Ribolovni turizam - neiskorišćena šansa Srbije

Ovo je samo jedan od zaključaka panel diskusije "Domaći potencijali - svetska iskustva u ribolovnom i nautičkom turizmu", održane u okviru 47. međunarodnog sajma turizma na Novosadskom sajmu.

Moderator panel diskusije, predsednik Udruženja "Reka" koje promoviše sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi i glavni i odgovorni urednik revije "Ribolovački magazin" Stanko Popović je kazao da samo od prodaje ribolovačke opreme godišnji profit u Evropi prelazi pet milijardi evra, a ukoliko se tome dodaju i smeštaj i druge prateće turističke aktivnosti priliv od ribolovnog turizma dostiže čak 25 milijardi evra godišnje.

Na poslovima opsluživanja ribolovaca, kojih je u Evropi više od 25 miliona, kako je kazao Popović, radi više od 100.000 ljudi i 15.800 kompanija, a kako je istakao, sa druge strane u Srbiji i Vojvodini ne postoje relavantni podaci o broju sportskih ribolovaca, aktivnostima u oblasti ribolovnog turizma ili o trgovini ribolovačkom opremom, što samo pokazuje koliko se malo pažnje posvećuje ovom profitabilnom segmentu turističke privrede.

"Koliko je ribolovni turizam u ekspanziji najbolje govori činjenica da se na pojedinim atraktivnim lokacijama dozvola za ribolov čega i po više od dve godine, a cena te dozvole se kreće od 1.500 pa do više od 2.000 evra i lista čekanja je uvek prepuna", rekao je Popović, dodajući da su to sve podaci koji ukazuju da ribolovni turizam iz godine u godinu ostvaruje sve veći profit i da bi u Srbiji trebalo da se na taj segment turizma obrati mnogo veća pažnja.

Prema rečima Popovića u Srbiji postoji veliki broj lokacija koje su izuzetno atraktivne za ribolovce i pravim marketinškim pristupom od njih bi se, kako je kazao, mogle napraviti takve turističke destinacije da se i kod njih prave liste čekanja i da ribolovačke dozvole dostignu višestruko veću cenu.

Govoreći o ribolovnom potencijalu Vojvodine Popović je rekao da po bogatstvu u vodama Vojvodina predstavlja izuzetno područje ne samo po množini voda i po njihovoj relativnoj čistoći već po obilju flore i faune. Kako je podsetio, vode u Vojvodini naseljava 16 familija i 55 vrsta riba od kojih su najznačajnije: kečiga, som smuđ, šaran, štuka itd.

Foto: Tanjug / Saša Petroviæ

Tokom panel diskusije prikazan je i kratki promotivni film "Život mladica" koji govori o veštačkom mreštenju mladice i njenom vraćanju u reku Drinu. Film je dobio najveće ocene od stručne javnosti i po komentarima koji su se čuli na panelu mnogo je učinio na promociji Drine i mladice kao autohtone vrste ribe na ovim prostorima.

Profesor sa departmana za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Branko Miljanović smatrao da je ribolovni turizam u Srbiji potpuno zapostavljen, o čemu svedoči i podatak da ne postoji nijedna turistička agencija specijalizovana za ribolovni turizam niti agencija koja ima sektor isključivo namenjen toj vrsti turizma.

"Postoji uvid u količine ribe u Vojvodini, ali to još niko nije ni pokušao da iskoristi u svrhe popularizacije i razvoja turizma", rekao je Miljanović dodajući da će, "ukoliko ne budemo prepoznali potencijale ribolovnog turizma, stranci sutra dovoditi ture turista na reke u Srbiji i Vojvodini".

O iskustvima ribolovnog turizma u Sloveniji i Hrvatskoj na panelu su govorili predsednik "Centra za promociju i pospešivanje ribolovnog turizma" iz Ljubljane Stane Omrezu i predsednik Zajednice sportsko ribolovnih udruga Vukovar Saša Piljaš, dok je organizatorka regate Vode Vojvodine Marijana Živković predstavila tu regatu koja će se ove godine od 21. do 30. juna voziti šestu godinu za redom.

Na panelu su predstavljene i dve atraktivne ribolovačke lokacije u Vojvodini - veštačko jezero "Kasapska ada" koje se nalazi nadomak Novog Sada i "Jocino jezero" u blizini Zrenjanina.

Pored udruženja "Reka" organizatori pomenute panel diskusije bili su Turistička organizacija Vojvodine i Novosadski sajam.