Kako nastaju snimci sa svemirskog teleskopa Habl

Elektromagnetno zračenje stiže sa nebeskih objekata u širokom opsegu talasnih dužina, odnosno boja. Teleskop Habl detektuje vidljivu svetlost, ali takođe snima objekte u ultraljubičastom i infracrvenom domenu elektromagnetnog spektra. Objekat snimljen na različitim talasnim dužinama izgleda drugačije, jer se karakteristike sredina koje emituju zračenje određene talasne dužine razlikuju. Zato teleskop Habl koristi optičke filtere da bi posmatrao objekte u uskom opsegu talasnih dužina i tako prikupio što više informacija o proučavanom objektu. Snimanje nebeskih tela profesionalnim teleskopima se ipak razlikuje od prostog fotografisanja, jer savremeni teleskopi ne beleže informacije na filmsku traku, već na elektronske detektore, koji ne daju sliku u boji, već u nijansama sive, od bele do crne boje, u zavisnosti od intenziteta. Konačne slike u boji su zapravo kombinacija nekoliko crno-belih slika, kojima je dodata boja tokom obrade. Najčešće se slike u boji dobijaju kombinacijom tri različite slike - snimljene u crvenoj, zelenoj i plavoj svetlosti. To je isti RGB sistem koji koriste svi ekrani za reprodukciju boje, jer pomešane ove tri osnovne boje mogu reprodukovati bilo koju boju. Boje na slikama teleskopa Habl nisu uvek one koje bismo videli posmatrajući isti objekat golim okom. Boja se dodaje pre svega iz praktičnih razloga: da bi se istakli zanimljivi detalji ili da bi se predstavilo ono što je ljudskom oku nevidljivo (kao na primer slika objekta u ultraljubičastom delu spektra). Mada, često se boje biraju tako da se simulira stvarna slika objekta, koju bismo videli posmatrajući objekat sa svemirskog broda. Dakle, za stvaranje slika u boji sa teleskopa Habl, pored naučnog potreban je i umetnički pristup. (Ovo je deo teksta koji će se pojaviti u jubilarnom stotom broju Mladog fizičara sa temom «Fizika i umetnost»)