Stihovi na koje niko nije ravnodušan; Najtužniju grčku pesmu napisao Srbin pred Solunski front

Teška sudbina zadesila je srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva.

O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme brojni srpski vojnici ženili meštankama. Na primer, vlasnik hotela "Bela Venecija" na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.

Ali, kako za ljubav ne postoje granice, ona ne bira ni vreme, ni mesto, baš u tim strašnim vremenima za naš narod, zavoleli su se jedan srpski vojnik i Grkinja Haru, piše "Stil".

Ovog mladića je primarna dužnost prema otadžbini odvojila od voljene. Naime, morao je da krene u proboj Solunskog fronta. Svestan da se verovatno nikada neće vratiti, u jednom pismu poslao joj je reči koje će postati sinonim za tragičnu ljubav.

Hondrojanis Haru ih potom pretvara u stihove, koje je otpevao jedan od najboljih interpetatora Jorgos Dalaras.

Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore… Poznato je da su u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama, čak i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković, bio je oženjen Krfljankom Idalijom.

A kakva je tadašnja veza grčkog i našeg naroda bila u potpunosti oslikava psimo jedne žene sa Krfa upućene srpskom oficiru:

"Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni čak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva više. Vi ste stalno pevali i na vaš žagor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijatelja vašeg naroda, jer sam priželjkivala da se što kasnije vratite u svoju otadžbinu. Bili ste ovde da pokažete šta je život i otišli, a nas ostavili da patimo. Opet ćemo biti usamljene u društvu namrštenih lica, razgovora o novcu, opkoljene do smrti strašnom vodom, jer dalje ne možemo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi", napisala je.

U Solunu na Zejtinliku nalazi se srpska groblje na kojem su sahranji vojnici koji su dali svoj život za otažbinu na frontu. Evo i prevoda pesme na srpski jezik:

Ne ljuti se na mene, oko moje

kad odlazim u tuđinu

ptica ću postati i doleteti

opet da sam blizu tebe.

Otvori prozore svoje

plava princezo moja

i sa slatkim osmehom

poželi mi laku noć

Ne ljuti se na mene, oko moje

sada kad ću da odem

i dođi na kratko da te vidim

na rastanku

Otvori prozore svoje

plava princezo moja

i sa slatkim osmehom

poželi mi laku noć