Zaboravljena bolest ponovo zabrinjava: Da li bi trebalo strahovati od epidemije?

Prvi simptomi koje je Pol Gejlord primetio bili su nalik gripu. Dva dana pre toga Gejlorda je ugrizla njegova mačka, koja mu je delovala vidljivo bolesno. Dobio je antibiotike protiv bolesti mačijih ogrebotina - bakterijske infekcije koja može da nastane nakon ogrebotina ili ugriza mačaka.

Lekovi, međutim, nisu pomogli. Gejlordovo stanje se pogoršalo, završio je na intenzivnoj nezi i na kraju pao u komu. Nije bolovao ni od gripa, ni od bolesti povezane s mačkom. Gejlord se zarazio kugom - bolesti koju najčešće povezujemo sa Srednjim vekom, a manje s modernom američkom državom Oregon gde je Gejlord živeo.

Nespecifični simptomi i činjenica da se kuga danas pojavljuje retko predstavljaju problem. Jer sama bolest nije izgubila ništa od svoje smrtonosne snage. Gejlord je jedva preživeo, a svoju priču objavio je 2014. godine u britanskom listu Gardijan.

Tri oblika kuge - bubonska, septikemijska i plućna kuga

Kugu izaziva bakterija Yersinia pestis. Ona može na različite načine da napadne ljudski organizam, a potom se razmnožava izuzetno velikom brzinom. Bakterija oštećuje tkiva brojnih organa, izaziva krvarenja i bez lečenja u gotovo 100 odsto slučajeva dovodi do smrti.

Najčešći oblik je bubonska kuga. U tom slučaju buve služe kao tzv. vektori bolesti. Ako zaraze glodara inficiranog bakterijom Yersinia pestis, oni onda mogu da prenesu bakteriju kada ugrizu čoveka. Yersinia pestis razmnožava se u limfnim čvorovima i uzrokuje njihovo bolno oticanje.

Ako uzročnik izravno dospe u krvotok, recimo ugrizom zaraženog sisara, može se razviti septikemijska kuga - trovanje krvi.

Kod plućne kuge, uzročnik putem kapljica ili aerosola zaražene životinje ili čoveka dospeva direktno u pluća. Samo je kod tog oblika kuge verovatan prenos sa čoveka na čoveka.

Kuga - pandemija u Srednjem veku, danas retka bolest

Prema podacima Instituta Robert Koh, godišnje se u svetu prijavi do 3.000 slučajeva kuge. Trenutno su najpogođeniji Demokratska Republika Kongo, Uganda, a pre svega Madagaskar, gde je 2017. godine zabeležena poslednja velika epidemija. Svake godine tamo se zarazi između 250 i 500 ljudi. Ali infekcije se i dalje povremeno pojavljuju i na zapadu Sjedinjenih Američkih Država.

U Srednjem veku, međutim, kuga je samo između 1347. i 1353. godine odnela oko 25 miliona života. Taj talas proširio se u pandemiju koja je trajala više od 500 godina i usmrtila oko 60 odsto evropskog stanovništva.

Pritom Yersinia pestis nije počela da inficira ljude tek u Srednjem veku. Arheolozi su uzročnika pronašli u kosturima starijima od 5.500 godina. Naučnici zato u nedavno objavljenoj studiji zaključuju da je bakterija bila smrtonosna za ljude znatno duže nego što se do sada pretpostavljalo.

Evolucija uzročnika kuge omogućila prenos putem buva

Ben Krauze-Kjora arheolog je i biohemičar na Institutu za kliničku molekularnu biologiju Univerziteta u Kilu. Tamo vodi istraživačku grupu za proučavanje drevne DNK, čije je glavno područje istraživanja interakcija između uzročnika bolesti i ljudskog imunog sistema.

U tom kontekstu kuga mu je posebno zanimljiva: koji su se takozvani faktori virulentnosti uzročnika tokom vremena promenili, tako da se kuga kao zoonoza mogla razviti od bolesti glodara, do pandemije s razornim posledicama za čoveka?

"To još nije potpuno razjašnjeno", kaže Krauze-Kjora. Ali studije su pokazale da su ranim uzročnicima "nedostajali određeni geni potrebni za prenos preko vektora (poput buve)". Moguće je da su postojali drugi vektori ili da su se ljudi zarazili konzumiranjem glodara.

"Na kraju bronzanog doba događa se nešto veoma zanimljivo", kaže arheolog. Yersinia pestis razvija takozvani ymt-gen, a time i sposobnost prenosa putem buva. Bakterija se odjednom menja dramatično i brzo. Dolazi do velikih epidemija kuge.

