Norveški pisci u izdanju “Geopoetike”

Glavni urednik i osnivač "Geopoetike" Vladislav Bajac konstatovao je da je i sam iznenadjen koliko baš Norveška ima odličnih mladih autora koji su stekli medjunarodnu popularnost, pa čak i kultni status, među mladim čitaocima.

Tu je pre svega mislio na Erlenda Lua (1968) koji je već odavno stekao verne čitaoce koji ne propuštaju ni jedan njegov novi roman, a "Geopoetika" ih je od 2005. do danas objavila osam. Ko ne pamti, otkriće Lua romanom "Dopler" ili njegovu urnebesnu komediju "Mirni dani u Miksing Partu", a veliki uspeh je imao i roman "Volvo Kamioni".

Per Petešun (1952) je po godinama stariji od Lua, ali srpski čitaoci su ga "otkrili" kasnije jer je "Geopoetika" objavila njegov roman "Idemo da krademo konje" tek 2008. godine iako je ovo delo, od prvog objavljivanja 2003. dobilo nekoliko lokalnih i stranih nagrada i prevedeno je na 45 jezika.

Bajac je na izvestan način "upozorio" fanove Lua da je ovaj najnoviji roman koji je imao premijeru pre manje od godinu dana, veoma različit od prethodnih ali to ne znači da nije dostojan svoga autora čak unosi izvesnu svežinu. Junakinja je ovoga puta sredovečna književnica koja nije bila u skladu sa svojim vremenom i nakon nekoliko objavljenih knjiga koje joj nisu donele neko prizbnanje odlučila je da se povuče iz javnosti.

Narušena neuspehom i alkoholom ona je rešena da prevaziđe sve to i vrati se novom knjigom čijom promocijom i počinje roman. Lu smešta radnju u narednih 24 sata tokom kojih ima i smeha i tuge, ali se sam autor "obračunava" sa izdavačima, tržišem knjiga, kritičarima a posredno i sa čitavom kulutrnom scenom.

Kada je reč o novom Petešunoovm delu, Bajac se našalio da naslov (Odbijam) nikako ne treba da odbije čitaoce jer će se ponovo sresti sa piscem koji ih je osvojio svojim prethodnim romanom.

Pisac se ponovo okreće lokalnoj sredini jer na tom mikro nivou možze da ispriča lične sudbine i tako progovori o odanosti, nasilju, otporu, izdaji ali i bliskim porodičnim vezama.

Njegov se talenat, smatra Bajac, najbolje ispoljava u psihologiziranju odnosa između ličnosti što se ne može prepričati niti opisati. Petešun, inače, piše sporo i njegove se knjige čekaju sa nestrpljenjem, a Bajac smatra da vredi čekati i ne treba propustiti priliku da se pročitaju.

PROČITAJTE JOŠ: Erlend Lu - Srpske psovke su lekovite