Paolo Sorentino: Svi moji filmovi su neka vrsta greške

Sorentino je primetio da je danas publiku teško privući u bioskope, zbog čega se reditelji odlučuju da snimaju televizijske serije kao drugačiju vrstu filma, ocenivši da je Dejvid Linč odlično shvatio da će do publike lakše doći kroz seriju "Tvin Piks".

On je istakao da nije fan filmova koji okupljaju veliki broj ljudi i da je gledanje duge serije sličnije odnosu koji čitalac ima sa knjigom.

Sorentino je istakao da su svi njegovi filmovi vrsta greške jer on uvek želi da snimi nešto duhovito i bira karaktere koji su u njegovoj glavi smešni da bi mu onda ljudi oko njega rekli da te stvari baš i nisu smešne.

"Uvek pokušavam da napravim nešto smešno. Mrzim filmove koji sve tretiraju ozbiljno", rekao je autor, za koga je Kusturica rekao da je trenutno najveći reditelj na svetu.

Da snima filmove, kaže, odlučio je kada je shvatio da sviranje gitare zahteva više strasti i učenja i kada je saznao da režiranje traži samo pomalo znanja iz oblasti muzike i filma.

"Biti gitarista ili lekar suviše je teško za moju lenjost. Ali sam kasnije shvatio da snimanje filmova ipak nije tako lako kao što mi se na početku činilo. Da ako želite dugo i dobro time da se bavite, morate da izgradite originalni poetski univerzum, što nije uopšte lako. Teško je sve to iz glave, ceo taj univezum ograničiti na dva sata trajanja filma", rekao je Sorentino.

Priznao je i da se tokom snimanja prvih filmova strogo držao scenarija, da bi se u poslednjima okrenuo više improvizaciji i sledio osećaj koji bi imao tog dana kada snima.

Sorentino je, odgovarajući na pitanja studenata kako od smešnog dođe do melanholije, rekao da je on uvek negde između i da zbog toga i bira moćne likove, jer se iza tog sna o moći kriju melanholija i usamljenost.

Jedan od studenata režije iz Srbije je rekao da je "Velika lepota" redefinisala njegov pogled na film, a na njegovo pitanje o muzici u filmu, Sorentino je priznao da ako mu se dopadne pesma, on je ubaci u film.

Foto: Tanjug / Rade Preliæ

Priznao je i da je u mladosti želeo da bude di-džej, ali da nije imao odgovarajući karakter za taj posao i tu svoju frustraciju otklanja u montaži, a ponekad koristi muziku koja je u kontrastu sa scenom, što može biti opasno.

"Najpametniji reditelji ne koriste muziku", smatra oskarovac.

Na molbu studenta da im preporuči neku knjigu, Sorentino je rekao da bi radije da mladi autori sede na njegovom mestu i njemu preporuče nešto.

"Ja mislim da ne znam ništa ni o čemu, ali sam naučio da pišem čitajući knjigu 'Putovanje na kraj noći' Luja Ferdinanda Selina. Pokušao sam da taj stil imitiram pišući scenario. U toj knjizi je sadržano veliko znanje o ljudskim bićima i životu i bila je pravo otkrovenje za mene", rekao je on.

Sorentino kaže da glumce obično bira na osnovu utiska da će sa njima provesti lepe trenutke tokom snimanja, ponekad je jedini kriterijum da su duhoviti, ali i primećuje da se nekako poklopi sa tim da su oni zapravo i odlični glumci.

"Obično je pametan glumac i dobar glumac, ali često se dešava da oni koji su glupi i ne snalaze se u stvarnom životu, kada dobiju scenario, sve brzo ukapiraju", primetio je proslavljeni reditelj.

Na početku je, kako je objasnio, bio opsednut kontrolom svega, sve je želeo da drži u svojim rukama, ali sa godinama ima sve manje strasti i sve veće poverenje u montažera sa kojim je sarađivao na svim svojim filmovima i koji ga tako dobro poznaje da čak bira i muziku umesto njega.

On je posavetovao mlade autore da uvek biraju dosadnog montažera i otkrio da je soba za montažu mesto gde "možete biti duboko neiskreni".

Iako su mu braća Koen rekla da ne sme da se služi trikovima, on ipak smatra da je film izraz trikova koje autor uči tokom godina bavljenja filmom. Ne voli probe sa glumcima pre snimanja, jer ako zna šta će se desiti na snimanju, onda mu je to dosadno.

"Mnogo je uzbudljivije videti šta će uraditi tokom snimanja", dodao je.

Zbunilo ga je pitanje zašto u njegovim ostvarenjima ima toliko seksa, droge i rokenrola i posle kraćeg razmišljanja rekao je da je njegov 10 godina stariji brat oličenje te ideje i da verovatno pokušava da kreira njegov svet.

Foto: Tanjug / Rade Preliæ

Pitanja o religiji je izbegao uz obrazloženje da je to komplikovana tema da bi o njoj govorio na engleskom, ali je ipak kazao da nije vernik i da ne može da objasni zbog čega ga toliko okupiraju ta pitanja, ocenivši da je "prava kultura u religiji". Najviše uživa u pisanju, kada krene u realizaciju ideje koju godinama ima.

"Kada se desi nešto lepo na snimanju, onda je to još bolje. Montiranje mi je vrlo naporno, a najbolji osećaj je kada napravite nešto divno", rekao je Sorentino.

Uvek snima na pravim lokacijama, smatra da je najvažniji izbor izbor lokacija koje su vizuelno interesantne i koristi predmete koje pronađe na licu mesta, uveren da "pravi život tog dana kada snimate može mnogo pomoći".

Sorentino takođe naglašava da je važno da autor voli likove koje kreira.

"Nema smisla snimati film o nekome koga mrziš. Zapravo najveći izazov je voleti nekog koga u stvarnom životu ne voliš, kao što je slučaj sa Berluskonijem", rekao je Sorentino, koji nije smeo da govori više o svom novom filmu o Silviju Berluskoniju.

Rekao je i da nije dobro pratiti reakcije javnosti na svoj film, ali je ipak primetio da se Vatikan na početku nije oglašavao povom njegove serije "Mladi papa", da mu ne bi pridavali previše pažnje, da bi kasnije došle pozitivne reakcije iako je konzervativni papa koga su kreirali u seriji potpuna suprotnost aktuelnom poglavaru Rimokatoličke crkve.

"Ako imate još pitanja, odgovaraću iz helikoptera", rekao je na kraju Sorentino, koji je uprkos tome što je žurio na let, ostao još malo da bi potpisivao knjige zainteresovanim studentima.

Sorentinu je u Drvengradu uručena nagrada za buduće filmove "Drvo života", u programu "Restrospektiva velikana" prikazuju se njegovi filmovi, dok će narednih dana u sali "Stenli Kjubrik" posetioci moći da 24 sata dnevno gledaju seriju "Mladi papa".