Maroko

Čim prohodate po ovoj zemlji zaljubićete se u njene fascinantne mirise, u tradiciju, u boje i ljude koji će trčati za vama i nuditi vam da kupite apsolutno sve. Cenkanje uvek dolazi u obzir. Provela sam mesec i po dana tamo, proputovala sam i videla mnogo, doživela mnogo, živela sa Arapima, Berberima, Tuarezima, Beduinima, ... Kupala se u Sredozemnom moru i u Atlantskom okeanu u istom danu, jahala kamile u pustinji, spavala na vrelom pesku pod zvezdanim pustinjskim nebom, bila sam na dnu najdubljeg kanjona i na vrhu najviše planine u Maroku, vratila se kroz vreme u medini Fesa, nosila tradicionalne Marokanske haljine, oblačila duge rukave na +35 stepeni iz poštovanja prema Berberima, videla sam prošlost, sadašnjost i budućnost u jednom danu...

Rabat
Živela sam i radila u Rabatu mesec dana kao volonter. Rabat je lep, čist i nalickan grad u kome živi kraljevska porodica i koji je centar svega što se dešava u državi. Jedino je sve što se dešava u ekonomskom smislu prebačeno u Kazablanku. Mirna medina gde vas niko ne vuče za rukav da kupite nešto, prelep pogled na Sale iz gradske tvrđave koja je na samoj obali Atlantskog okeana. Kad pogledate na drugu stranu videćete jednu od većih džamija i tik uz nju veliki svetionik koji noću baca svoje velike zrake prema pučini. Tu je i Chellah, staro Rimsko utvrđenje koje su preuzeli Arapi došavši na vlast davnih dana, tako da u tim ruševinama možete pronaći stare rimske stubove tik uz porušenu džamiju na čijem vrhu žive rode. Ceo park Chellaha u rano proleće podseća na Hičkokov film Ptice, pošto je mesto krcato rodama.

Kazablanka
Kazablanka, najprljavije mesto u Maroku. Ogromna luka, gužva u gradu, na svakom koraku vas vuku za rukav sa onim poznatim arapsko-engleskim akcentom «Where are you from?» «What is your name?» i slična pitanja. Naravno uz ono klasično dobacivanje «ti si najlepša devojka koju sam u životu video». Ako jako dobro to ignorišete provešćete lepe trenutke u ovom gradu. Zalazak Sunca u Atlantski okean je nešto što treba videti tik pored džamije Hasana Drugog koja se smatra trećom po veličini na svetu. Džamija može da primi 25000 vernika a na platou ispred nje može da se moli još 80000 vernika. Ako ne ignorišete dobacivanja provešćete dan u obilasku sa nekim zgodnim mladićem koji će na kraju pokušati da vas nagovori da se udate za njega ili bar da promenite veru!

Fes
Kada uđete u medinu (stari grad) Fesa imaćete utisak da ste se vratili 200 godina u prošlost. Uske uličice, prodavci u tradicionalnim nošnjama, žena koja hoda 4 koraka iza muža, muzeji sakriveni u prolazima, stare palate sa ogromnim baštama... Svuda putokazi, ali nemate pojma kako je lako izgubiti se. Fes ima najveću medinu u celom Maroku. Za tren oka ćete se naći u nekoj prodavnici tepiha gde će vam ponuditi sve i svašta pošto su ubeđeni da ste baš vi kupac. Na kraju ćete dobiti tradicionalni čaj od mente i ponudu da probate marokanski hašiš. Kako to odbiti? Tradicionalni zvuci marokanske muzike na platou ispred Bobžulea, najveće kapije medine, odvešće vas negde gde nikada niste bili.

Volubilis
Odmah pored Meknesa koji je rodno mesto Moluay Ismaila, jednog okrutnog vladara iz davne Arapske istorije, nalaze se ostaci rimskog grada Volubilisa, jedno od najvećih arheoloških iskopina iz tog perioda. Inače u Maroku postoji više od 40 arheoloških nalazišta. U Meknesu, u njegovom mauzoleju leže ostaci Moulay Ismaila (Moulay na arapskom znači vladar) gde ne sme da kroči noga neislamskog naroda kao i u većini džamija u celom Maroku. Tu su stare islamske škole, Medrese i predivan pogled na ceo grad sa krova jednog restorana.

