Doroslovo i sveti bunar

Toliko se sveta okupi oko Svetog bunara, sa čudotvornom vodom, pa svake godine ovde dođe na hiljade vernika iz cele Vojvodine i okruženja. Vodice Svete Marije su, dakle, najpoznatije hodočasno (pokloničko) mesto širom Vojvodine, a koliko će ih doći 7. i 8. septembra zavisi da li ovi datumi padaju vikendom, a manje od vremenskih prilika. U monografiji „Doroslovo 1752 - 2002“ piše da se Vodice pominju još 1732. godine pod nazivom „Bajkut“. Tu je bila sagrađena kapela, pored nje manastir. Nedaleko od kapele iskopan je bunar, kojem je davno pridodat epitet „sveti“.

Narod veruje u njegovu čudotvornu moć - u zapisima se pominje da je Janoš Zablocki iz Bogojeva, koji je bio slep peške prešao petnaestak kilometara, oprao oči na Svetom bunaru i ponovo je progledao. U zapisima crkve i po narodnom predanju ovde je izlečeno mnogo bolesnika. Župnik Ištvan Kermendi, o svom trošku, 1825. godine sagradio je novu kapelu, od čvrstog materijala. Adaptacijom i dogradnjom ove kapele sagrađena je današnja crkva u baroknom stilu, sa dva tornja. U čast fatimske svete gospe Marije, a donacijom Biskupije, objekat je renoviran 1967. godine. Letnji oltar je sagrađen 1973. godine. Dvorište vodica ukrašava park, u kojem se nalazi zid ukrašen freskama, koje su crkvi darovali žitelji Dosolova i hodočasnici iz zamlje i inostranstva.

Doroslovo se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1313. godine, a arheološka iskopavanja potvrđuju da su na ovom terenu ljudi bili nastanjeni i pre 2.700 godina. Gradski muzej u Somboru izdao je monografiju Dušanke Trajković o nekropoli „Đepseld“ kod Doroslova. Reč je o groblju iz starijeg gvozdenog dobra, između IX i VII veka pre nove ere.

U društvenom sektoru bilo je zaposleno tek oko stotinu meštana, a živelo se uglavnom od poljoprivrede. Ukupan zemljišni fond iznosi 4.126 hektara, a u Mesnoj zajednici naglašavaju da je poveći broj staračkih domaćinstava. Razgovor o agraru, međutim, može da bude veoma ugodan. Uprkos svim nedaćama stvaraju se i jaka individualna gazdinstva. Jedno od njih je i ono Roberta Holoa. Robert i sinovi na farmi imaju 150 krmača, a lane su tržištu isporučili 3.000 utovljenih svinja. Ovo porodično gazdinstvo i njihova poljoprivredna zadruga zapošljava deset radnika, a posla će biti i za nove radnike. Porodica Holo, naime, planira da izgradi farmu izvan sela, u kojoj će biti smešteno čak hiljadu krmača. Po evropskom, odnosno holandskom modelu toviće se veoma veliki broj svinja.

U zimskom periodu aktivna su kulturnoumetnička društva. Mađarski KUD „Moric Žigmond“ osnovan je još 1938. godine, s ciljem da okuplja meštane na očuvanju tradicije i kulture mađarskog stanovništva, a čine ga nekoliko sekcija - dramska, književna, folklorna i muzička. Folklorna grupa godišnje učestvuje na pet-šest smotri i gostovanja u zemlji i inostranstvu, a osim igrom zadivljuje i narodnim nošnjama. KUD „Nikola Tesla“ osnovan je januara 1995. godine. Neguje tradicije i običaje svojih predaka iz Like i Banije, kao i običaje naroda iz svoje okoline.

Doroslovo je poznato i po „Kraljevskoj prepelici“, čije je vlasnik italijanski grof Pietro Arvedi d“ Emile, koji je otkupio dvadesetak seoskih kuća, neke adaptirao u vojvođanskom stilu, podigao zgradu sa restoranom, kongresnom salom, otvorenim bazenom i najavio još mnogo toga. Grof je, međutim, preminuo, italijanski lovci ređe i u manjem broju dolaze. Šta će biti sa „Prepelicom“ verovatno će se znati kada se završi ostavinska rasprava u Italiji.