Crtani filmovi koji su predviđeni i za odrasle

Tako su danas u fokusu princeze kojima ne treba princ kako bi pronašle svoj put i prinčevi koji ne moraju biti hrabri ratnici koji ih spasavaju.

Oni više ne predstavljaju samo zabavu za najmlađe nego je zbog raznolikosti tema kojima se bave i skrivenih životnih lekcija, njihova publika proširena na sve uzraste. Odrasli u bioskope odlaze pre da pogledaju animirani film nego dramu ili horor.

Prenosimo vam listu novih crtanih filmova koji upućuju snažnu poruku svim uzrastima. "Wreck-It Ralph" (2012) Film koji su mnogi kritičari kada se pojavio nazvali najoriginalniji film kakvog nije bilo godinama donosi nam priču o Ralfu, koji pokušava da promeni sliku o sebi kao negativnom liku iz igrice tako što će svojim novim avanturama pokušati da postane heroj u nekim novim igricama. Međutim, na tom putu nailazi na mnogo prepreka i uči ono što svako od nas nauči jednom u životu - prošlost nam ne definiše budućnost. Ono što smo nekada bili i greške koje smo pravili možda trenutno formiraju sliku koju drugi imaju o nama, ali to ne znači da je ona trajna i da ono što ćemo raditi ubuduće mora biti unapred definisano našim prethodnim postupcima. "Inside out" (2015) Odvijajući se u glavi jedanaestogodišnje devojčice, na zanimljiv način prikazan je odnos između pet emocija (Radost, Tuga, Strah, Gađenje i Bes) koje joj pomažu (ili odmažu) da se izbori sa nečim što deci u tim godinama najteže pada – selidbom u novi grad. U fokusu svih emocija je Tuga, što je novost u animiranim filmovima, koji pričaju uglavnom samo o sreći i idealnim scenarijima, a u ovom su Radost i Tuga zajedno predstavljene i tokom filma uče jedna o drugoj. Decu, kao i odrasle, treba naučiti da su i dobre i loše emocije sastavni deo života i da je normalno da se one smenjuju. Depresija je najrasprostranjenija bolest dvadeset prvog veka i film se može posmatrati i kao mala psihološka studija o načinu na koji prihvatamo svoje emocije. "Moana" (2016) Dizni ima običaj da različite kulture crpi pre svega zarad estetskog doživljaja, a manje radi njihovog stvarnog predstavljanja. Još od Herkulesa i Mulan, nijedan film nije privukao toliko pažnje kao Moana. Priča o polinežanskoj princezi koja započinje avanturu, bazirana je na njihovoj mitologiji. Ona je prvi ženski lik takvog porekla koji se našao u glavnoj ulozi u Diznijevom filmu. Film je deci estetski privlačan zbog realne animacije, ali je odraslima, naročito domorocima širom sveta koji se bore da zadrže svoju kulturu, pre svega socijalno važan. Ne zaboraviti svoje poreklo, poštovati starije i težiti slobodi kao primarnom ljudskom pravu – lekcije su koje je Moana ispričala obojene u plavu boju Pacifika. "Zootopia" (2016) Film koji na prvi pogled prikazuje priču o naizgled liberalnoj zečici iz malog mesta koja ima san da postane policajka u velikom glavnom gradu. Na drugi pogled, ovo je film koji se na specifican način bavi rasizmom, seksizmom na radnom mestu i najviše rodnom ravnopravnošću. Problemi sa kojima se susreću odrasli na dnevnoj bazi ispričani su deci na način koji ih uči da je tolerancija moćnija od straha od drugih, kao i da će u životu naići na situacije kada će njihove vrednosti i stavovi biti stavljene pred izazov realnosti. "Coco" (2017)

Koko je ovogodišnji dobitnik Oskara za najbolji animirani film sa zaradom preko 200 miliona dolara širom sveta. Zašto?

Priča o dvanaestogodišnjem meksičkom dečaku koji želi da se bavi muzikom, iako je njegova porodica protiv toga. Priča o odnosima u porodici, o meksičkoj tradiciji, uči nas velikoj važnosti oproštaja. Važnost momenta i ostvarenje snova, uprkos preprekama, koje mogu biti i spoljašnje, ali mogu biti i samo u našoj glavi – univerzalne su lekcije za sve uzraste.