Kolima kroz Tursku - zapadna obala (1.deo)

Za vašu "bazu" u Turskoj, najbolje je da izaberete Bodrum. Postoji više razloga za to, a prvi je blizina aerodroma Bodrum od kojeg do centra Bodruma ima 35 km (ako se odlučite za Češme, Kušadasi ili možda Marmaris i Fetije, putovaćete od aerodroma do odredišta još oko 100 km). Drugi, i ne manje bitan razlog je i sam grad Bodrum. Nekada drevni Halikarnas, u kome je u starom veku izgradjen prvi mauzolej na svetu (a čije iskopine možete videti po ceni od 2$), sada važi za umetnički centar turske obale, gde možete na licu mesta gledati kako umetnici prave figure od stakla, prošetati starim delom centra i diviti se prelepim belim kućama sa drvenim doksatima i obiljem ukusno uredjenog zelenila. Gledano sa brda, Bodrum sa svojim izrazito belim kućama veoma podseća na Santorini. Impozantna tvrdjava iz 15. veka, u samom centru, kraj mora, upotpuniće vas ugodjaj, više nego u nekom drugom gradu na turskoj obali, od Češme do Fetija. Tvrdjava je gradjena u doba Krstaša, osvojena od strane Turaka, a u sebi čuva stvari iz najstarijeg doba civilizacije. Proglašena je za Svetsku kulturnu baštinu od strane UNESCO-a, tako da  vredi platiti ulaznicu od oko 6,5$ i pogledati je iznutra. Za te pare ćete barem 3-4 sata provesti u razgledanju prostorija, kula i dvorišta, na velikom broju nivoa tvrdjave, videti presek broda iz starog Egipta, kako su se čuvale amfore na brodu, kako je izgledala prostorija za ručavanje u doba Krstaša, njihove grbove i oružje, i još mnogo toga.

Još jedna atrakcija koju ne bi trebalo da propustite su stare vetrenjače. Nalaze se na vrhu brega koji spaja dva zaliva koji čine Bodrum: Gumbet (gde su uglavnom samo hoteli, kafići i radnje) i zaliv gde je centar grada sa tvrdjavom, marinom za jahte i prelepim turskim jedrenjacima.

Ako ste ljubitelj noćnog zivota, u Bodrumu se nalazi mnogo kafea i restorančića, kao i  dve ogromne diskoteke, od kojih je jedna na brodu, sa bazenom, a druga je najpoznati disco-club na ovom delu obale: "Halikarnas".

Ako provodite svojih 10 ili 12 dana u okviru turističkog aranžmana u Turskoj, a ljubitelj ste aktivnog odmora, za razgledanje Bodruma (gde ste stacionirani), možete odvojiti 2 - 3 popodneva.

Treći, i najvažniji razlog što smo odabrali Bodrum za odredište je i cilj ovog putopisa: da se za 3 dana predje 1600 km i vidi što više. To možete samo ako ste u Bodrumu, jer se grad nalazi negde na "sredini" izmedju: istočnog, zapadnog i severnog odredišta - za naša 3 dana koje smo proveli na putu. Jedino iz Bodruma možete da rano ujutro krenete na put, a da se izmedju 7 i 10 uveče (zavisi kako kog od ova 3 dana), vratite u hotel na večeru, i tako ne izgubite ni doručak niti večeru u okviru uplaćenog aranžmana. Ako vas je dvoje ili više, a uz to volite da ste sami gospodar svog vremena, da vidite sto više i da ne zavisite od još desetine ljudi iz vaše turisticke grupe, najbolje je da uzmete rent-a-car. To će vas takodje, koštati i nešto jeftinije nego što će vam agencija sa kojom putujete pojedinačno naplatiti takozvani "fakultativni izlet".