Tanžir
Tanžir uveče oko 9 sati na šetalištu pored Atlantika podsetio me je na sve crnogorske primorske gradove i letnju gužvu. Nikako se ne može proći od svih tih ljudi koji su se načičkali tu da prošetaju i vide šta se dešava. Ako dođete u Tanžir i ne probate morske plodove kao da niste ni bili tu. Ogromna porcija škampa, školjki, ribe i lignji košta nepunih 3 eura, a ako sve to ponesete sa sobom i uz vatru na plaži i tradicionalnu marokansku muziku koju proizvode samo ruke ljudi oko vas, doživljaj će biti mnogo upečatljiviji. I naravno u istom danu se možete kupati i na mediteranskoj i na atlantskoj obali, zavisi kakve talase volite!

Marakeš
Marakeš, čuveni trg Đemna El Fna na kojem možete uživati u svemu. Od jeftinog sveže ceđenog soka od pomorandži koji košta samo 20 dinara po čaši do marokanske tradicionalne muzike koju, ako se lepo nasmejete i tutnete im 5 do 10 dirhama (pola eura, euro), sviraće samo za vas, a ako zaigrate neko će vas zaprositi. Tu su oni svirači sa zmijama koje sam viđala samo u crtanom filmu, žene koje će vam za jako mnogo para nacrtati prelepe tetovaže od kane. Ako ih stvarno želite moraćete jako da se cenkate i dobićete pravu cenu a to je 2 do 3 eura. Proricanje sudbine je isto jako zanimljiva stvar, ali takođe veoma skupa. Tu su restorančići gde za vrlo malo para možete pojesti sve što tradicionalna marokanska kuhinja nudi, od kuss-kussa, kojim se ja nisam baš previše oduševila, do morske hrane. U stvari, u Marakešu ima toliko zanimljivih stvari da se vidi i ne može se sve obići za 3 dana koliko sam ja bila tamo. Marakeš je ekstremno skup zbog mnogobrojnih Evropljana koji tu dolaze da uživaju u čarima noćnog života Maroka. Samo ulaz u diskoteku je 10 eura. Za neki moj studentski standard to je bilo previše. Umesto toga uživala sam cenkajući se oko raznih stvari, lutajući po medini i starim palatama, mnogobrojnim parkovima i malim hotelčićima - riadima.

Essaouira
Gradić na samom Atlantskom okeanu, grad vetra, windsurfinga i filmske istorije. Tu, na dokovima luke u Essaouiri, Orson Vels je snimio jednu dirljivu scenu iz „Otela“. Nažalost ovde se ne može uživati u predivnom afričkom Suncu pošto vetar duva non stop pa će oni koji budu došli da se sunčaju samo biti zatrpani peskom, kao što sam ja bila. Prepuna medina začina, raznih sitnica, marama, haljina... samo se u Essaouiri svuda širi miris sveže ribe koju u svakom trenutku možete kupiti na dokovima. Ima dosta turista, ali plaža je toliko dugačka i ogromna da metrima unaokolo oko vas neće biti nikoga. Možete uživati u miru i tišini i predivnoj vodi Atlantika gde vam se samo 4 km dalje od obale smeši jedno ostrvo na kojem, ako imate sreće,  možete videti ružičaste pelikane.

Sahara
Večna misterija. Pesak boje zlata i krvi... Dok kamile lagano upadaju u meki pesak gledam kako se karavan kreće u nepoznato. Klackanje na kamili je veoma neudobno ali samo iščekivanje nove noći tera vas da izdržite sve. Noć uz svetlost uljanih lampi, tradicionalna Berberska večera i zvuci bubnja. Magični pokreti ruku koji proizvode taj neverovatan ton prosto vas teraju da igrate... Noć, prepuna zvezda, uvlačim se u vreću za spavanje i sanjarim pod otvorenim nebom, negde na nekoj peščanoj dini nedaleko od kampa. Bude me prvi zraci Sunca koji pretvaraju noćnu braon boju peska u onu istu boju zlata i krvi. Karavan kreće nazad...

I onda kad jednog dana sednete u avion i krenete nazad za Beograd kažete sebi kako se nikada nećete vratiti u tu zemlju kontradiktornosti, beskrajnog crvenila zemlje gde nigde nema zelenila, gde vetar donosi pesak iz Sahare i vrtloži ga do neba, gde na 50 stepeni Celzijusa vi se osećate kao da je savršenih 23 stepena... i onda kroz par dana počinje sve to da vam nedostaje...

Afrika vuče ka sebi... neka voodoo magija.