Kada se udruze strah, nacionalizam i pohlepa

Ron Haviv kaze da se sve sto je vizuelno zabelezio tokom pada Vukovara, Bijeljine, u zatvorskim logorima i dogadjajima na Kosovu, zaista dogodilo i da razloga za nevericu nema.

“Publika u Srbiji treba da shvati da snosi izvesnu odgovornost za ono sto se dogodilo i da ucini napor da izvuce pouke. ‘Krv i med: Balkanski ratni zurnal’ predstavlja pokusaj da se celom svetu, a ne samo ziteljima bivse Jugoslavije, pokaze sta se moze desiti kada se udruze strah, nacionalizam i pohlepa. To je upozorenje da narod mora biti odgovoran za sve sto njegova vlada i vojska cine. Ljudi ne mogu da kazu da nisu znali za dogadjaje i da nisu mogli uticati na njih."

"Veoma sam razocaran da pod pretnjom nasilja i pritiskom dezinformacija ljudi nece moci da vide ono sto jeste deo njihove istorije. Rat i unistenje Jugoslavije imao je cilj da unistiti i sam identitet neprijatelja do stepena da ga vise niko ne moze prepoznati. Razumem da veci deo srpske publike smatra da moje fotografije ne govore punu istinu o ratovima koji su se dogodili i rezultirali dezintegracijom bivse drzave", rekao je autor fotografija za “Glas javnosti”, dodajuci da se nada da ce sve sto se dogodilo sa izlozbom i sve sto je sadrzaj fotografija biti razmatrano na debatama “gde ce Srbi odluciti kako zele da se odnose prema svojoj proslosti, sadasnjosti i buducnosti.

Kada je vec rec o debatama, da kazemo i to da se u cetvrtak u 20 sati u Kulturnom centru Rex, u Jevrejskoj 16 odrzava debata o daljoj sudbini postavke “Krv i med”, koja se 10. septembra seli u Novi Sad u prostorije sportskog centra SPENS.

Ipak, impresivne fotografije iz serijala “Krv i med” zasluzuju da se objasni tezak put postavke kroz srpske gradove i jos tezi, kroz tvrde srpske glave.Sve je pocelo pocetkom juna kada su fotografije iz Beograda, pa Vrsca stigle pred uzicku publiku. Grupa od oko 40-ak ljudi prekida izlozbu sa objasnjenjem da su fotografije antisrpske. Policija je reagovala tako sto dolazi na mesto dogadjaja i posmatra kako pojedinci pocinju da skidaju fotografije. Izloba je uklonjena, a  “posetili” su je i simpatizeri otocastvenog pokreta “Obraz” lepeci nalepnice sa sloganom “svaki je Srbin Radovan". Opstinski odbor Socijalisticke partije Srbije u Uzicu dve nedelje kasnije, podnosi krivicnu prijavu protiv nevladine organizacije “Libergraf”, zbog organizovanja izlozbe fotografija americkog fotoreportera Rona Haviva (lokalnog organizatora, zajedno sa B92 i Kulturnim centrom "Reks" ).  Krivicnu prijavu trenutno razmatra Opstinsko tuzilastvu u Uzicu.

Uzice, Cacak, Kragujevac…

Polovinom jula u Cacku na otvaranju izlozbe fotografija, grupa “skinheda” fizicki nasrce na jednog od organizatora izlozbe Ivana Zlatica iz nevladine organizacije ''Gradjanski parlament Srbije''. Zlaticu su nanesene telesne povrede, a na e-mail adresu cacanskog Radija "Ozon" stiglo je pismo Ravnogorskog pokreta slobode u kome se, u sklopu obelezavanja godisnjice smrti Draze Mihajlovica, najavljuje javno spaljivanje listova "Danas" i "Politika".

