su odlučili da to iskoriste do krajnjih mera, što i dalje čine.

Jedan od najboljih prijatelja Portugalca, Karim Benzema našao se u ulozi asistenta 31 put, Mesut Ezil to je činio tri puta manje, Anhel di Marija i Garet Bejl su po 20 godina ’nameštali’ pogotke Ronaldu, dok je u Junajtedu najbolji paker Kristijanu bio Rajan Gigs – sa 16 uspešnih dodavanja.

Getty Images

Što se više brojeva dodaje u ovu računicu, priča postaje sve fascinantnija, ali se jedan podatak izdvaja – od trenutka kada je stigao u glavni grad Španije, Kristijano Ronaldo postigao je 40 odsto pogodaka Fudbalskog kluba Real Madrid.

“Ako je Mesi najbolji na svetu, onda je Ronaldo najbolji u univerzumu. Opet, ako ćete da Zlatnu loptu dodeljujete igraču jer je najbolji – dajte je ili Kristijanu ili Leu. Ali, moje pitanje je, ako su obojica na istom nivou – kako je moguće da je jedan osvoji četiri puta, a drugi jednom? To nije ispravno“, rekao je 2012 Žoze Murinjo, tadašnji trener Reala.

Postizao je golove na sve moguće i nemoguće načine, uz Zlatana Ibrahimovića jedini je igrač koji je u svakom od 90 minutu trajanja meča tresao mrežu, ali vas sigurno najviše zanima koliko je njih postigao sa bele tačke? (Da li ste nekada izvodili penale na zvaničnom meču, bila i opštinska liga? Gol se naprasno smanji, zar ne?)

Getty Images

Od 501 gola – 81 je došao sa ’kreča’, čak 326 postigao je desnom nogom, 90 levom, 83 glavom, dok je dva puta golmane varao leđima. Takođe, 45 puta je bio precizan iz slobodnih udaraca, što je, recimo, dvadeset puta manje od Dejvida Bekama, u 417 navrata u strelce se upisivao iz kaznenog prostora, dok je u 83 navrata to činio sa distance. 32 puta u karijeri zabeležio je najmanje tri gola na susretu (rekordnih 28 u La Ligi), četiri pogotka za 90 minuta tri puta, a pet u dva slučaja.

Najomiljenija žrtva u La Ligi bila mu je Sevilja, kojoj je dao 21 gol, tri puta manje pogađao je gol Hetafea, dok je protiv najvećih rivala – Barselone i Atletika – po 15 puta ispisivao svoje ime na semaforu.

Za nepunih sedam godina u potpunosti je ’prepravio’ istorijske knjige Reala i svetskog fudbala, a mala je verovatnoća da će to prestati da čini i u godinama koje slede. Vlasnik je gotovo svih individualnih rekorda u ’Kraljvskom klubu’, a potrebno mu je da do kraja 2015. još 18 puta prevari protivničke golmane kako bi petu uzastopnu kalendarsku godinu završio sa preko 60 pogodaka na svom kontu.

Getty Images

U međuvremenu, blistao je i na reprezentativnom planu. Igrajući na tri evropska i tri svetska prvenstva sakupio je 123 nasupa za evropski ’Selesao’, postigavši rekordnih 55 pogodaka, a sa 26 golova najbolji je strelac u istoriji kvalifikacija za EP. Samo mu četiri meča nedostaju da prestigne svog idola Luiša Figa po broju mečeva u nacionalnom dresu. Da stigne do trofeja i na internacionalnom nivou sprečila ga je reprezentacija Grčke, pobedivši 2004. godine tada 19-godišnjeg Ronalda da postane prvak Evrope u svojoj domovini.

Za kraj, vratimo se na sâm početak naše priče. Na stranu to što ga određeni broj fudbalskih fanatika ne voli ili ne ceni sve ono što najbolji strelac u istoriji Lige šampiona (82) čini na terenu, ali govoriti za njega (kao da su bili na kafi sa čovekom), da je arogantan i loš čovek odraz je neznanja. Kada je prvi put u karijeri stekao mogućnost da svojim primanjima izdržava najbliže, majci je rekao da napusti posao kuvarice, sestrama je omogućio da započnu privatni posao, dok je najmlađim članovima porodice ispunio 'zahtev' koji su imali kada je odlazio na Ostrvo i kupio im je londonski dabldeker.

Pri tom, od najranije mladosti uključen je u veliki broj humanitarnih akcija širom sveta, ambasador je UNICEF, a često 'na svoju ruku' odluči da plati kompletne troškove operacije. Nikada nije odbio da nekome od obozavalaca izađe u susret, često koristeći svoj autoritet da pomogne ili zaštite one koji se nisu libili da ugroze svoju bezbednost kako bi ga barem nakratko upoznali. "Voleo bih da većina ljudi koja me smatra arogantnim provede samo jedan dan sa mnom. Voleo bih da mi posle toga kažu zašto imaju takvo mišljenje o meni. Smatram da bi posle provedenog vremena, druženja i razgovora sa mnom shvatili ko je pravi Kristijano Ronaldo", rekao je Kristijano, "Kada sam na terenu, verovatno ponekad pokazujem nešto što ljudi ne žele ili ne vole. Ali jednostavno, takav sam. Ne smejem se previše na terenu jer se trudim da budem maksimalno fokusiran, iako razumem stavove tih ljudi na neki način. Ja njih poštujem, ali želim samo pobedu". P.S. Nemojte porediti Kristijana i Lea. To je kao da upoređujete 'babe i žabe'. Tek kada se dva velika šampiona budu povukla shvatićete da ste imali sreće jer ste živeli u vremenu dva momka koja su redefinisali poimanje fudbala. Da nema nekog od njih dvojice, ovaj drugi sigurno ne bi bio ni približno dobar. Nemojte biti Jozef Sep Blater.

Uživajte!