Ko to buši vojsku

Ima jedno brdo u Beogradu, zove se Straževica, i verovatno je najviše gađano mesto tokom agresije NATO na Jugoslaviju 1999. godine. Naime, u specijalnom vojnom objektu vojnog kompleksa Kneževac, inače smeštenom unutar brda, nalazi se komandni centar od strateške važnosti za Srbiju izgrađen još u vreme velike Jugoslavije. Podzemni objekat projektovan je da izdrži pogodak atomske bombe od 20 kilotona. Sve je tu duboko u utrobi brda, zaštićeno naslagama granita od nekoliko stotina metara, tu su i čelična vrata od desetak tona, biološki, hemijski i radiološki filteri, prostorije za rad i odmor, agregati, skladišta materijala i hrane...

Na vrhu brda su radarske antene koje je NATO avijacija danonoćno gađala, a pripadnici PVO stalno popravljali i iznova postavljali. Nekoliko njih je i poginulo na tom zadatku o čemu svedoči i spomenik na vrhu brda. Inače, podzemni vojni objekat je koštao mnogo, ali je i pružao mnogo. Zahvaljujući vojnicima, podoficirima i oficirima koji su danonoćno dežurali pored terminala, radarskih ekrana, računara, planšeta i sistema veze, svih 78 dana bombardovanja Jugoslavije 1999. imali smo radarsku sliku šta se sve događa oko i u vazdušnom prostoru naše zemlje. Iz tog podzemnog objekta dolazili su podaci na osnovu kojih je stanovnicima Beograda davan signal vazdušne opasnosti i prestanka te opasnosti. NATO avijacija je na taj objekat bacala bombe i rakete različite snage, od 250 do 3000 kilograma. Objekat je sve izdržao, iako su od detonacija bile oštećene obližnje stambene zgrade, pa i manastir u neposrednoj blizini.

No, ono što nije uspelo NATO avijaciji u ratu izgleda da će uspeti jednoj italijanskoj kompaniji u miru. Podzemnom vojnom objektu od nacionalnog strateškog značaja preti rušenje zbog eksplozija i detonacija u obližnjem kamenolomu preduzeća EMS „Kijevo”, koje je kupila italijanska firma „Adiđe Bitumi”. Još jedna potvrda da Srbi najviše gube u vreme mira.

Dakle, kako je moguće da italijanska firma nastavlja sa radom koji ozbiljno ugrožava vojni objekat od strateške važnosti za Srbiju? Istina, priča počinje još od nekadašnje Jugoslavije, kada je preduzeću EMS „Kijevo” iz Beograda odobrena eksploatacija kamena u skladu sa „Rudarskim projektom” iz 1974. godine, da bi Rešenjem iz 1987. bila definisana i granica izvođenja rudarskih radova na lokaciji Straževica.

Godine su prolazile i kamenolom se širio, pa je načelnik Inspektorata odbrane viceadmiral Jovan Grbavac 28. marta 2006. uputio Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore akt u kojem traži da se detaljno sagleda uticaj eksploatacije kamena u kamenolomu „Kijevo” na bezbednost vojnog podzemnog objekta. Uprava za infrastrukturu, u vezi sa zahtevima obrađivača planske dokumentacije JUP „Urbanistički zavod Beograd” 20. aprila 2006. postavlja dopunske uslove i zahteve za prilagođavanje urbanističkog plana za područje manastirskog kompleksa Rakovica, u opštini Rakovica, potrebama odbrane zemlje. Dati su topografski podaci, navedene zone zabranjene gradnje i zone kontrolisane gradnje, gde je pre izgradnje bilo kakvih objekata obavezna saglasnost Ministarstva odbrane. Uprava za infrastrukturu uputila je zatim zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike za hitno poništavanje Rešenja o odobrenju eksploatacije krečnjaka i obustavu rada kamenoloma u definisanoj zaštitnoj zoni kompleksa. Istovremeno je preko nadležnih organa Ministarstva odbrane pokrenut i postupak za zaštitu interesa odbrane zemlje.

Ministarstvo rudarstva i energetike, Rudarska inspekcija, rešenjem broj 310-07-368 od 7. 6. 2006. nalaže preduzeću EMS „Kijevo” iz Beograda da organizuje otklanjanje konstatovanih nedostataka i tehničkih propusta i zabranjuje izvođenje rudarskih radova izvan granica definisanih rešenjem od 1. 4. 1987. Sastavni deo tog rešenja bio je i zapisnik o inspekcijskom pregledu. U njemu je konstatovano da je nasipana jalovina formirala nasip prema vojnom objektu, da je to blizu ventilacionih šahtova, te da su miniranja bila manjeg obima sa po maksimalno šest bušotina i 120 kg balkanita i da se tim radovima nije izašlo iz granica odobrenog eksploatacionog polja po rešenju iz 5. 12. 1973.

No, jedinica za održavanje podzemnog vojnog objekta je Operativnom centru 11. 7. .2006. kao i 17. 7. 2006. javila da su radovi u kamenolomu „Kijevo” nastavljeni i pored zabrane Ministarstva rudarstva i energetike. Jake detonacije osetile su se u blizini glavne sale i u agregat prostoriji podzemnog objekta. Došlo je do naprslina, curenja vode iz zidova i drugih oštećenja. Prva konstatovana šteta iznosi najmanje 10 miliona dinara. Komisija koja je izašla na teren utvrdila je i da su radovi na iskopu kamenoloma suviše blizu vojnog objekta i da kamenolom „Kijevo” ugrožava podzemni vojni objekat. Vojska je još jednom, aktom od 19. 7.2006. upozorila na problem Ministarstvo rudarstva i energetike.

U međuvremenu italijanska firma „Adiđe Bitumi” kupila je kamenolom. Bušenje se nastavlja...