Intervju: Bisera Veletanlić

Nakon više od jedne decenije provedene u senci mnogobrojnih instant folk i pop zvezda, sa retrospektivom ‘’Prozor’’ Bisera se konačno vraća na domaću scenu.

Za B92 govori o procesu nastanka ove kompilacije, o muzici nekada i sada, o svojim budućim aktivnostima, ali i o upornosti zahvaljujući kojoj se nije odrekla mikrofona, svojih snova i stavova.

B92: Na albumu Prozor objavljena je 51 remasterizovana numera. Koliko vremena je bilo potrebno da se prikupe snimci i sastavi jedna ovakva kompilacija? Koje su se pesme na njoj našle i zbog čega?

Bisera: Nažalost u PGP-u skoro ništa nije sačuvano, pa sam morala da posegnem za snimcima koje sam imala i koje sam godinama držala ispod kreveta. Prvi kriterijum je bio kvalitet snimaka. Gledali smo šta uopšte od toga može da se čuje pošto su neke od traka bile malo oštećene.

Onda smo birali ono što je bilo ili što jeste najpopularnije, ali neke stvari koje ne znače mnogo široj publici takođe su se našle na ovoj kompilaciji i to zbog lične istorije.

Tu su mesto našle i do sada neobjavljene pesme. Sa Vasilom Hadžimanovim i njegovim prvim sastavom sam još davno snimila Proud Mary i Blame It On The Sun. Ima tome sad više od dvadeset godina, ali su te pesme pronašle mesto na ovoj kompilaciji pošto i dalje odlično zvuče. Stavila sam i pesmu Ja i Bobby McGee, koju sam snimila 70-tih godina u Zagrebu za jednu televizijsku emisiju, koja savršeno zvuči i na kojoj je moj glas još svetliji nego sada. Zatim je tu i Merak pesna Ivice Stamača, koja je sjajna ali nikada nije objavljena. To su te neke numere koje sam pronašla, koje su mi jako važne i na koje sam izuzetno ponosna.



B92: Od poslednjeg studijskog izdanja ‘’Probudi se’’ prošlo je već 11 godina. Da li ima i nekih novijih snimaka?

Bisera: Ništa ja novo nisam radila. Ali ovde ima pesama koje ljudi ne znaju, za koje je meni bilo bitno da ih predstavim publici i za koje se pokazalo da postoji ogromno interesovanje. Neverovatno mi je činjenica da je u prodaji već treći tiraž ovog albuma. Prvi put u životu imam osećaj da to ide. Ja pevam više od 40 godina, a prvi put sam doživela da mi prave promociju. Sada mi se dešava ono što sam očekivala da se desi pre dvadeset ili trideset godina...

B92: Imate osećaj da je sada kasno, ili…

Bisera: Ja sam toliko izgorela u iščekivanju takvih stvari koje su se uvek dešavale drugima. Postojalo je to vreme kada sam razmišljala da je na mene red, ali su drugi mislili, ma lako ćemo to, Biseru možemo i kasnije. Nemam je ništa loše da kažem za mog izdavača, ali eto setili su se tek sada kada su sve ostale kompilacije već objavljene. Plus, ja sam među retkim pevačima iz tog perioda koja je još uvek aktivna. Ja prosto tako živim, ne znam drugačije i neću.

Eto, izgleda da su sada shvatili da imaju gromadu od pevača koji nikada nije dobio pravu šansu. I nisam tu samo ja u pitanju. Tako su prošli mnogi ljudi na kojima je građena srpska zabavna muzika, Lola, moja sestra Senka, Maja Odžaklijevska... Prvo te nema, onda te skoro potpuno zaborave i onda se u jednom trenutku sete da postojiš. Eto, mene su tek sada izvukli, ali dobro je što je i tako. Hvala bogu da sam još zdrava, još uvek vidim i čujem dobro, ne izgledam jako loše, imam bore ali to su moje bore kojima se ponosim.

B92: Kako se dogodilo da ste za sve ove godine izdali samo tri albuma?

Bisera: Ja sam izdala dosta singlova i bila sam objavljivana sam na nekoliko festivalskih kompilacija. Nikada mene nisu zvali da objavim album. Ta ponuda je stigla tek sada.

Ako budem živa i zdrava za jedno pola godine planiram da počnem sa radom na novom albumu.

