Sporne fotografije grupe Kamerades u Galeriji "Ozon"

Piše: A. Ćuk

Izvor: Danas.rs

Podsetimo, Kamerades su imali izložbu u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (KCB), ali su je u znak protesta ubrzo kompletno skinuli, pošto je Ivona Jevtić, direktorka KCB, naložila da se četiri fotografije iz nje uklone.

Izbor je pao na snimke predizbornih plakata na kojima su umrljana lica aktuelnih političara Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića, Aleksandra Vučića i Vojislava Šešelja, koji su se konceptualno i stilski uklopili u garnituru uprljanih lica političara u radovima Branimira Karanovića nastalih tokom predizbornih kampanja prethodnih godina.

Umnožavanje i rasprostiranje lica političara po javnom prostoru Karanović prati od samih početaka parlamentarizma, od izbora do izbora, da bi ga svojim fotografskim radovima prikazao, s jedne strane, kao vid vizuelnog zagađivanja životne sredine, i, s druge, kao predmet stalnog izvođenja činova građanske neposlušnosti.

Nemanja Jovanoviæ, Marko Risoviæ, Branko Karanoviæ, Milovan Milenkoviæ (Foto: Tanjug / Dragan Kujundžiæ)

Naime, kako navodi Stevan Vuković, autor teksta u katalogu izložbe, kult ličnosti i patrimonijalizam su konstante političkog života u Srbiji i nisu ni na koji način postali ugroženi tranzicijom iz jednopartijskog u višepartijski sistem.

"Samo se broj onih koji sebe nameću kao patrone i koji poziraju za političke postere i bilborde znatno povećao."

On kaže da su intervencije isprovociranih građana koji se odluče da na neki način intervenišu na portretima političara često na granici kulturnog džeminga kao umetničke forme vredne beleženja.

"One istovremeno čine indeks neposredne interakcije građana sa političarima, ikonički prikaz načina tretmana lika političkog lidera u imaginaciji građana Srbije, i simbol borbe protiv svođenja demokratije na reklamokratiju. Karanović i Kameradesi su međusobno nezavisno registrovali te intervencije, da bi ih tek u okviru ove izložbe postavili zajedno, i time stali uz sve one koje virusi podaništva i autocenzure nisu potpuno razjeli", zaključuje Stevan Vuković.

Sad se znade ko je novi Tito...

Foto: Tanjug / Oksana Toskiæ

U tekstu kataloga Stevan Vuković se osvrnuo i na situaciju koja se desila neposredno nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. godine, kada je Savezna skupština usvojila Zakon o zaštiti lika i dela preminulog predsednika.

"Već do kraja te godine oko 500 osoba je bilo optuženo za kršenje tog zakona. Sankcije prema njima su sledile, a uključivale su i zatvorske. Vlast je preuzelo kolektivno rukovodstvo, a lansirana je i parola "Svi smo mi Tito".

Pa ipak, kao i u svim ostalim do sada realizovanim varijantama dirigovanog egalitarizma, usledilo je i to da su neki morali da budu nešto jednakiji od drugih, te da je, u skladu s tim, "biti Tito" za njih bilo dostupnije nego za običan svet, što ih je kvalifikovalo i da, ma šta radili, od tog sveta budu i zakonski zaštićeni.

Tada je nastao i slogan "Sad se znade ko je novi Tito, ... je ime ponosito". Na mesto te tri tačke već tri i po decenije svoje ime stalno iznova, i to sa velikom upornošću, upisuju razni kadrovi prvo jedne, pa onda više partija, pokušavajući da zauzmu položaj osobe čiji lik i delo imaju suverenu poziciju spram zakonskih normativa", navodi Vuković.