Nevidljivi svedok (Contratiempo)

Piše: Katarina Mitrović

Jedan od novijih autora jeste Oriol Paulo čiji je žanrovski fokus misteriozni triler. Njegovo poslednje ostvarenje Nevidljivi svedok takođe pripada ovom žanru, ili bi makar trebalo s obzirom da je misterija uglavnom izostala predvidivim sledom događaja. Prethodni film Telo (El cuerpo) je u tom segmentu bio uspeliji, a ono što je istovetno u ova dva filma jeste slična situacija od koje se razvija cela priča, a to je slučajna saobraćajna nesreća tokom koje neko pogine, a krivac pobegne kako bi izbegao odgovornost.

Nevidljivi svedok je priča o mladom biznismenu Adrianu (Mario Kasas) koji je optužen za ubistvo svoje ljubavnice Laure (Barbara Leni). On pokušava da dokaže nevinost Virdžiniji (Ana Vagener) koja želi da preuzme njegov slučaj. Kroz njihov razgovor, ali i prikaz prošlosti, saznaje se pozadina priče i njegovi potencijalni motivi za ubistvo. S obzirom da su flešbekovi iz perspektive glavnog junaka, gledalac u pouzdanost događaja nije siguran, već zna samo ono što mu je otkriveno kroz Adrianovu vizuru.

Struktura je bazirana na konstantnom smenjivanju sadašnjosti i prošlosti, ali i ponavljanjem istih događaja na različite načine. Premisa priče nije loša, ali su obrti (kojih ima puno), a koji i jesu najbitniji za triler nedovoljno zanimljivi. Takođe, svaki pažljiviji gledalac bi mogao već na polovini filma da predvidi kraj. Početak jeste interesantan, ali s obzirom da nakon toga gledamo različite verzije jedne te iste stvari, ta napetost kojom film počinje postepeno se gubi, a zatim i u potpunosti nestaje.

Postoje scene koje bi (pretpostavljam?) trebalo da budu katarzične u trenutku kada donose razotkrivanje, ali one to jednostavno nisu, za svakog kome ovo nije prvi triler u životu. Naprotiv, trenuci u kojima se očekuje uzbuđenje izgledaju komično i teatralno.

Glumci preterano igraju opasnost i imaju te duge poglede oči u oči koji umesto da pojačaj osećaj tajnovitosti priče, uglavnom izgledaju smešno. Najprirodnija jeste Barbara Leni, koja uspeva da šarmira svojom pojavom i glumom, pa se sa njenim likom saosećamo. Ono što je problematično za sve kada je u pitanju način glume u ovom filmu jeste to što se dešavanja igraju unaperd, a određeni trenuci se pocrtavaju kao da govore „pažljivo gledajte, ovo je sad bitno“.

Uprkos svemu, postoji nekoliko stvari koje jesu dobre, makar na nivou ideje. Likovi su u određenim trenucima prikazani i kao žrtve i kao dželati i na taj način se otvaraju različiti raspleti i mogućnosti. Najuverljivije i najuspelije je to urađeno sa likom Laure, a delimično i sa Adrianovim karakterom. On je građen u kontrastu između privatnog i javnog života, pa tako nismo sigurni da li je u pitanju protagonista ili antagonista. Sa jedne strane je prikazan njegov uređen život uspešnog čoveka koji je u srećnom braku. Sa druge, otkriva se Adrianova tamnija strana i sve ono što je ispod te varljive savršenosti. Takođe, ovaj film otvara pitanje krivice, uzroka i posledice, ali i slučajnosti koje dovode do otkrivanja laži koje vremenom gradiraju.

Triler bi trebalo da donese uzbuđenje tako što se poigrava sa umom gledalaca držeći ih u neizvenosti, što ovaj film nije uspeo da postigne. Ipak, uprkos očiglednim manama koji su prisutni u Nevidljivom svedoku, ovo je jedan od onih filmova koji se gledaju do kraja i u kojima se uživa iako si unapred svestan raspleta. Na određen način ovaj film jeste zabavan, i kao takav može da se pogleda, ali bez preteranih očekivanja.

Ocena: 7/10

Autorka je studentkinja dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti