Mala Azija – raj za ljubitelje antike

Dugo sam želeo da obiđem Malu Aziju. I prilika mi se dugo nije pružila, što zbog male ponude tura koje bi obuhvatile sve ono što tamo vredi videti , što zbog nedostatka novca ili nedostatka vremena. I iznenada, u toku januara pozva me moj doskorašnji razredni starešina koji vrlo često vodi ekskurzije i reče mi da ide u – Tursku! Naravno, spremih se i početkom februara otputovah na dugo željeno putovanje.

Plan je bio sledeći: idemo pravo za Kušadasi, gde će nam biti baza u prvom delu puta, u odlasku ćemo usput obići Troju, a onda iz Kušadasija otići u Efes, Milet, Prijenu, a poslednja dva dana – Istanbul.

Troja

Po dolasku u Troju prvo što nas je zadržalo u obilasku jeste drvena rekonstrukcija (ili, bolje rečeno, prikaz) čuvenog trojanskog konja. Visoka drvena konstrukcija u koju se, naravno, može i ući i osetiti se kao grčki vojnici, poslužila je kao dobro mesto na kome se može reći nešto o Troji, Trojanskom ratu i iskopavanjima Troje. Troju je, inače iskopao Hajnrih Šliman, koji je od rane mladosti verovao da će otkriti Troju. Sledeći Homerovu Ilijadu, koju je još kao dečak slušao od svog oca, tražio je mesto gde je Troja. Dospevši u Malu Aziju, čuo je za brdo Hisarlik (što na turskom znači dvor) i pretpostavio da se Troja baš tu nalazi, jer je topografija odgovarala opisu iz Ilijade. Tako je pronađena Troja, sa svojih nekoliko slojeva iz različitih perioda ljudske istorije. Danas nije mnogo sačuvano, mada se jasno mogu uočiti slojevi različitih perioda. Na mestu gde se nalazio vrh brda Hisarlik postoji razapeto, valjda, platno koje simulira koliko je bilo to brdo pre početka iskopaavanja. Sve u svemu, nije puno sačuvano, ali vredi videti.

Efes

Već narednog dana, odmorivši se od dugog puta autobusom, uputismo se u Efes. Ljubazni trgovci na ulazu na lokalitet uspešno su nam uvalili prilično dobre knjige na srpskom o Efesu i toj regiji, ali i kopije novčića (koji su, navodno original, „onli for ju, maj frend, ten juros, tri pisis“). I, konačno oslobodivši se svih njih, uđosmo u antički Efes. Kada su mi ljudi pričali da je Efes na njih ostavio veći utisak nego Grčka, nisam im verovao. Međutim, ono je stvarno raj za ljubitelje antike. Jer, celokupan grad je neverovatno sačuvan i možete zamisliti kako je to sve funkcionisalo. Lokalitet je dovoljno veliki da je potreban čitav jedan dan da se prođe kroz njega i potrebno je sačuvati dovoljno memorije na fotoaparatu za slike. Na žalost, nas je poterao pljusak posle dva sata obilaska. Ali, ipak smo videli ono što je najznačajnije. Valja napomenuti da je pozorište koje je primalo oko 22.000 ljudi sačuvano u celosti i tu se danas jednom godišnje, na dan Efesa, organizuje turnir u rvanju – kamila! Pored toga, sačuvane su i razne kapije, Celzusova biblioteka, pa čak i putokaz za bordel u obliku ljudske stope pored koje je nacrtana ženska figura. Prvi vid vizuelne reklame. Svetsko! Nažalost, kiša je sve jače padala, tako da je povlačenje u han na turski čaj bilo neminovno.

Milet

Narednog dana – vedro, sunce, lepo vreme, kao da kiša nije padala bar pet dana. Pravac – Prijena, Milet. Prijena, mali gradic na vrhu jednog brda (auh, noge ti otpadnu dok se popneš), ostavio je jedan od jačih utisaka. Jedan od gradova koji je građen planski i imao još tada sve ulice pod pravim uglom, pozorište koje prima hiljadu-dve ljudi. Utisak je ostavilo puno sačuvanih delova stubova, građevina koji stoje svuda naokolo i čekaju da neko to posloži kako bi trebalo. Međutim, hit ovog lokaliteta su bile, među nama nazvane, VIP stolice od kamena, koje su bile rezervisane za vladara i čak na nekima i piše ime vladara. A pozicija – odmah uz scenu.

Odatle se uputismo u Milet, svi se sećajući Talesa iz Mileta i filozofije koju je retko ko voleo u školi. Mislili smo, ma Milet, aj' da vidimo i to, nećemo dugo, pa nazad da obiđemo Kušadasi. Međutim, čim smo stigli pred Milet, planovi su se promenili u trenutku. Prvo što se pruža na vidiku jeste ogromno pozorište – amfiteatar koje je primalo 15.000 ljudi. Iznad pozorišta stoji vizantijska tvrđava koja je služila za odbranu od Turaka. Međutim, uklapa se savršeno u ambijent. Obišli smo pozorište uzduž i popreko, oni hrabriji su se peli čak i do ove kule, a onda smo došli do termi, antičkih kupatila i donje agore koji su nas tek iznenadili i zadržali. Prvo što smo pitali je bilo : kako donja agora. Odgovor je jednostavan: grad je bio veliki i imao je dve agore, jednu koja se vidi iz pozorišta i drugu koja je niža i koja se nalazi ispod termi. Na toj donjoj tačno se mogu videti ostaci tržnice i tačno se može zamisliti kako je nekada tu bilo živo i puno naroda. Iza toga se pruža pogled na Isa-bej džamiju koja je propala, a iza toga se nalazi monumentalni ulaz u terme (koje su veoma slične našem bazenu) koje imaju dve prostorije. Jedna je kao čekaonica ili svlačionica, a druga je prostorija gde se nalazi taj bazen. Međutim, iznenađenjima i oduševljenju tu nije bio kraj. Ugledali smo i hram koji je savršeno očuvan i koji pleni lepotom izdižući se iz gomile kamenja i vode koja je okolo, ali ne znam odakle. Naravno, valjalo je i to obići. Kada smo završili obilazak Mileta i krenuli ka Kušadasiju bilo je – pola pet! Skoro ceo dan smo proveli ovde, a to nismo ni očekivali. Ali, Milet je stvarno jedan od najjačih utisaka iz Male Azije.

I, kao poslasticu za kraj smo ostavili boravak u Istanbulu, gradu kontrasta, istorije, sadašnjosti, veštih i ljubaznih trgovaca, kože, ali, o tome ste imali prilike da čitate. Ljubitelji antike, ako niste, otputujte u Malu Aziju, a vi ostali idite sa njima, postaćete i vi jedan od njih (nas).