Latinica protiv gotice

Preokret je verovatno iznenadio mnoge Nemce. Hitlerov Treći Rajh je bio na vrhuncu moći. Progutao je dobar deo Evrope, a jo&scaron; se nije upustio u pohod na Sovjetski Savez.Svet je Nemačku video kao zemlju u kojoj se imena ulica, novine i knjige razlikuju od svega ostalog u Evropi po upotrebi modernih varijanti gotice. Tamo gde je latinična &scaron;tampa u većini evropskih zemalja imala zaobljena slova, linije su u Nemačkoj bile &quot;gotički&quot; izlomljene.Vajmarska Nemačka je sve vi&scaron;e upotrebljavala međunarodno latinično pismo. Sa dolaskom nacista na vlast, od 1933. udeo gotice u &scaron;tampanim proizvodima naglo je porastao sa pet na 50 odsto. Činilo se da su nemački jezik i gotica ponovo u stabilnom braku.Dragoslav Dedović/DWHitler ne voli goticuMaja 1933. je Vilhelm Frik, Hitlerov ministar unutra&scaron;njih poslova. koji će u Nirnbergu posle rata biti osuđen na smrt i obe&scaron;en, rekao da nemačko pismo, a time je mislio na goticu, &quot;ne sme nikada izgubiti neprikosnovenu prednost u odnosu na latinicu&quot;. Već sledeće godine organizovana je putujuća izložba &quot;Pismo Nemaca&quot; koju su videli milioni ljudi. To &quot;nemačko pismo&quot; je postalo obavezno u &scaron;kolama.Već 1937. Jevrejima je bilo zabranjeno da u &scaron;tampi koriste najrasprostranjeniju &scaron;tampanu verziju gotice - frakturu. U isto vreme je jedan čovek u Nirnbergu rekao: &quot;Va&scaron;e navodno gotičko poistovećivanje lo&scaron;e se uklapa u epohu čelika, gvožđa, stakla i betona, u epohu ženske lepote i mu&scaron;ke snage, visoko podignute glave i prkosnog stava&quot;.Taj čovek se zvao Adolf Hitler. Bilo je poznato da nikada nije bio prijatelj gotike.Očito je Hitler pustio i narod i svoje sledbenike da se zabavljaju goticom, ali će se docnije pokazati da je imao druge planove.Posle početka Drugog svetskog rata, Hitler želi da zasnuje svetsku vladavinu. Poseban nemački put sa goticom otežavao je pristup nemačkom jeziku. Prvi propagandista Trećeg Rajha Jozef Gebels je ionako na latinici izdavao svoj list Rajh namenjen germanofilskoj inteligenciji u porobljenim zemljama.3. januara 1941. Hitler je prelomio. U cirkularnom pismu koje nije imalo javni karakter poručio je preko svog vernog sledbenika Martina Bormana da se od gotice mora odustati i da se latinica prihvata kao normalno pismo. Hitler je smatrao da su se prilikom istorijskog razvoja &scaron;tampe u Nemačkoj Jevreji upleli u oblikovanje pisma, pa je goticu nazvao &quot;jevrejskim slovima&quot;. Ovo istorijski naprosto nije bilo tačno, jer u vreme o kojem je Hitler govorio, Jevrejima je bila zabranjena &scaron;tamparska delatnost.Ali Hitler je bio uveren u prednosti koje njegovoj vladavini donosi latinica. Novembra iste godine je u berlinskom glavnom &scaron;tabu održao jedan od poznatih monologa: &bdquo;Na&scaron; jezik će za 100 godina biti evropski jezik. Zemlje istoka, severa kao i zapada učiće na&scaron; jezik, da bi mogli da se sporazumeju sa nama. Pretpostavka za to je &ndash; na mesto takozvanog gotičkog pisma, stupa pismo koje smo do sada zvali latinično, a sada normalno pismo&ldquo;.Hitler je potom dodao: &quot;Ne verujem da sa takozvanom goticom gubimo ne&scaron;to, &scaron;to je nama svojstveno. Pa nordijske rune mnogo vi&scaron;e liče na grčka slova. Za&scaron;to bi barokna kitnjastost trebalo da bude izraz nemstva&quot;.Dragoslav Dedović/DWJasno, da jasnije nije moglo da bude. Ipak, ratni uslovi su otežali prebacivanje nacističkog pisanog sistema na novi kolosek. Sam preokret nije bio bez istorijske ironije.Sastanku na kojem je Hitler konačno dao prednost latinici prisustvovao je &scaron;tampar, izdavač i dugogodi&scaron;nji