Rent-a-car je u Turskoj duplo jeftiniji nego na primer u Grčkoj ili na Kipru. Cene se kreću od 25 do 50$ po danu. Obidjite više rent-a-car agencija dok ne nadjete ono što vam odgovara, i obavezno se cenjkajte. Mi smo za relativno kratko vreme, u samom centru grada, pronašli  auto Fiat Palio (podseća na Ford Ka) sa klima uredjajem, 2002. godiste, za 32$ po danu, sa punim osiguranjem (gume i stakla). Jeftinija od toga su uglavnom kola bez klime, a skuplje od te sume su luksuznije marke automobila, limuzine i slično. Cena benzina je oko 1$ po litru. U rent-a-caru će vam kao depozit tražiti ili 500$, ili da ostavite pasoš jednog od vas (naravno: ne vozačev). Slobodno im ostavite, jer vas na turskim drumovima niko živ neće zaustaviti niti proveravati. Policija zaustavlja samo pretovarene kamione, na koje ćete tu i tamo nailaziti. Pretovareni su u bukvalnom smislu te reči, jer im je tovar koji voze na sebi skoro uvek bar duplo viši od visine kabine kamiona. U rent-a car agenciji možete da naručite da vam kola u ugovoreno vreme dovezu do hotela, kao i da dodju po njih, kada završite sa korišćenjem. Ova usluga je besplatna.

Putevi u Turskoj su odlični. Imaju oznaku magistralnih puteva, a nov asfalt i širina traka, neke su od njihovih glavnih odlika. Vrlo često trake nisu jasno iscrtane, ali ih najčešće prećutno ima 3: svaka za po jedan pravac i jedna u sredini za "kako kome treba" (nešto kao traka za preticanje). Gužve na putevima skoro da uopšte nema. Mi smo putovali radnim danima, ali moguće je da u dane vikenda nije baš tako. Oznake na putu su jasno obeležene i ne bi trebalo da imate problema sa time. Takodje, na svakoj tabli sa imenom grada (koja označava vaš ulazak u isti), imate ispod imena grada ispisan broj stanovnika.

PONEDELJAK - DAN 1: NA ISTOK

Prethodne noći naručili smo na recepciji hotela da nas u 6 sati čekaju "lanč-paketi" (umesto doručka). Količina hrane u lanč-paketu zadovoljava i ručak, te krećemo na istok put kanjona u Saklikentu, koji je naše najdalje odredište, a onda putujući u nazad prema Bodrumu imamo u planu i Fetije, Olu Deniz (i, ako stignemo i Dalijan). Do Saklikenta ima oko 350km. Mladi recepcioner me ljubazno pita kuda ćemo danas. Kada čuje da idemo kolima do Fetija, vidno šokiran, pokušava da mi objasni da to ne može da se obidje za 1 dan, i da on nikad ne ide tamo jer je užasno daleko!

Put do Saklikenta je odličan. Ono sto će vam možda biti neobično je da stalno putujete preko brda i planina, punih zelenila i borovih šuma, pa se ponekad osećate skoro kao na Zlatiboru, osim što vam žbunje bugenvilije i oleandera govore da ste blizu mora. Strmine nisu velike, osim u jednom delu, u nivou Marmarisa. Taj deo puta je takodje i jedno od retkih mesta, gde na putu do Fetija možete videti more. Naime, putevi koji spajaju dva priobalna grada su udaljeni 5 - 50 km od obale mora.

U Saklikent stižemo nešto posle 11 sati pre podne. Vozeći se  kotlinom, do sela se stiže putem koji vodi pravo prema vencu planina, koje izgledaju kao zid. Put se završava na ivici "zida" i čini se da nema dalje. Tu je parking i kućica u kojoj ćete za 1$ kupiti kartu za kanjon. Tek kada dodjete do nje, ugledaćete usek u planini (dug oko 6 km), i drveni most-stazu kojom hodate oko 200m. Most-staza postavljena je visoko iznad reke koja u tom delu teče velikom brzinom. Posle 200m stižete na "ostrvce" koje je reka u svom toku napravila, a ljudi iskoristili da sagrade neobavezan restorančić. Sedeći u turskom sedu, na platformi, u"sedeljkama" od ćilima (izuvanje je obavezno) možete popiti, hladan ili topao, čuveni turski čaj od jabuke. Ako želite da nastavite kanjonom dalje, možete besplatno iznajmiti gumene "natikače", jer je voda kroz koju gazite na tom delu - ledena. Obavezno obucite ili kraći šorts ili se najbolje skinite u kupaći kostim, da bi prošli brzak od ostrvca dalje ka kanjonu. Čim to prodjete, reka se iznenadno smiruje, visine je (u najgorem slučaju) do kolena, i idealna je za šetnju u gumenim sandalama. Ono što oduzima dah je visina kanjona iznad vas i osecaj koliko ste mali u odnosu na svu tu prirodu oko vas. Takodje, na samo pedesetak kilometara odavde, nalazi se malo mesto gde je rodjen Sveti Nikola - Santa Claus, ili Deda Mraz!

