Zaplenjena vrhunska piratska tehnologija

“Mala” fabrika u Cingrijinoj ulici 13, u beogradskom naselju Zvezdara bila je smestena u prostorijama “Jugoeskporta”, a preduzece “Dzeneral disk tehnolodzi” bilo je samo zakupac, sigurno ne jeftinog prostora. Policija je obavila svoj posao, zaplenila masine i opremu, a malobrojni, koji se zaista razumeju u masine za narezivanje diskova, ali i kanale njihovog odlaska na strano ili domace trziste bili su iznenadjeni.

Zaplenjene masine za falsifikovanje omota i pirateriju, prema nekim tvrdnjama, u nasu zemlju uvezene su legalno i za njih postoji odgovarajuca dokumentacija. I to nije sve, jer su medju zaplenjenim masinama zatecena i dva uredjaja za izradu mastera  i 71 glas master (matrice za narezivanje diskova). To je oprema koja za mnoge domace izdavacke kuce postoji samo u Madjarskoj i Ceskoj ili u razvijenim zemljama Zapada. U pitanju su uredjaji koji omogucuju kompletnu serijsku proizvodnju diskova - od izrade mastera do "stampanja" diskova - dakle prava stamparija diskova, a ne samo niz umrezenih CD-stampaca koje obicno koriste manji pirati ili finansijski slabiji domaci izdavaci. 

Preko svega ovoga, zaplenjeno je i oko 750 hiljada izradjenih muzickih CD sa nalepnicama, umotanih u plasticne kutije i omote i spremnih za isporuku.

Piratizovani naslovi stranih izvodjaca

Beogradska policija predvodjena majorom Jadrankom Petkovicem, nacelnikom  kriminalisticke sluzbe, saopstila je rezulate zaplene, ali nije govorila ni o rukovodecim ljudima firme ni o vrednosti zaplenjene robe. Da li zato sto to nije poznato ili su to tajne vredni podaci. Prema recima Petkovica zaplenjene masine su najvece za takvu proizvodnju u Evropi i stigle su iz Bugarske. Postoji osnovana sumnja da su u pitanju uredjaji koji su morali da napuste Bugarsku kada je tamosnja vlada zapocela opseznu kampanju protiv pirata pod pritiskom SAD i zemalja EU.

On je naveo da su pregledana tri magacina, gde su bili smesteni piratski CD-ovi, uglavnom stranih izvodjaca. ”Policija je izvrsila pregled poslovnih prostorija dva preduzeca iz Beograda, koja koriste skladiste preduzeca "Jugoeksport" kao poslovno-proizvodne prostorije. Prilikom pregleda u prisustvu vlasnika i direktora preduzeca, ustanovljeno je da su tu pogoni u kojima se proizvode muzicki kompakt diskovi raznih stranih izvodjaca, stampaju naslovi na diskovima i omoti koji se pakuju zajedno sa oko 750.000 kompakt diskova, za koje vlasnik nije imao dokumentaciju o posedovanju autorskih prava”, rekao je major Petkovic. On je takodje nagovestio da slicne racije slede i u drugim gradovima u Srbiji.

Domacim izdavacima fabrika je bila dobro poznata

Da je stvar velika govori i cinjenica da pripremljeni diskovi nisu tek tako mogli da se stvore na stranim trzistima, vec su morali preci nasu i jos nekoliko granica nasih suseda. To ukazuje da je ova, otkrivena karika, deo dugog i mnogoljudnog lanca koji doseze i daleko u inostranstvo i moguce, visoko u politiku.

“U ovoj piratskoj fabrici radjeni su diskovi, pre svega, za strano trziste, Bugarsku, Rumuniju, Ukrajinu, Zapadnu Evropu, kaze Nenad Raicevic, direktor i vlasnik izdavacke kuce “Haj faj centar”, naglasivsi da oni nisu direktno ostetili nase trziste i domace autore, ali su svakako smanjili cenu proizvoda u inostranstvu. “Ostetili su Sakiru, Anastaziju, a ne Balasevica i `Riblju corbu`, kaze Raicevic.

On je izneo i stav da su svi diskografi znali za "fabriku" i masine u njoj, a prema njegovim saznanjima masine su uvezene pre godinu sa svim potrebnim papirima.

“Rec je o vrhunski izradjenim stranim kopijama namenjenim inostranom trzistu. Ova fabrika je samo jedna kap u moru, a koliko mi je poznato, takvih "fabrika" u zemljama bivseg SSSR ima barem desetak. Kod nas "posluje" jos jedna i to u Podgorici u pogonu jedne tekstilne fabrike”, rekao je on dodajuci da ova racija nece mnogo uticati na opadanje piraterije.

Ministarstvo trgovine se smatra nenadleznim za promet piratskih diskova

Jasno je da su, za sada nepoznati vlasnici firme (policija odbija da iznese u javnost imena ljudi koji stoje iza svega), zaradili ogroman novac, sto je i zabelezeno u pronadjenoj evidenciji sefa proizvodnje. Nejasno je ko je za ovu oblast nadlezan, jer je Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Srbije saopstilo da ono nije nadlezno da se bavi pitanjima poslovanja preduzeca "General disc tehnology". "Na osnovu zahteva firme GDT za pregled poslovne prostorije, trzisna inspekcija ministarstva obavila je kontrolu i na osnovu zapisnika inspektora konstatovala da se u navedenoj poslovnoj prostoriji ispunjeni minimalni tehnicki uslovi predvidjeni za prostorije, uredjaje i opremu", navodi se u saopstenju.

Ministarstvo, medjutim naglasava da nije nadlezno da se bavi ostalim aspektima poslovanja tog preduzeca, vec da je to posao drugih institucija. Steta je sto ipak nije navedeno koje su to nadlezne insistucije, jer je ostalo otvoreno mnogo pitanja. Kako su masine ovde stigle, kako je firma prijavljena, ko su joj vlasnici i gde i kako “izvozi” robu. I na kraju, da li je firma “pala”, jer je smetala nekoj vecoj?

Zna se “da riba smrdi od glave” i da je za sada u padu samo jedna glava, a da ribe ima i za mnogo veci ribnjak. To su poznate cinjenice, a vreme ce uskoro pokazati da li je akcija bila samo jednokratni potez u okviru neke od politickih kampanja borbe protiv kriminala ili ce policija prevrnuti svaki hangar, skladiste i garazu na zemlji i pod zemljom.