Šta nam je važnije - cigarete ili sapun

Stanovnici Srbije u proseku koriste po jedan sapun mesečno i samo jednu pastu za zube godišnje, upozoravaju statističari. Ovako poražavajući podaci svakako su velikim delom rezultat činjenice da su nam novčanici sve tanji, pa se preraspodela mršavih porodičnih budžeta često prelomi na štetu održavanja lične higijene.

Tako su, prema zvaničnim podacima za april Republičkog zavoda za statistiku, sredstva za ličnu higijenu i negu zdravlja u minimalnoj potrošačkoj korpi za četvoročlanu porodicu učestvovala sa 5,88 odsto, a u prosečnoj korpi sa 6,14 odsto.

Inače, za pokrivanje minimalne potrošačke korpe za porodicu s četiri člana u aprilu trebalo je obezbediti 10.758 dinara. Od toga na ličnu higijenu otpada nešto manje od 600 dinara. Kao minimum potreba za ovu porodicu statističari su predvideli 0,4 kg toaletnog sapuna, što košta 88 dinara, 0,4 litre šampona, za šta je trebalo izdvojiti 32 dinara, dve tube paste za zube, koje su koštale 95 dinara, zatim dva kilograma deterdženta za pranje rublja (153 dinara), toalet papir za 57 dinara, a za usluge lične higijene predviđen je 161 dinar.

Neophodan komplet lične higijene, predviđen prosečnom potrošačkom korpom za isto domaćinstvo, nešto je izdašniji i predviđa za 100 grama više toaletnog sapuna nego kod minimalne korpe, uključuje je i jednu „nivea“ kremu od 100 grama po ceni od 141 dinar, dodaje još kilogram deterdženta za pranje rublja, a za usluge lične higijene predviđa 229 dinara. Time se izdatak za ličnu higijenu približava cifri od hiljadu dinara, a cela prosečna korpa je za oko 7.000 dinara „teža“ od minimalne i iznosi 17.410 dinara. Za pokriće ove korpe u aprilu trebalo je više od jedne i po prosečne plate.

Prostom računicom ispada da siromašnijem delu stanovništva ostaje toliko para da mesečno, jedan član porodice može da potroši nešto više od pola sapuna. Ništa bolje nije ni s pastama za zube. Prema statistici, svaki član domaćinstva u prilici je da kupi samo po pola tube mesečno.

- Lična higijena dobrog dela populacije nije baš na potrebnom nivou. Tu postoje dva aspekta, jedan je nedostatak navika, a drugi, objektivan, to što je narod siromašan, a sredstva za higijenu nisu baš jeftina i pristupačna za svakoga - kaže za „Blic“ prim. dr Veljko Đerković, epidemiolog u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja.

Pranje ruku osnovna je mera lične higijene, istovremeno to je i prva mera u sprečavanju širenja bolesti, ističe naš sagovornik, podsećajući da se većina zaraza prenosi prljavim rukama, pa i SARS, na primer.

- Moramo se vratiti osnovnim higijenskim navikama - savetuje dr Đerković, ističući da se one formiraju u detinjstvu, u porodici, a potom i u vrtiću i školi.

- Hirurško pranje ruku, pre navlačenja hirurških rukavica i ulaska u operacionu salu, traje 10 minuta, a za obično pranje, dakle ne samo skidanje prljavštine, već i uklanjanje klica, potrebno je bar par minuta - navodi dr Đerković. Nažalost, dodaje on, malo je onih koji se strogo drže pravila da ruke peru uvek nakon upotrebe sanitarnog čvora, nakon jela, više puta u toku dana, zatim da jednokratno koriste papirne ubruse, papirne maramice, a malo je i ustanova koje to obezbeđuju zaposlenima..

Higijena usta i zuba, održavanje PH vrednosti, preduslov je za sprečavanje pojave karijesa, što znači da zube treba prati nakon svakog jela, više puta u toku dana, savetuje dr Đerković.

Jedna od mera opšte higijene, prema oceni našeg sagovornika, koja nas svrstava među prljavije nacije, jeste i nedopustivo mali broj javnih WC-a, pri čemu su oni koji se koriste u takvom stanju da ih, ako je to moguće, svakako treba izbegavati.

- Bacite cigarete, kupite sapun, bićete lepši - malo u šali, više u zbilji kaže dr Đerković, primećujući da za cigarete ima para, a za dobar kalodont i mirišljavi sapun, već je teže izdvojiti novac.

„Pre i posle jela treba ruke prati...“, pesmicu, koju je pre više od veka napisao pesnik i dečji lekar Jovan Jovanović Zmaj, mnogi su zaboravili. Svojoj deci, kako izgleda, takođe je nisu čitali.

Proteklih dana palo je i zavrtanje slavina zbog prekomerne potrošnje i zalivanja bašti. Na održavanje higijene u sparnim letnjim danima, kojeg bez vode nema, malo se mislilo.