U Srbiji danas obeležen Vidovdan

Tim povodom predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je vence na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu i spomen obeležju kosovskim junacima na Gazimestanu.

Predsednik Srbije je na Gazimestanu poručio da će Srbija i dalje nastaviti da se bori za svoju svetu zemlju i pregovarati sa svima, dok su mu ekstremne grupe zviždale i dobacivale, te je predsednik u jednom trenutku završio govor.

Pre govora predsednika Srbije, vladika Amfilohije je pozvao Srbe i Albance na KiM da nastave da žive zajedno i da sve bratime s ljubavlju i nazvao bezumnim zviždanje i negodovanje na Gazimestanu tokom govora predsednika Srbije.

Nikolić se danas sastao u Gračanici i sa predsavnicima kosovskih Srba, a otkrio je i ploču spomenika Miloša Obilića u centru tog mesta.

Predsednik je danas položio venac i na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu i to u pratnji ministra odbrane Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Ljubiše Dikovića.

Inače, obeležavanje Vidovdana u Kruševcu počelo je svetom liturgijom u Zadužbini kneza Lazara, a posle službe sveštenstvo je održalo opelo stradalima za slobodu.

Vidovdan, spomen na Svetog kneza Lazara, Boj na Kosovu i poginule srpske junake obeležen je i u svim opštinama Pomoravskog okruga, litugijama, odavanjem počasti poginulima, paljenjem sveća i polaganjem venaca na spomen obeležja.

Liturgija u Jagodini održana je u Sabornoj crkvi "Svetih apostola Patra i Pavla" i parastosom ispred Spomenka poginulima u svim srpskim ratovima u Jagodini na Skveru omladine uz veliki broj gradjana.

Posebno svečano, uz velik broj vernika i stanovnika ovog dela Srbije bilo je u crkvi "Vaznesenje Gospodnje" srednjovekovnog manastira "Ravanica" kod Ćuprije, zadužbini kneza Lazara i gde se Lazareve mošti nalaze od 1989. godine.

Pored sarkofaga kneza Lazara, u koloni, pognutih glava prolazili su gradjani sa svećama, a liturgiju i parastos je služio vladika braničevski Ignjatije (Midić) sa sveštenstvom ćuprijskim.

Svečano je bilo i u manastiru Jošanica kod Jagodine gde se, po narodnom predanju, u manastirskoj crkvi "Sveti Nikola", knez Lazar venčao sa kneginjom Milicom, ali i u manastiru Manasiji kod Despotovca, zadužbini despota Stefana Lazarevica, sina kneza Lazara.

U crkvi Svetog Marka u Beogradu je tradicionalno održan parastos palim žrtvama na Kosovu i Metohiji od 1998. godine, a u Nišu, gradonačelnik Zoran Perišić uručio je Vidovdanske nagrade najuspešnijim učenicima osnovnih i srednjih škola u tom gradu, koji su osvojili neko od prva tri mesta na medjunarodnim i republičkim takmičenjima. Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500-tu godišnjicu od Kosovskog boja.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.

Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.