Tunis, safari u Sahari

Tunis je najsevernija afrička zemlja, smeštena u severozapadnom delu ovog najtoplijeg kontinenta.Najpoznatiji deo ove zemlje je svakako Sahara.

Ona predstavlja najveću pustinjsku oblast na svetu, ali i najtoplije podneblje naše planete. Ukoliko ste prvi put posetili Tunis, a avanturizam vam je posebno drag, onda je safari u Sahari nešto što nikako ne smete propustiti. O ovom delu zemljine lopte uvek je mnogo pisano, ali se čini nikad dovoljno.

Danas, Sahara predstavlja jednu od najznačajnijih i najposećenijih turističkih destinacija u svetu. Saharska oblast se prostire od Atlanskog okeana na zapadu, pa sve do Crvenog mora na istoku. Obuhvata površinu od osam miliona kvadratnih kilometara.

Na severu se Sahara graniči sa južnim planinskim masivom Atlas i obalom Sredozemnog mora, a na jugu se granica proteže do reke Senegal.

Svi ovi podaci mogu vam pomoći da bar na trenutak zamislite o kakvom je prostranstvu reč. Ukoliko se odlučite da na Safari krenete preko agencije, treba da znate da se on organizuje u trajanju od dva dana, a tokom ovog vremenskog perioda u prilici ste da pređete čak 1100 km.

Photo: jjpof

Na samom početku dvodnevnog safarija, imaćete priliku da uživate u petočasovnoj vožnji džipovima kroz pustinjske dine i brdovite predele Atlas planine, prosečnom brzinom i do 120 km na čas. Svi koji vole ovakvu vrstu vožnje, imaće priliku da uživaju i dobro se zabave vratolomijama tunižanskih vozača.

Dvodnevni safari u Sahari započinje obilaskom rimskog koloseuma El Džem iz III veka, Matmate – naseobine Berbera, tokom večeri se stiže u pustinjski grad Duz, a tokom sledećeg dana u prilici ste da vidite najveće slano jezero Šat el Džerid i najzad obiđete Keruan, grad u kom se nalazi najstarija džamija sa ovih prostora.

Prvo, veće mesto na kom smo se zaustavili je El Džem. Ovaj rimski koloseum smešten je u istoimenoj varošici i smatra se najvećim amfiteatrom u Africi (po svojoj veličini on je treći u svetu, nakon koloseuma u Rimu i Veroni ). Ova građevina predstavlja jednu od najočuvanijih, a potiče sa područja koja su početkom prošlog milenijuma pripadala moćnom rimskom carstvu.

I zaista, kada se jednom nađete unutar ovog prostora, nije teško zamisliti gladijatorske borbe i masu sveta koja uzvikuje (smatra se da je u ovom prostoru moglo da stane i do 60.000 ljudi). Ukoliko želite, možete posetiti i podzemne tunele i prostorije u kojima su se gladijatori pripremali za borbu i u kojima su se držale životinje.

Oni koji nikako ne mogu da zamisle ovaj prostor, neka pogledaju film "Gladijator", jer je upravo El Dzem poslužio za osmišljavanje kulise koloseuma za ovaj film.

Pored toga što koloseum predstavlja monumentalnu građevinu, koja je stecište miliona turista iz sveta, on služi i za promociju kulturnih vrednosti jer se u njemu održava i međunarodni festival klasične muzike.

Ostavljajući iza sebe El Džem, krećemo dalje ka jugu i Matmati.

Ovo mesto predstavlja grad koji se nalazi u steni. Gde god pogledate, vidite samo žutu i tamno crvenu boju zemlje. Nigde traga zelenilu, a predeo koji se proteže pred nama je gotovo nestvaran. Imate utisak kao da ste se našli na drugoj planeti, a svuda oko vas je samo neizmerna tišina koja vas polako, ali sigurno uvodi u skromni, ogoleli, pustinjski svet.

Photo: Acarvin

Zbog toga ne treba da iznenadi činjenica, što ćemo ponovo posegnuti za filmskom umetnošću kako bi vam još jednom dočarali predeo oko nas. Naravno u pitanju je film Džordža Lukasa i čuveno ostvarenje: "Ratovi zvezda".

Veći deo stanovništva Matmate predstavljaju Berberi. Ono po čemu su posebni jeste njihov fizički izgled. Za razliku od tamnoputih Tunižana, Berberi imaju svetlu kožu i svetlo smeđe, ponekad zelene oči. Ali, i pored ove očigledne razlike u izgledu, Berberi su takodje muslimani, koji govore arapskim jezikom, kao i ostali stanovnici Tunisa.

Dugo nakon odlaska iz Matmate imali smo utisak jednog potpuno vanvremenskog i nesvakidašnjeg doživljaja.