nacistički propagandista Adolf Miler. U njegovoj &scaron;tampariji je izlazio udarni nacistički partijski list Folki&scaron;er beobahter (Narodni posmatrač).List je upotrebljavao goticu. Ali ne bilo koju. To je bila fraktura. Ali ne bilo koja, već ona koju je 1913. kreirao jevrejski grafičar Lucijan Bernard. Zahvaljujući agresivnom nacističkom listu &quot;Bernardova fraktura&quot; postaće vizuelni sinonim za nacističku ideologiju. Ali o tome nisu imali pojma ni Miler ni Hitler, pa su izmi&scaron;ljali srednjovekovni jevrejski upliv na stvaranje gotice.&lt;script type=&#39;text/Javascript&#39;&gt; &lt;!-- //DW Tracking start var xttitel = encodeURIComponent (document.title); var partnername = encodeURIComponent(&#39;b92.net&#39;); var sprache = &#39;27&#39;; var xtmaca = &#39;ser-VEU-Volltexte-JavaScript-&#39; + partnername + &#39;-dwde&#39;; var xturl = encodeURIComponent (document.URL); var xtref = encodeURIComponent (document.referrer); var base = &#39;https://logs1279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&amp;s2=&#39; + sprache + &#39;&amp;p=&#39; + partnername + &#39;::Volltexte::&#39;; var ext = &#39;&amp;x1=1&amp;x2=&#39; + sprache + &#39;&amp;x5=&#39; + xttitel + &#39;&amp;x6=1&amp;x7=&#39; + xturl + &#39;&amp;x8=&#39; + xtmaca + &#39;&amp;x10=&#39; + partnername + &#39;::Volltexte&amp;ref=&#39; + xtref; var track = base + xttitel + ext; var xtImg=document.createElement(&quot;img&quot;); xtImg.setAttribute(&#39;src&#39;, track); xtImg.setAttribute(&#39;alt&#39;, &#39;na&#39;); xtImg.setAttribute(&#39;height&#39;, &#39;1px&#39;); xtImg.setAttribute(&#39;width&#39;, &#39;1px&#39;); document.body.appendChild(xtImg); //DW Tracking end --&gt; &lt;/script&gt; &lt;noscript&gt; &lt;img width=&quot;1&quot; height=&quot;1&quot; alt=&quot;&quot; src=&quot;https://logs1279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&amp;s2=27&amp;p=b92.net::Volltexte::b92.net_Volltex te_JS&amp;di=&amp;an=&amp;ac=&amp;x1=1&amp;x2=27&amp;x5=b92.net_Volltexte_JS&amp;x6=1&amp;x8=ser-VEU- Volltexte-JavaScript-b92.net-dwde&amp;x10=b92.net::Volltexte&quot;&gt; &lt;/noscript&gt;Istorija oblina i &scaron;iljakaParadoksalno, obe verzije &scaron;tampanih slova imaju isti koren. Potiču od pisma koje je sredinom 8. veka nastalo u kraljevskom benediktinskom manastiru Korbi, na severoistoku dana&scaron;nje Francuske. Nazvali su ga karolin&scaron;ka minuskula.Taj oblik latinice pro&scaron;irio se većim delom Evrope jer ga je Karlo Veliki ozvaničio u svom Franačkom carstvu. Valja se prisetiti da se radilo o prepisivačkoj delatnosti. Biblija i vladarski kancelarijski spisi bili su glavni tekstovi.Od 11. veka počela je takozvana gotizacija pisma. Obline slova su se lomile u &scaron;iljke, kaligrafska ve&scaron;tina i ukupno estetsko dejstvo su ispred jasnoće. Različite vrste gotice &ndash; tako je generalno nazvano pismo &ndash; zavladale su zapadnim delom kontinenta. Naročito je oblik zvani tekstura postao izuzetno cenjen.Dragoslav Dedović/DWAli u severnoj Italiji stvoren je mnogo praktičniji oblik, nazvan bastarda. Poslovna pisma su morala da se pi&scaron;u brže, pa taj rukopis po prirodi stvari nije bio kaligrafski.To se prelilo i na crkvene tekstove. Nastala me&scaron;ovita forma pisma kojoj je otac bio kitnjasta tekstura, ali majka &ndash; poslovna užurbanost koja zahteva jasnoću. Iz ove forme pisma nastala je humanistička minuskula. To pismo je sve do danas sačuvano &ndash; mala latinična slova nisu ni&scaron;ta drugo nego upravo humanistička minuskula stvorena u renesansnoj težnji za obnovom antike.Valja napomenuti da je već u 14. veku Frančesko Petrarka zabeležio u svom eseju Pisanje da je luksuzna gotica sa svojim