Zašto kuge više nema u Evropi?

Koliko god kuga harala u Srednjem veku - od 1945. godine ona je nestala iz Evrope. Tada su poslednji slučajevi zabeleženi na francuskom ostrvu Korzici.

Za nestanak kuge prvenstveno je zaslužna činjenica da u evropskim kućama u pravilu ne žive glodari zaraženi bakterijom Yersinia pestis, kaže Holger Šolc. On je molekularni biolog i šef Nacionalne konzilijarne laboratorije za Yersinia pestis pri Centru za biološke opasnosti i posebne patogene Instituta Robert Koh (RKI).

U Srednjem veku kuće su bile nastanjene i štakorima kao i ljudima – dakle idealni uslovi za buve koje su prenosile Yersinia pestis na ljude.

"Pacovi, naročito kućni pacov, u pravilu nisu pravi rezervoari ili domaćini uzročnika", kaže Šolc. "I oni sami oboljevaju i umiru."

Istraživanja ipak upućuju na to da pacovi u endemskim područjima zbog stalnog kontakta s uzročnikom mogu da razviju određenu otpornost na Yersinia pestis.

Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), među rezervoarskim životinjama nalaze se vrste poput američkog grmolikog pacova, ali i različiti glodari iz porodice veverica, recimo mrmot u Mongoliji. Populacije glodara u Evropi, pak, očito ne predstavljaju odgovarajući rezervoar (ili domaćina) za uzročnika kuge.

Brza dijagnoza i lečenje odlučuju o životu i smrti

Holger Šolc i njegov tim u RKI blisko sarađuju s partnerima u endemskim područjima. Tako i s laboratorijom Laboratoire d'Analyses Médicales Malagasy pri madagaskarskom Ministarstvu zdravlja. Jedan od glavnih ciljeva jeste izgradnja laboratorijske infrastrukture kako bi se poboljšala dijagnostika kuge, kaže Šolc.

A to je hitno potrebno, jer je dijagnoza jedan od najvećih problema. Šolc priča o jednom džogeru iz SAD, mladom muškarcu koji je zbog simptoma sličnih gripu poslat kući da se oporavi. "Umro je, jer niko nije ni pomislio na kugu".

Pritom postoje vrlo efikasni antibiotici kojima bolest može da se leči. Ipak, kod svakog izbijanja epidemije "prvi pacijenti gotovo uvek umiru zato što dijagnoza nije postavljena na vreme i terapija nije započeta dovoljno rano", kaže Šolc.

Pravovremena terapija antibioticima u mnogim delovima sveta dodatni je problem. Na Madagaskaru ponekad prođu i dani pre nego što lekovi stignu tamo gde su potrebni, kaže Šolc. To je suviše dugo za preživljavanje plućne kuge, koja može da dovede do smrti unutar 48 sati od pojave simptoma.

Može li kuga ponovo da izazove pandemiju?

Iako Yersinia pestis i dalje uzrokuje lokalne epidemije, Holger Šolce je uveren da je nova pandemija kuge vrlo malo verovatna. Kuga se ne širi tako lako kao, na primer, grip ili SARS-CoV-2.

Osim toga, "imamo sasvim drugačije mogućnosti borbe protiv bolesti" nego u Srednjem veku, kaže Šolc. Tada nije bilo ni antibiotika, ni današnjih higijenskih standarda.

Drugačija bi situacija bila kada bi uzročnik bio genetski modifikovan i upotrebljen kao biološko oružje. Centar za biološke opasnosti i posebne patogene pri nemačkom RKI nadležan je i za pitanja bioterorizma.

Pomoću analiza genoma ne mogu se razlikovati samo brojni sojevi bakterije Yersinia pestis, nego se mogu povezati i sa određenim regionima.

"Možemo da procenimo i da li je reč o prirodnom soju ili je možda bio modifikovan", kaže Šolc.

Naravno, kugu bi u Evropu i Nemačku mogli ponovo da unesu i putnici koji se vraćaju iz inostranstva. Verovatnoća za to izuzetno mala, "ali se ne može stopostotno isključiti", kaže Šolc.

"Moramo biti sposobni da dokažemo prisustvo uzročnika kuge u svim mogućim materijalima", kaže Šolc. To mogu da budu prirodni uzorci pacijenata ili iz okoline, ali i materijali ugrađeni, na primer, u sisteme za ventilaciju podzemne železnice. Zato se neprestano radi na razvoju dijagnostičkih metoda. I time se dodatno smanjuje verovatnoća velikog izbijanja bolesti.