Nekoliko kilometara nazad prema glavnom putu, nailazimo na "Farmu ćilima". Veoma vešt marketinški potez, i velika atrakcija za turiste. Na jednom mestu možete videti ceo proces pravljenja predivnih i čuvenih turskih ćilima: od toga koje se biljke koriste za dobijanje odredjenih boja, kako se upreda vuna, farba, kako se prave "čvorovi" na razboju….pa sve do specijalnih prostorija gde će vešti prodavci učiniti sve da potencijalnom kupcu pokažu toliko ćilima i tepiha, da će vam na kraju biti veoma neprijatno ako ništa ne kupite! Naravno, nemojte da se "upecate", jer njima je posao da to rade svakom pojedinačnom posetiocu, nekoliko desetina puta dnevno. Neverovatno koliko su obučeni (ili obrazovani). Kada su čuli da smo iz Srbije, odmah su nam spomenuli da su čuli za Pirotske ćilime.

Vozeći se u nazad, 45km od Saklikenta, oko pola 2 popodne stižemo u gradić Fetije. Smešten u zalivu, u ravnici podno brda, deluje nekako usporeno i više istočnjački u odnosu na Bodrum i Kušadasi, na primer (a i manji je od njih). Po ulicama ćete videti ljude koji nose male poslužavnike na lančićima, na kojima su staklene oble čašice sa vrućim čajem. Čaj se u Turskoj pije nekoliko puta dnevno, a kafa veoma malo (pojam "turska kafa" - ne postoji). Na obroncima brda nalaze se Rock tombs of Amyntas (grobnice kralja Amintasa, uklesane u steni), iz 4. veka pre naše ere. Na ovim prostorima su se u starom veku nalazile čuvene zemlje Karija i Lidija, koje su se razvijale paralelno sa antičkom Grčkom i Rimom. Poslednji kralj Karije je zemlju posle svoje smrti  zaveštao Rimskom carstvu. Cena ulaznice za Grobnice Amintasa je 3$.

4 km od Fetija, prešavši preko brda (a i kako bi u Turskoj - osim preko brda!), spuštamo se na drugu stranu, prema otvorenom moru, i pred nama se (oko 3 popodne) ukazuje čuveni rt - plaža Olu Deniz. Malo mestašce sa kampom i plažom. Nailazimo na neprijatno iznenadjenje: ulaz kolima se plaća 3$, a ako hoćete suncobran ili možda i ležaljku, to zadovoljstvo će vas koštati mnogo više (da li vas to podseća na nešto?). Plaža je od sitnog šljunka, i osim što je duga i što iz ptičje perspektive fantastično izgleda, gledajući sa kopna jeste lepa ali ne nešto posebno. Svojim položajem (okružena strminama) deluje potpuno izdvojeno od "ostatka sveta", pa je to čini jedinstvenom u odnosu na ostale. Pravimo pauzu za kupanje, ručak i jednosatnu dremku, i oko 5 sati krećemo nazad za Bodrum. Stižemo u 9 sati i 45 minuta uveče, taman da večeramo (u našem hotelu večera traje do 10 uveče) i legnemo u krevet, ne bi li se odmorili za sledeći, nešto manje naporan dan. Danas smo prešli oko 720 km.