krasnopisom lepa izdaleka, ali da zbliza &ndash; zamara.Petrarka je sam ublažio te mane gotice i stvorio prelazni oblik pisma prema dana&scaron;njoj latinici. Primetio je da gotica izgleda ima neki drugi cilj, a ne da je čitaju. Njegovu kritiku shvatio je Pođo Braćolini. Rođen je posle Petrarkine smrti i deluje kao humanista u prvoj polovini 15. veka u Firenci. On je pronalazač humanističkog pisma.Pioniri ovog pisma mislili su da je karolin&scaron;ka minuskula zapravo antičko pismo. Ova zabluda će docnije dati ime tom tipu pisma - antika. Ono se uskoro nametnulo celoj zapadnoj Evropi. Tome je doprinela sve &scaron;ira upotreba papira, na kojem je postupak pisanja bio drugačiji nego na papirusu. Neke oblasti kao pravne nauke i teolo&scaron;ki spisi zadržali su teksturu kao posebno kitnjast oblik gotice.Od 15 veka sledi revolucija zvana &scaron;tampa. Na &scaron;tamparskim ma&scaron;inama primenjivalo se pismo nazvano antika. Ono je zapravo bilo humanističko pismo obogaćeno rimskim velikim slovima za označavanje početka rečenice i ličnih imena. Istorija je već tada presudila u korist ovog naslednika karolin&scaron;kog pisma. Ali i drugi potomak &ndash; gotica &ndash; pokazuje veliku žilavost. Gutenberg je svoj biblijski prvenac &scaron;tampao u kasnom obliku teksture.Dragoslav Dedović/DWNemački slučajU zemljama nemačkog jezičkog područja tekstura se dugo zadržala u crkvenim knjigama. Prisutna je bila i na severu Francuske, u Holandiji i Engleskoj, gde su je nazvali &bdquo;crna slova&ldquo;. Ali u Nemačkoj je promenila formu. Postala je fraktura. Kao &scaron;to samo ime kaže &ndash; radi se o prelomljenim slovima. Ukrasi u tipografskom žargonu nazvani &bdquo;slonovske surle&ldquo;, bili su zapravo linije koje su se sa velikog slova izvijale ba&scaron; poput surle.Fraktura je od početka 16 veka u nemačkim zemljama bila glavni oblik &scaron;tamparskog pisma. Ono se prilagođavalo duhu vremena &ndash; renesansa, barok, klasicizam.Francuski je u 18. i 19. veku bio jezik obrazovanih evropskih slojeva. Oni su, prirodno, težili primeni &bdquo;oblog pisma&ldquo; kako je narod zvao latinicu. Ali gotica je kao &quot;nemačko pismo&quot; bila obavezna u &scaron;kolama. Kao kuriozitet valja spomenuti prepisku Johana Volfganga Getea i njegove majke.Gete, koji je bio sklon međunarodnom latiničnom pismu, ali je sa izdavačima uvek dogovarao &scaron;tampanje svojih dela u obe varijante, dobio je juna 1794. pismo od majke Elizabet: &quot;Raduje me preko svake mere, da tvoji spisi&hellip;nisu do&scaron;li na ovaj svet sa za mene fatalnim latiničnim slovima&quot;. Majka je očito dobijala sinovljeve knjige samo na gotici.Napoleonove pobede i vladavina u Porajnju su doneli prevlast &quot;oblog pisma&quot;, ali je nacionalna reakcija Nemaca bila &ndash; insistiranje na &bdquo;izlomljenom pismu&ldquo; gotici. Tu se zapravo krije koren svađe oko latinice i gotice. Nemačko ujedinjenje pod Pruskom 1871. ovu je svađu izvelo na političku binu.Osnovano je udruženje čiji je cilj bio uvođenje &quot;starog pisma&quot;, kako su latinicu i njen &scaron;tampani oblik antiku nazvali njeni zagovornici. Na čelu tog pokreta bio je Fridrih Zeneken, pronalazač i preduzetnik. Glavni korektor carske &scaron;tamparije Adolf Rajneke žestoko se usprotivio. Svađa se prelila i na politiku. Bizmark je bio za goticu. Većina u parlamentu za latiničnu reformu.Ali većina je postala manjina kada je Rajneke &scaron;irom Nemačkog Carstva poveo histeričnu kampanju. Podržala su ga nacionalistička udruženja. Smatrao je da su latinicu kakva se upotrebljava u ostalim evropskim zemljama nametnuli Rimljani. Da je hri&scaron;ćanstvo potisnulo starogermanske rune, ali da je germanski duh