B92: Šta bi nakon svih ovih godina za vas bila dovoljna satisfakcija, podstrek za dalje i priznanje za sve što ste do sada uradili?

Bisera: Dovoljna satisfakcija je već to što se ovaj album prodaje. Neposredno pred izdavanje sam pričala sa Senkom da možda i nije pametno da izdajem trostruki disk. Razmišljala sam: ko će kupiti tri diska Bisere Veletanlić, kada se ranije ni jedan nije tako prodavao? Ovo interesovanje pokazuje da se tada ti albumi nisu prodavali jer nije postojala nikakva reklama. Sad je drugačija situacija. Direktor PGP-a je sam rekao da je iznenađen i da se ovako nešto u PGP-u još nije desilo, da se nikada jedno trostruko izdanje nije razgrabilo ovom brzinom.

B92: Nedavno ste izjavili da mislite da se mlađa publika neće preterano interesovati za ovo izdanje, da su popularni mediji nezainteresovani za ovakvu muziku, da su sada druga vremena i da mladi imaju drugačije muzičke uzore. Mislite li da se to može promeniti i šta mislite ko su ti ljudi koji su ovih dana požurili da nabave vašu kompilaciju?

Bisera: Ne mogu ja to da znam, ali mislim da je većina onih koji su moja generacija.

Mada, imam i neka drugačija iskustva. Ja sam devet godina pevala u jednom beogradskom klubu u koji su tokom prvih godina najčešće dolazili ljudi od oko 40 ili 50 godina, a onda su počeli da se okupljaju i mlađi. Klinci su me čuli i shvatili da to nije muzika samo za njihove roditelje. Mislim da će se isto dogoditi i sa ovim izdanjem.

Mlađa publika da bi nešto zavolela prvo mora to i da čuje.

B92: Bisera Veletanlić ima MySpace stranicu koju uređuju fanovi i zahvaljujući kojoj se i mlađa publika može informisati o vama, razmenjivati impresije i razmišljanja o vašoj muzici. Kakav je stav prema novim tehnologijama kako u pogledu stvaranja muzike tako i lične prezentacije?

Bisera: Sve je to divno i krasno, ali ja to ništa ne znam. Uspela sam da stignem samo do mobilnog telefona i mp4 plejera. Ipak, planiram da učim. Prvo ću da savladam internet, a onda da zaradim pare i kupim sebi auto. Guraću ja do osamdesete. Sada sam konačno zaokružila ovaj period i sada mogu dalje.

B92: Nakon muzičkog i vrednosnog sunovrata tokom devedesetih, danas su mnogi skloni da glorifikuju sve ono što se u umetnosti, pa i u muzici događalo pre toga. Kakva su vaša sećanja na tadašnju scenu?

Bisera: Ne glorifikujem ja taj period. Onda je bilo onako, sad je ovako, a kad bolje pogledaš i jedno i drugo, nema tu velike razlike. Kažu da se sada pakuju nagrade, a pakovale su se i onda.

Muzika se promenila. Onda je bila daleko vrednija, ostavljala je traga, pesme su duže trajale.

B92: Kada bi ste se našli u ulozi izdavača a želeli da zaokružite priču o domaćoj zabavnoj muzici iz sedamdesetih i osamdesetih godina, koje bi ste autore odlučili da reizdate?

Bisera: Možda sam pristrasna, ali mislim da su Senka i Zafir bili zaista važan deo naše zabavne muzike. Ima tu svakako još dosta značajnih imena: Lola, Boba Stefanović, Maja Odžaklijevska, ali i Zlatko Golubović koga smo, bojim se, zaboravili, a on je bio isto dosta važan za taj period.

B92: Da li će biti koncertne promocije Prozora? Broj do sada prodatih primeraka ove ploče i velika gužva na nedavno održanoj novinarskoj promociji pokazuju da interesovanje publike postoji.

Bisera: Jako sam zadovoljna, ali nisam ni svesna da se to meni dešava. Nekako je sve to došlo malo kasno. Deceniju i po nisam davala intervjue, pošto me niko nije ni zvao. Sada su se i mediji zainteresovali. Skoro sam rekla da nikada u životu nisam imala solistički koncert i odjednom me svi novinari pitaju kada će se taj koncert održati. Da ja to nisam rekla, niko ne bi ni primetio. E pa mislim, da takvog koncerta neće ni biti, pošto je sve to izgorelo u meni. Čekali smo, tražili, moljakali... ali nije bilo zainteresovanih. I Kurta i Murta su pevali u Sava Centru a ja nikada nisam došla na red. Ne žalim se, samo konstatujem.