A onda, potpuno niotkuda, kako nas put dalje vodi, stižemo u Duz, gradić koji još nazivaju i "vratima Sahare". Ovo mesto nastalo je nakon Dugog svetskog rata, a nalazi se nedaleko od ogolele Erg – planine koja predstavlja deo Sahare sa najvišim dinama.

Boravili smo u izuzetno komfornom i luksuznom hotelu, koji bi bio dostojan i jednog paše. Nakon obilne večere po izboru (na jelovniku je bilo: ribe, piletine, čuvenog kus kusa, raznih salata, sladoleda svih mogućih ukusa itd.), odmora, udobnog prenoćišta i isto tako prijatnog doručka, krećemo ka predgrađu Duza i stižemo do neobične stanice. Najzad, stigli smo do početka Sahare i njenog nepreglednog pustinjskog sveta.

Ovde nas dostojanstveno dočekuje mnoštvo različitih kamila, koje krajnje smireno čekaju svoj red za jahanje. Arapin (kome obično platite petnaestak tunižanskih dinara), nas oblači u odelo beduina koje podrazumeva galabiju (dugu haljinu ) i obavija nam platno oko glave u oblik turbana. Tek tada smo spremni da uzjašemo kamile i krenemo put peščanih dina.

Nakon početne treme, brzo smo se privikli na usporeni ritam kamilinog hoda i njeno lagano njihanje. Obično jašete u grupi od pet, šest ljudi, a povorka se formira u karavan.

Najlepše doba za jahanje je jutro ili smiraj dana, kada su temperature najprijatnije. Tada fotoaparatom možete ovekovečiti jedinstvene prizore izlaska i zalaska sunca u pustinji.

Po završetku jahanja, puni utisaka, krećemo ka Šat El Džeridu, najvećem slanom jezeru na svetu. Kuda god pogledamo vidimo samo nepreglednu pustoš.

Photo: Jaume Ollé

Jer, ukoliko je neko od nas i pomislio na duboko plavo jezero, staklastog sjaja, u potpunosti se prevario. Prizor pred nama nema nikakve veze sa onim koji smo zamišljali.

Naime, ovde nema jezera, ni očekivanog vodenog prostranstva. Voda jeste prisutna,ali tek sporadično. Ovde je nakad bilo more koje se povuklo, a iza njega su ostala jezerca.

Međutim ova jezerca se nalaze u kanalima, a njih i sa jedne i sa druge strane uokviruje dug asfaltni put, završavajući se sa bazenima za početnu preradu soli.

Ovde ste u prilici da za nekoliko dinara kupite originalni suvenir, takozvanu pustinjsku ružu, koja je nastala kristalizacijom soli pomešane sa peskom.

Retko ko je otišao iz Tunisa, a da sa sobom nije poneo ovu neobičnu tvorevinu prirode.

Nastavljajući svoj put, naposletku stižemo do Keruana. Ovaj grad predstavlja prvi arapski i muslimanski grad u severnoj Africi. Keruan je osnovan daleke 670 godine p.n.e. i postao je glavni grad države koja je obuhvatala prostor današnjeg Maroka, Tunisa i Alžira.

Prema nekim istorijskim izvorima, grad je osnovan ranije, ali su ga udružena berberska plemena predvođena jevrejskom princezom Kohenom razrušila. Često manje upućeni njegovo ime izjednačuju s terminom karavan, ali je prema poznavaocima grad dobio ime prema arapskom imenu vojnog logora. Nekada je Keruan verski bio podeljen na hrišćane (jednobošce) i pagane (mnogobošce) . Vremenom je islam prihvaćen kao jedina religija , koja se i do danas sačuvala.

Photo: Stefano@Benetti

Ono što nikako ne treba propustiti u Keruanu je poseta Sidi Akbi (Velikoj džamiji). Ona predstavlja prvu veliku džamiju podignutu u Tunisu i čitavoj severnoj Africi. Izdržala je mnoge ratove i nedaće. Od prve džamije ostao je samo minaret. U međuvremenu je više puta renovirana, a njena opšta karakteristika je monumentalnost. Priču o Keruanu možemo upotpuniti obilaskom starog grada (medine), u čijem se okviru pored Velike, nalaze i druge manje džamije.

Najzad, treba napomenuti i nadaleko čuvene, ručno rađene orijentalne tepihe od jagnjeće kože i vune, ali i svile. O vrednosti ovih tepiha svedoči viševekovna tradicija, kao i vladin sertifikat koji predstavlja potvrdu i garanciju kvaliteta. Ovde se na licu mesta možete lično uveriti u kvalitet tepiha, a možda i kupiti neki od njih po zaista povoljnim cenama.

Stoga, ukoliko ste željni putovanja i upoznavanja neke nove zemlje i njenih običaja, a avanturizam vam je posebno drag, onda je Tunis zemlja koju nikako ne treba da zaobiđete. To je zemlja koju treba da upoznate, jer je upravo njena raznovrsnost u kulturi, običajima i prirodi čine toliko izuzetnom.