Marsel Hiršer – pravi naslednik austrijskih legendi

Ali, krenimo od samog početka. Hiršer je u Svetskom kupu debitovao u martu 2007, sa 18 godina, kada je već bio svetski šampion u slalomu juniorskoj konkurenciji. Time je zaslužio mesto u austrijskom timu, a samo jedna godina bila mu je dovoljna da pokaže da bi mogao da krene stopama legendi austrijskog skijanja. U sezoni koja je sledila odbranio je titulu juniorskog šampiona u veleslalomu, ali i osvojio zlato u slalomu, a došao je i do dva podijuma u elitnom takmičenju, u Kranjskoj Gori i Bormiju. I, to je bio samo početak.

Od samog početka karijere, Hiršera je trenirao njegov otac Ferdinand, koji ima školu skijanja u Anabergu, gradiću koji se nalazi u blizini Salcburga. Iako je već sa 18 godina došao do mesta u elitnom timu Austrije, nastavio je sa treninzima na stazama u blizini svog rodnog mesta. Mladi Austrijanac je i tada isticao da je sve što je postigao, iako do tada još nije iskusio slast pobede, samo plod vrednog rada.

Beta

„Oduvek sam voleo brzinu i rizične sportove. Imao sam samo tri godine kada me je otac odveo na stazu u Anabergu, i tada sam se zaljubio u skijanje. Već sa šest godina sam se prvi put takmičio, i tako sam se ’navukao’ i na brzinske i tehničke discipline. Instrukcije mog oca i vredan rad doveli su me do ovog mesta gde sam sada, i ne bih menjao nijedan dan svog života za bilo šta drugo“, rekao je Hiršer 2008. godine.

Hiršer je još tada rekao da, iako mnogi očekuju čuda od njega, još mnogo toga mora da nauči da bi došao do samog vrha. U sezoni koja je sledila samo jednom je došao do pobedničkog postolja, u Val d’Izeru u superkombinaciji, da bi se u sledećoj izborio za mesto među najboljima. Tada se takmičio u četiri discipline, samo u spustu nije, a prvi trijumf došao je u decembru 2009, baš u francuskom ski centru, u veleslalomu.

Beta

Tu sezonu mladi Austrijanac nije završio samo sa jednom pobedom, pošto je do druge došao mesec i po dana kasnije u Kranjskoj Gori. Uz to, imao je još četiri podijuma, pa je bio osmi u poretku slaloma, šesti u veleslalomu, a takođe šesti u generalnom plasmanu Svetskog kupa. Iste godine, na Olimpijskim igrama u Vankuveru, bio je četvrti u veleslalomu i peti u slalomu, a u obe discipline ispred njega su se našli daleko iskusniji skijaši.

Iako se očekivalo da će u sezoni 2010/11 nastaviti tamo gde je stao u prethodnoj i boriti se bar za Kristalni globus u disciplinama koje su mu specijalnost, povreda ga je sprečila u tome. Do trke u Hinterštoderu, trijumfovao je ponovo u Val d’Izeru, ali u slalomu, a pad ga je koštao i učešća na Svetskom prvenstvu u Garmiš-Partenkirhenu, za koje je imao velike ambicije.

Beta

U pitanju je bio prelom zgloba noge, koja je zahtevala mirovanje, ali je Hiršer čim se oporavio krenuo sa pripremama za povratak. Koncentrisao se na slalom i veleslalom, svoje najjače discipline, a brzinske je želeo da izbegne da ne bi slučajno obnovio veoma bolnu povredu. Na početku sezone baš niko nije računao na njega, ali je možda upravo to bila njegova prednost.

Ranijih sezona, skijaši koji su osvajali veliki Kristalni globus takmičili su se u bar četiri discipline, dok je, na primer, Ivica Kostelić prošle sezone skijao svih pet. Ipak, Hiršer je krenuo polako i samo nizao pobede, od Biver Krika u veleslalomu, slaloma u Alta Badiji i na Sljemenu, do dvostrukog trijumfa u švajcarskom Adelbodenu, srednom januara.

Beta

Baš tada, pred takmičenje u Kicbilu, hrvatski tim je optužio Hiršera da je do pobeda u Zagrebu i Adelbodenu u slalomu došao na nedozvoljen način, tako što je promašio kapiju, a to niko nije primetio. Sav taj pritisak očigledno je uticao na mladog Austrijanca, pošto je u legendarnom austrijskom ski centru diskvalifikovan sa prve vožnje, ali je potom bio vraćen u trku, da bi na kraju opet promašio kapiju.