B92: Nastupali ste na mnogim festivalima u bivšoj Jugoslaviji od „Vašeg šlagera sezone”, ‘’Beogradskog proleća’’, ‘’Mesama’’ do „Opatije”. Da li danas možete da vidite sebe na nekom od muzičkih festivala?

Bisera: Ma kakvi festivali. Sve je to, ja tebi, ti meni. Više nema dobrih pesama, ali zato imamo u Srbiji jedno 50 festivala, po banjama, banjicama, seocima, zaseocima. Niko to više ne prati. Nemam pojma ni ko su ti ljudi što pobeđuju, niti sam ikada čula te pobedničke kompozicije. Pravih festivala na kojima bi slušali prave pesme više i nema.

Za pevača kao što sam ja, žiri bi danas bio najbolje mesto. Ja bi im pokvarila dogovore, pošto je sa mnom nemoguće dogovoriti se.

B92: Da li je tokom poslednjih nekoliko godina bilo ponuda od nekih mladih, novih kompozitora, tekstopisaca?

Bisera: Ja jesam za saradnju, ali nema ponude. Nigde me nije bilo, pa nisu ni znali da još uvek radim. Možda su mislili: „Ma šta će mi ona matora!”, ali sada su mogli da vide da ja jesam matora, ali i da sam žilava. Sarađivaću sa svima ako mi ponude nešto vredno pažnje.

B92: Šta je to što danas privlači vašu pažnju? Kako bi te pesme trebalo da zvuče?

Bisera: Nema definicije. Definicije se odnose na konkretne nauke. Ne mogu ja da definišem, da analiziram pesmu, kompoziciju, glas, pevanje. To je lični doživljaj, slika koja nakon pesme ostaje.

B92: Da li je u planu izdavanje još neke kompilacije, neke dopunske, na kojoj bi se našle pesme koje nisu objavljene na ovom izdanju ?

Bisera: Ostalo je još pesama, ali neka se time bave naredne generacije. Samo da znate i to je sve ispod kreveta. Ako želite, pronađite to i objavite jednog dana. Ja se time neću baviti. Zaista planiram da sledeći korak bude objavljivanje nekih novih pesama.

B92: Da li postoji mogućnost da dobijemo neko DVD izdanje sa arhivskim snimcima sa televizijskih nastupa i sa mnogobrojnih festivala na kojima ste nastupali?

Bisera: To već nije do mene. I to bi trebalo neko da poželi da pronađe.

B92: Sada kada ste zaokružili dosadašnju karijeru na ovaj način, da li možete da kažete da je postojao neki odlučujući momenat za vas, neka ploča koju ste čuli, neki koncert koji ste posetili ili muzičar koga ste sreli?

Bisera: Moji roditelji su sjajno pevali. Moja sestra Senka je ranije od mene počela da se interesuje za muziku i ranije ušla u sve to. Dakle, cela moja porodica je volela muziku. Sećam se da je Senka noćima slušala neke strane džez radio stanice i to je sve ostavilo traga na mene. Htela ili ne, još kao klinka sam živela sa muzikom. Kada sam radila u inostranstvu, znala sam da spavam sa slušalicama da bi naučila da nešto otpevam kako treba. Disala sam sa muzikom, puštala je da mi uđe u krvotok. Eto, za objašnjenje nije dovoljna jedna pesma, jedna ploča, jedan čovek.

Arsen Dedić je veoma značajan za moju karijeru, za prelazak na domaći repertoar. Pre toga sam pevala skoro isključivo na engleskom, a njegova pesma Ne plači je bila ta neka prekretnica. Zahvaljujući njoj sam počela ponovo da mislim na našem jeziku i da ta osećanja izlaze iz mene na pravi način.

B92: Da možete da vratite vreme, da li bi ste nešto promenili u svojoj karijeri?

Bisera: Sigurno je da bi radila drugačije. Sa ovim znanjem više ne bi dopuštala emocijama da toliko upravljaju mojim životom. Da sam sad na početku, verujem da bi mnoge stvari drugačije organizovala, možda ne bih ni živela ovde.

Ipak, nema žaljenja. Tu sam gde sam i planiram još da trajem.