Policija u Cacku ubrzo je otkrila  trojicu vinovnika incidenta na otvaranju izlozbe i predala ih opstinskom sudiji za prekrsaje. Gradjanski parlament Srbije u Cacku zatrazio od direktora Doma kulture Dragojla Jerotijevica da vrati izlozbu ratnih fotografija Rona Haviva koja je “skinuta” sa programa nakon incidenta na otvaranju u Domu kulture. Skoro mesec dana kasnije, ali u prostorijama Gradjanskog parlamenta Srbije ponovo je otvorena izlozba ratnih fotografija "Krv i med" . Postavka je bila otvorena kratko vreme, nakon cega je trebalo da bude otvorena u Kragujevcu.

Incident je u Cacku otvorio mnogo pitanja iz domena ugrozenih gradjanskih prava, pa je na inicijativu cacanskih NVO odrzan sastanak na kom je usvojena deklaracija "Cacak, grad bez nasilja". Deklaraciju su potpisali predstavnici CESIDa, Gradjanskog parlamenta Srbije, Gradjanskog parlamenta Cacka, G17 Plus, tri romska udruzenja u Cacku, UGS "Nezavisnost", Gradjanski savez Srbije, Demohriscanska stranka Srbije i predstavnici opstine. Iako pozvani, na sastanak nisu dosli predstavnici suda, policije i predstavnici skoro svih, osim pomenutih politickih stranaka u gradu.

Krajem avgusta izlozba stize u Kragujevac i 26. avgusta veca grupa ljudi sprecava otvaranje izlozbe. Grupa ljudi, od kojih je vecina nosila crne majice sa slikom Radovana Karadzica i porukom "Srpski heroj" i natpisima "S verom u boga i otadzinu", energicno je negodovala zbog otvaranja izlozbe u Staroj skupstini i vredjala malobrojne posetioce, nazivajuci ih izdajnicima. Skidanje postavljenih fotografija grupa je propratila ovacijama i burnim aplauzom. Organizatori izlozbe bili su Kragujevacki forum, "Reks", Dokumentacioni centar "Ratovi 1991-1999" i kragujevacki Narodni muzej.

Najteze, suociti se sa sobom

sarajevsko naselje Grbavica, 1996.

Nedelju dana kasnije lokalni organizator izlozbe Kragujevacki forum, zvanicno saopstava da je odustao od otvaranja izlozbe, jer nije u mogucnosti da obezbedi sigurnost fotografija i posetilaca. Clan Kragujevackog foruma Predrag Madzarevic rekao je da se od izlobe definitivno odustalo, jer je izostala obecana pomoc i podrska Skupstine grada Kragujevca. Zainteresovani i dobro informisani Kragujevcani tih dana mogli su polutajno da pogledaju Havivove fotografije.

Prema planu organizatora Havivov foto esej “Krv i med:Balkanski ratni zurnal” imace prilike da pogledaju zainteresovani Novosadjani od 10. do 20. septembra u sportskom centru SPENS, a otvaranje izlozbe je 10. septembra u 19 casova.

Na kraju treba reci jos i da su protiv incidentnih zatvaranja i neobicne dobrodoslice izlozbe u gradovima Srbije reagovali mnogi. Medju njima  “packe” vlastima podelila je i Nevladina organizacija za zastitu ljudskih sloboda Hjuman rajts voc ostro kritikujuci vlasti u Srbiji zbog odsustva akcije kojom bi bili zaustavljeni ekstremni nacionalisti.

Nakon objasnjenja i ostre kritike Hjuman rajts voc samo usputno spomenuo je da se i iz ovog primera vidi da Vlada Srbije nije voljna da se suoci s pitanjem zlocina pocinjenih na ne-Srbima sirom bivse Jugoslavije. Kao slucajno, primecuju su slabi rezultati vlasti Srbije u broju sudskih procesa protiv pocinilaca ratnih zlocina i nevoljna saradnja s Haskim tribunalom, sto daje osnov srpskim nacionalistima, da bez straha od odmazde, ugrozavaju one koji su za javnu debatu o zlocinima.

Kako bilo, jasno je da se sve ove fotografije ne mogu postaviti na bilbrode u srpskim gradovima, ali je isto tako jasno da je za punoletne gradjane Srbije, vredno i vazno iskustvo suociti se, ne sa fotografijama, vec uz pomoc njih, sa samim sobom. I istorijom svog naroda, ma kakva ona bila.