Prigovori na rezultat trke u Svetskom kupu dozvoljeni su do 15 minuta posle njenog završetka, ali su i pored toga, Kostelić i Hiršer ušli u verbalni rat, koji je, srećom, brzo rešen, samo dan posle Kicbila, u Šladmingu. Tamo je glavni direktor trka Svetskog kupa Ginter Hujara održao video analizu slaloma u Sljemenu, uz pomoć najnovije tehnologije. Precizan prikaz omogućio je prisutnima uvid u putanju Hiršera kadar po kadar, gde je otklonjena sumnja oko rezultata trke na kojoj je trijumfovao Austrijanac, ispred Feliksa Nojrojtera i Kostelića.

Beta

Hiršer je na najbolji mogući način ostavio kontroverze iza sebe trijumfom u Šladmingu, gde je na kraju, manje od dva meseca kasnije, podigao veliki Kristalni globus. Austrijanac je do tada ostvario i dvostruki trijumf u Banskom, ali je i u Kranjskoj Gori promašio kapiju i ostao bez plasmana.

Veliko finale pred svojim navijačima Hiršer je dočekao sa 55 bodova manje u odnosu na Švajcarca Beata Fojca, a do kraja su ostale trke u četiri discipline, a po dve su bile specijalnost svakog od njih dvojice. Fojc je svoju prednost povećao u spustu, a ključan trenutak, ipak, desio se u superveleslalomu, u kojem je Hiršer došao do trećeg mesta, dok je Fojc izleteo sa staze. Austrijanac je tako prišao švajcarskom skijašu na 75 bodova dve trke pre kraja sezone, baš u njegovim disciplinama.

Beta

Iako posle te trke ništa nije bilo gotovo, svi su bili ubeđeni da će Hiršer doći do titule u generalnom plasmanu. Razlog za to je što je napravio prvorazredno iznenađenje, pošto mu je ta trka u Šladmingu bila tek četvrta koju je skijao u superveleslalomu u celoj karijeri. Jedinu prethodnu u tek završenoj sezoni skijao je u Krans-Montani, kada je bio 34, a Fojc 20.

“Skijao sam slobodno, jer sam želeo da upoznam stazu pred veleslalom. Rezultat me je mnogo iznenadio, kao i verovatno sve u skijaškom svetu”, rekao je Hiršer posle trećeg mesta na poslednjem superveleslalomu sezone, koji je završio sa samo šest stotinka zaostatka u odnosu na pobednika Italijana Kristofa Inerhofera.

Beta

Ipak, sve je rešeno na poslednjem veleslalomu sezone, na kojem je Hiršer trijumfovao i osvojio i mali Kristalni globus u toj disciplini. Tada je ostalo da se skija još slalom, ali je Fojc, koji cele sezone nije nijednom takmičio u toj disciplini, u kojoj tokom karijere nije osvojio nijedan bod,
odlučio da ne izađe na stazu. Tog dana Hiršer je napravio grešku i ostao bez plasmana, što bi otvorilo mogućnost Švajcarcu da dođe do titule, ali je tada već sve bilo odlučeno.

“Ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim dan kao što je ovaj. Pobedio sam na trci, osvojio sam titulu u veleslalomu i veliki Kristalni globus, i pred svojim navijačima, samo nekoliko kilometara od kuće”, rekao je Hiršer posle osvajanja Kristalnog globusa, “Bilo je ovo teško razdoblje za mene, pokušao sam da se koncentrišem samo na skijanje, da me priče o Globusu ne poremete. Svi su govorili o tome još dok sam ja samo razmišljao o pobedama. Ne verujem da je sve ovo stvarno”.

Beta

Hiršer je na taj način Austriji doneo prvi veliki Kristalni globus od 2006. godine, kada je on završio u rukama Benjamina Rajha. Pored njih dvojice to su od austrijskih skijaša uspeli još samo Karl Šranc, Herman Majer i Štefan Eberharter. Mladi Austrijanac je, takođe, tako pokazao da i ‘specijalci’ mogu da osvoje najvredniji trofej u skijanju, iako je dosta vremena prošlo od kada su to isto učinili Alberto Tomba ili Luk Alfan. U svakom slučaju, ako je mislio da je težak posao bio doći do Kristalnog globusa, još teže je odbraniti ga. To najbolje znaju Kostelić, Aksel Lund Svindal, Bodi Miler ili Karlo Janka, koji će, bez sumnje, stati prvi u red da bi pokušali da ga svrgnu sa trona.



Autor: Jelena Trajković (@zvezdica)