nastavio da živi u raznim varijantama gotice, kao &scaron;to je fraktura.Pritom je, kao nacionalisti u svim vremenima, bio slep za neke činjenice &ndash; recimo, da je gotica zapravo nastala na teritoriji Francuske.Od reforme nije bilo ni&scaron;ta. Nemci su pisali i &scaron;tampali po svome, ostatak zapadne i centralne Evrope &ndash; po svome.Dvovla&scaron;će latinice i goticePosle Prvog svetskog rata u &scaron;kolama su se učila oba pisma. Latinica je u svakodnevnoj upotrebi potiskivala goticu. Dvadesetih i tridesetih godina pro&scaron;log veka procvetao je &scaron;tamparski dizajn čitavog niza fraktura koje su docnije ironično nazvali &quot;čizma&scaron;ka groteska&quot; &ndash; Schaftstiefelgrotesk. Ta modernizovana gotica sa izlomljenim slovima bez ukrasa urezaće se u vizuelnu memoriju čovečanstva kao tipično nemačko pismo pod Hitlerom.Tačno je da je ovo pismo u svojim raznim oblicima nastalo kao modernizovani oblik već postojećih verzija frakture u drugoj i trećoj deceniji 20. veka, uporedo sa usponom nacista. Ali kao &scaron;to je ova istorijska skica pokazala, gotica je vi&scaron;eslojni istorijski fenomen, a samo jedan njen redukovan oblik bio povezan sa nacističkom vladavinom. I to privremeno.Firer je lično presekao Gordijev čvor i opredelio se za latinicu, koja je olak&scaron;avala komunikaciju sa porobljenim narodima. Međutim, nije imao vremena da to do kraja sprovede. Njegov Treći Rajh se uru&scaron;io maja 1945.Posle rata su saveznici u okupiranoj Nemačkoj davali prednost latinici &ndash; malo je ko od nadležnih okupacionih vlasti hteo da čita &quot;nemačko pismo&quot;, pa su oficiri za &scaron;tampu rado listali novine sa latiničnim naslovima. A na istoku zemlje, u sovjetskoj okupacionoj zoni, postala je tražena i &ndash; ćirilica.Novine koje su držale do sebe razvile su svoje ime kao logotip na gotici. To je sugerisalo ozbiljan pristup. Uzor je bio Njujork Tajms, koji je svoj čuveni logo sa &bdquo;crnim slovima&quot; razvio jo&scaron; sredinom 19. veka.Na skoro svakoj trafici u Nemačkoj mogao je da se vidi logotip lokalnih novina. I taj vizuelni začin nemačkih ulica povlači se pred latinicom, onako kako se &scaron;tampane stvari povlače pred digitalnim slovima.Tokom decenija gotica se uglavnom viđala na zahvalnicama i poveljama. Povukla se na germanističke katedre i u antikvarnice. Od &scaron;ezdesetih godina su neke supkulture u svom muzičkom izrazu otkrile za sebe goticu &ndash; britanska i nemačka &quot;crna slova&quot;. Te&scaron;ki metal je skoro obavezno stilizovao nazive bendova i albuma u duhu gotice. Darkeri koji su slavili gotičku mistiku često i u bizarnim formama dali su svoj doprinos. U talasu tetovaža koji je zahvatio planetu posebno mesto su zauzela gotički izlomljena slova.U zemlji su se ovakvi natpisi zadržali nad restoranima koji sugeri&scaron;u tradiciju, rustikalnost, solidnost. Na božićnim va&scaron;arima gotica nagla&scaron;ava nemačko poreklo hrane.I ja posedujem jednu nemačku knjigu na gotici. Balada o Princu Ojgenu &ndash; kod nas se ime čuvenog habzbur&scaron;kog vojskovođe italijansko-francuskog porekla često izgovara kao Eugen &ndash; koji je hteo da za cara osvoji grad i tvrđavu Beograd. Nabavio sam je u jednoj antikvarnici u Regenzburgu prvom polovinom devedesetih. Neko vreme sam poku&scaron;avao da poluglasno čitam goticu. Uz tabelarni pregled &bdquo;nemačkog pisma&ldquo; uspeo sam da postignem brzinu slogovnog sricanja iz osnovne &scaron;kole.Ko bi rekao da će jedan od dželata &bdquo;staronemačkog pisma&quot; biti ba&scaron; Adolf Hitler, čiji su se sledbenici neko vreme kleli u goticu. Ostatak su uradile globalizacija i digitalizacija.

Latinica protiv gotice

0 Komentari