Norveška: Zemlja socijalne jednakosti

Norvežani, inače veoma strpljivi, neformalni, i na prvi pogled uzdržani ljudi, obožavaju boravak u planinskim brvnarama, nordijsko skijanje i planinarenje i pokazuju duboko poštovanje prema prirodi. Još je Isidora Sekulić pisala o lepoti norveških fjordova, planina i jezera, i „ljubavi protestantskog severa prema cveću“ kao i prema sopstvenoj tradiciji: Grigu, Munku, Ibsenu...

No mada je Knut Hamsun internacionalno najpoznatiji norveški pisac, cenili su ga i Henri Miler, Tomas Man pa čak i Lenjin. Kada spominju svoje klasike, Norvežani radije govore o Sigrid Unset i Ameli Skram, ne zaboravljajući da je Hamsun, inače protivnik angloameričke kulture, oduševljen Dostojevskim i Ničeovom idejom natčoveka, nakon Hitlerovog samoubistva, napisao nekrolog u kojem ga naziva reformatorom. Kao i da je Nobelovu nagradu koju je 1920. godine dobio za Blagoslov zemlje poklonio Gebelsu uz reči: „Primite moje izvinjenje. Moja Nobelova nagrada za vas nema koristi, ali ona je jedino što Vam mogu poslati.“

Očigledno je da je Hamsun veliki pisac, da su Glad i Pan antologijska dela, da Hamsun nije učestvovao u zločinima i da je priča o odnosu ideologije i umetnika arhetipska. No, činjenica je da su Norvežani svesni prošlosti i opasnosti (neo)fašističke ideologije. Uostalom, 22. jula, prošle godine, dogodio se masakr koji je počinio desničarski, antiimigrantski orijentisan monstrum Brejvik.

Uprkos socijalnom raslojavanju, problemima sa alkoholizmom i sve većem broju razvedenih parova, Norveška je zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava, koja se s posebnom pažnjom stara o trudnicama, starima i bolesnima, zemlja koje se još uvek zasniva na veri u porodicu, pojedinca u njegovu čestitost.