Hoćemo li ove godine poslednji put pomerati kazaljke?

Evropski parlament u februaru je sa 354 glasa “za” i 153 “protiv” doneo odluku da Evropskoj komisiji predloži ukidanje letnjeg računanja vremena. Argumenti koji su se tom prilikom čuli glasili su da populacija pati od zdravstvenih problema zbog pomeranja sata, da pomeranje kazaljki dovodi do većeg broja saobraćajnih nesreća, da pada produktivnost na radnom mestu…

Anđelka Kovačević, šef katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu za B92.net objašnjava da rezolucija EP, iako nije obavezujuća, oslikava sve veće nezadovoljstvo vremenskim sistemom koji se koristi u SAD, Kanadi, većinom u Evropi i nekim regionima Azije, Afrike i Južne Amerike već decenijama.

“Rezolucija traži od Evropske komisije da preispita kretanje i dobrobiti letnjeg računanja vremena. Argumenti koju su izneti pre svega se odnose na zdravstveno stanje ljudske populacije. U okviru astrobioloških istraživanja poznato je da zračenje matične zvezde definiše pojas nastanjive zone unutar koje je moguć život. Moderna hronobiološka istraživanja ukazuju na cirkadijanski ritam organizama na našoj planeti. Tako na primer Univerzitet Džon Hopkins i Stanford u zajedničkom istraživanju utvrđuju da gubitak jednog sata spavanja zbog letnjeg računanja vremena dovodi do više saobraćajnih nesreća”, navodi ona.

I nisu samo saobraćajne nesreće problem, godinama se pominje da u prva tri dana nakon pomeranja sata dolazi do porasta broja srčanih udara, što je i dokazao tim švedskih naučnika u studiji iz 2008. godine.

Ipak, odluka EP nije obavezujuća, tačnije moglo bi da se dogodi da zemlje članice EU same odlučuju o tome da li će nastaviti sa pomeranjem sata, što, kako smatraju i neki evroparlamentarci, može da izazove haos.

Kako je za hrvatski “Indeks” navela Biljana Borzan, hrvatska predstavnica u EP, najbolje bi bilo kada bi se donelo ujednačeno rešenje za celu Uniju.

“Problem je u tome što nisu potrebe svih zemalja jednake. Na primer, u zemljama na severu Evrope dani počinju nekoliko sati kasnije nego u Hrvatskoj ili Grčkoj. To znači da će države, sasvim legitimno, vući svaka na svoju stranu, pa će biti teško da se dogovore. A ako se ne dogovore, ako Evropa po računanju vremena bude ličila na leopardovo krzno biće haosa, problema u vazdušnom prevozu, trgovini i slično”, navela je ona.

O tome je govorila i komesarka EU za transport Violeta Bulc koja tvrdi da bi nekoordinisana promena vremena 28 evropskih zemalja uticala negativno na unutrašnja tržišta. Anđelka Kovačević navodi da bi jedini mogući način prevazilaženja problema bilo da kompjuterski sistemi koriste Svetsko koordinantno vreme, pre nego vreme lokalne vremenske zone.

“Recimo, Unix operativni sistemi koriste upravo ovo vreme kao unutrašnje. Međutim, i sada se mora voditi računa o višestrukim pravilima letnjeg računanja vremena, jer ne prate svi isto promenu. Dužina kalendarskog dana je promenljiva i nije 24 časa zbog letnjeg računanja vremena. Tako na primer, pri zimskoj promeni vremena prelazak sa 2h na 1h, satovi dva puta pokazuju vreme od 1h do 1:59:59h, što može dovesti do konfuzije. Poznat je slučaj jedne fabrike čelika u Nemačkoj gde je došlo do havarije jer je neki važan proces trajao jedan sat manje od potrebnog zbog promene računanja 1993. godine”, navodi ona.

Uz to, dodaje, i uputstva za izbegavanje sunca dva sata od podneva postaju manje tačna kad je na snazi letnje računanje vremena.

Jedan od argumenata koji idu u prilog ukidanju pomeranja kazaljki dva puta godišnje je i taj da cilj nije ispunjen.

Prelazak na letnje kazaljke prvi put je sproveden u Kanadi 1908. Potom za vreme Prvog svetskog rata uvode ga Nemačka i Austrougarska radi uštede goriva, a ideja je posebno zaživela tokom naftne krize 1972. kada se njom povela Francuska, ali i mnoge druge evropske zemlje.

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put u martu 1983, a kazaljke su usklađene sa Evropkom unijom, odnosno pomeraju se u martu i oktobru.

“U prošlosti je kućno osvetljenje bilo primarni okidač za električnu potrošnju i u tom vremenu je pomeranje satova moglo imati nekog efekta na potrošnju. Međutim, u današnjem svetu klimatizacioni sistemi i elektronika su značajni potrošači električne energije, tako da pomeranje sata ne utiče na ovu potrošnju, osim što je može i povećati”, navodi Kovačevićeva.

Inače, nekoliko zemalja Evrope odustalo je od pomeranja kazaljki. Verovatno najznačajniji primer je Rusija koja je 2011. ostala “zarobljena” na letnjem računanju vremena. Milioni stanovnika Rusije su međutim bili nezadovoljni rešenjem jer su na posao putovali po mrklom mraku, Duma je 2014. vreme vratila na zimsko.

Pomeranje kazaljki ukinuto je u Belorusiji, Turskoj, Islandu. Nikada nije korišćeno u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta.

Kako su naveli u Ministarstvu privrede Srbije zakonska regulativa u našoj zemlji usklađuje se sa regulativom u EU, što je obaveza Srbije zbog procesa pristupanja Uniji. Kako su dodali, prati se situacija, a svaku promenu pratiće i Srbija.

Evropska komisija će raspravljati o predlogu Evropskog parlamenta. Kako smatra Anđelka Kovačević bilo kakva odluka će zahtevati vreme koje može trajati i godinu dana.

Nas ovog vikenda očekuje pomeranje kazaljki, a na prirodno zimsko vreme vratićemo ih u oktobru. Sledeće godine to možda ne bude slučaj.

Nevena Zdravković