Micićev MVP put: "Bože, Vaso – šta je ovo?"

Kada sam 2015. godine išao u Pionir, kako bih gledao Zvezdu u Evroligi, u nekim trenucima, gledajući Micića sa loptom u rukama kako organizuje igru, pomislio bih: ''Bože, Vaso – šta je ovo?''.

Sada, šest godina kasnije, dok Vasa pri nerešenom rezultatu na dva i po minuta do kraja finala Evrolige probija bekovsku liniju Barselone, ulazi u reket i preko Brendona Dejvisa polaže na tablu levom rukom, pomislim isto: ''Bože, Vaso – šta je ovo?''.

Kako je Micić od Mege stigao do najboljeg igrača Evrope?

Mega – prvi put MVP

Vasa je rođen u Kraljevu, ali se sa roditeljima preselio u Beograd i sa osam godina krenuo je da trenira košarku.

Prošao je mlađe kategorije OKK Beograda, Crvene zvezde i FMP-a, da bi iz Železnika otišao u Megu, gde je 2010. godine počeo karijeru.

Bio je izuzetno talentovan – nije imao fizikalije, nije bio ''eksplozivan'', njegova igra nije se bazirala na nekim fundamentalnim stvarima. Jednostavno je bio talentovan i pametan – sa loptom je mogao sve i svašta, imao je tu ''žicu'' ili kako se u mom kraju kaže, imao je ''vic''.

Zato je i dobio priliku da sa 16 godina zaigra seniorsku košarku i u Megi je imao četiri dobre godine. Poslednja sezona u Megi bila mu je najbolja u dotadašnjoj karijeri i imao je samo 20 godina.

Dominirao je na Kupu Radivoja Koraća 2014. godine, kada je Mega po prvi put u istoriji stigla do finala tog takmičenja.

Izgubilli su od Crvene zvezde u finalu za pola koša, ali je Vasa bio MVP, pošto je bio nerešiva enigma za crveno-bele. Upisao je 18 poena, 9 asistencija, 4 skoka i 4 ukradene lopte. Ceo Pionir skandirao mu je: ''Vaso, cigane''. Očekivalo se da dođe u Crvenu zvezdu odmah posle Mege.

Nedugo zatim, Micić izlazi na NBA draft, gde su ga Filadelfija Seventisiksersi birali kao 52. pika.

Bajern

Ipak, Micić odlazi u Bajern kod Svetislava Pešića, koji ga je odmah isforsirao da istog trenutka pređe na viši nivo, posebno što se tiče odbrane.

Vasa nije mogao to da izgura, a onda se desila i povreda lakta i posle nje je njegova epizoda u Bajernu bila završena.

Nakon te povrede u meču sa Panatinaikosom bio je van terena skoro dva meseca i Pešić mu više nikada nije dao pravu priliku.

Micić je posle toga imao još jednu povredu, ali i pored svega što se dešavalo u Minhenu, uvek je isticao da je zahvalan Pešiću na svemu, posebno na tome što mu je pomogao da postane bolji odbrambeni igrač.

Crvena zvezda

Ono što su navijači Crvene zvezde hteli posle finala Kupa Radivoja Koraća, desilo se godinu i po dana kasnije – Micić je obukao crveno-beli dres.

Došao je na pozajmicu, kako bi izgurao Zvezdinu sezonu na pleju, kada više nije bilo Markusa Vilijamsa.

Nisu dobili igrača kakvog su očekivali – Micić je imao veliki pritisak igranja za Zvezdu i bio je nesiguran u svakom segmentu igre.

U prenosu lopte je bio nesiguran, gledao u Dejana Radonjića dok sa loptom ide preko pola, šut ga nije služio, a navijači su mu davali još veći pritisak.

Od ''Vaso, cigane'' do ''Vaso, odlazi'' nije prošlo dugo vremena i Micić se nije proslavio u Zvezdi, pa se tada svašta pričalo i sada šest godina kasnije su se svi pokajali.

Micić je u Zvezdi imao 5,5 poena u proseku na 36% šuta iz igre u Evroligi, što mu je najlošija sezona u karijeri.

Odigrao je onu čuvenu dobru utakmicu u Vršcu protiv Efesa i zapušio usta svima koji su ga zvali ''skijaš'' (da, sećamo se i toga), a karijeru u Zvezdi završio je tako što je nehotice počeo da peva Partizanovu pesmu na proslavi titule na Kalemegdanu.

Tofaš

Posle igranja Evrolige u Bajernu i Zvezdi, Vasa odlazi u Tursku, gde je igrao za Tofaš i tamo pronalazi starog sebe.

Kada je Miško Ražnatović te 2017. godine rekao da je Micić naslednik Teodosića, mnogi su se podsmevali.

Ipak, Micić je pronašao svoju pravu igru u Tofašu, gde je bio sjajan, a 2017. godine je na Evropskom prvenstvu upravo zamenio povređenog Teodosića na poziciji plejmejkera i igrao finale sa Srbijom.

Tadašnji trener Tofaša Orhun Ene je dao slobodu Miciću, koji se fokusirao na to da bude poenter i tada je sve krenulo.

Žalgiris

Posle godinu dana u Turskoj, sledi odlazak u Žalgiris, gde je viđen kao rezervni plejmejker Kevinu Pengosu.

Žalgiris je igrao sistemsku košarku pod Šarunasom Jasikevičusom, a Micić je imao svu slobodu kada je na parketu da pokaže šta ume i može.

Počeo je da zasipa koševe protivnika i vremenom imao sve veću i veću ulogu u litvanskoj ekipi.

Kada sarađujete sa Šarasom, jednim od najboljih bekova Evrope u poslednjih 25 godina, onda naučite mnogo toga.

Micić je više puta govorio o tome kako ga je Šaras naučio sve o pikenrolu i da su njegovi saveti bili zlata vredni.

Sa Žalgirisom je igrao i F4 Evrolige 2018. godine u Beogradu, gde je bio jedan od bitnijih igrača.

Efes

U junu 2018. godine odlazi u Efes, gde je posle saradnje sa Eneom, koji mu je dao slobodu, pa Šarasom koji ga je naučio fundamentalnim stvarima, dobio priliku da radi sa još jednim sjajnim stručnjakom koji mu je doneo taj završni dodir u njegovoj igri.

Ergin Ataman je izuzetno cenio Micića i pre nego što je došao u Efes, pa ga je odmah upario sa Šejnom Larkinom, koji je stigao iste godine.

U naredne tri godine, Efes je postao kaznena ekspedicija, predvođena Micićem i Larkinom.

Vasa je postao elitni poenter i asistent, vrhunski defanzivac i sjajno kliknuo sa Amerikancem.

Beležio je 12,4 , 14,5 i 16,7 poena u proseku u naredne tri sezone u Efesu. Na kraju, Vasa postaje MVP regularnog dela sezone i MVP F4 Evrolige, gde Efesu donosi prvu titulu u istoriji kluba.

Od onog Kupa Radivoja Koraća i MVP finala u porazu, dok svakog mogućeg MVP priznanja sedam godina kasnije.

Pun krug za sjajnog Vasilija Micića.

NBA ga čeka. Vreme je.

Pa da još jednom makar kažem – "Bože, Vaso – šta je ovo?".