Histerija - JDP

Susret koji se zaista dogodio između dva genijalna, eminentna i ekscentrična uma, Sigmunda Frojda i Salvadora Dalija u julu 1938. godine poslužio je kao velika inspiracija Teriju Džonsonu, britanskom režiseru i dramskom piscu, za pisanje urnebesnog komada “Histerija”.

Sastajanje Frojda i Dalija je bio jedan od najbitnijih događaja u Dalijevom životu. On je smatrao Frojda jednim od najvitalnijih uticaja u svom radu. Nadrealista je proglasio Frojda svojim svecem i inspiracijom, dok sam Frojd nije voleo nadrealiste, i mislio je da su “potpune budale”.

Radnja “Histerije” je smeštena u Engleskoj, a na sceni vidimo Frojdovu radnu sobu nakon bekstva iz okupirane Austrije gde je živeo sedemdeset devet godina. Pomalo neobična scenografija upotpunjuje humoristički aspekt komada. Vidimo bizarno isečen “persijski tepih” u sobi oca psihoanalize, čudnovatu stolicu za lekarski pregled, a pred sam kraj predstave čak i telefon u obliku jastoga koji je pripadao Daliju.

Predstava počinje prilično ozbiljno sa uznemirenom devojkom koja po nevremenu insistira da je Frojd sasluša i traži analizu svog detinjstva, ne obazirući se na to što je on pred sam kraj svog života i što ne želi više da prima pacijente. Radnja se zakomplikuje onda kada Džesika počinje da otkriva ne samo priče iz svog života, već i svoje telo, a onda ih u najsmešnijoj mogućoj situaciji, zajedno sa Frojdovim lekarom Jahudom, zatiče kontroverzni umetnik – Salvador Dali.

Foto: Emma Szabo

Stupanjem Gorana Jevtića na scenu u ulozi Dalija počinje prava urnebesna komedija koja je u potpunosti kupila publiku. Sama živopisna pojava nadrealiste, njegova dikcija, mimika, i pre svega, briljantna gluma, doveli su publiku do suza.

Gledamo tridesetčetvorogodišnjeg Dalija, na ivici ludila i genijalnosti kako želi da Frojd analizira njegovu sliku, Metamorfozu Narcisa, i očekuje intelektualnu podršku od svog samoproklamovanog inspirativnog vođe, kome se, pak, uopšte ne dopada nadrealizam.

Eros i Tanatos, dva osnovna instinkta po Fojdu, vešto su isprepletena kroz čitav komad i na suptilan način nam prezentovana kroz psihoanalizu pacijenta.

Iza vrcavog humora, komičnih nesporazuma i kurioziteta koji obiluju u predstavi, paralelno se odvija i ozbiljna priča o Frojdovom naučnom radu i dilemama koje su ga okupirale. Da li su incestustuozni odnosi zasnovani na potisnutoj i podsvesnoj želji za ocem ili su pak posledica skandaloznih perverzija u mnogim porodicama, tema je oko koje se vodi dijalog između neurotične Džesike i oca psihoanalize.

Zašto Frojd želi da spali svoje poslednji naučni rad? Zašto se naga žena sakriva u ormaru? Zašto su svi blizu histerije? Dođite da posetite ovu predstavu. Salve smeha zasigurno neće izostati.