PROMENE U MUP SRBIJE

Republicki ministar policije Dusan Mihajlovic najavio je, na savetovanju u Vrnjackoj Banji o reformama u okviru sluzbe unutrasnjih poslova, da ce Resor Drzavne bezbednosti biti izdvojen iz MUP Srbije. Resor Javne bezbednosti, prema Mihajlovicevim recima, bice reorganizovan u posebne resore. "Osnovna ideja je da obavestajna sluzba vise nece biti resor u okviru MUP, vec ce biti konstituisana kao nezavisna agencija za obavestajno-bezbednosne poslove", rekao je Mihajlovic. Strateski dokument reorganizacije predvidja reformu MUP koji ce imati 2 osnovna resora, policiju i resor upravnih poslova.

Sa druge strane, Demokratska stranka Srbije kritikovala je predlog tog zakona jer, kako je saopsteno, Drzavna bezbednost treba da bude pod kontrolom republickog parlamenta, a ne Vlade. Funkcioner DSS-a i predsednik odbora za bezbednost u Skupstini Srbije Dragan Jocic izjavio je za B92 da je predlozeni zakon los, jer je DB koncipirana kao vladina agencija koja radi po njenim smernicama i njoj polaze racune. "Posto se radi o jednoj oblasti koja je vrlo osetljiva, i koja je, zapravo, u sluzbi drzave, njenog ustavnog uredjenja, njene stabilnosti, smatramo da resor DB, agencija, direkcija, zovite je kako god hocete, mora biti neposredno odgovorna parlamentu i da prvog coveka te agencije mora birati parlament. Nikakvo preveliko vezivanje za vladu Srbije ili da radi u funkciji vlade Srbije, jer su vlade prolazne, one mogu biti vrlo kratke, a bezbednost je nesto sto traje i obezbedjuje drzavu. Sad, taj nacrt zakona nije definitivan, ali ce se DSS potruditi da tu sluzbu veze cvrsce ipod kontrolu parlamenta, a i da je odvoji od uticaja bilo kakvog politickog tela", rekao je Jocic.

Sa druge strane, Milan Simic iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava smatra da je predlog Zakona o bezbednosno informativnoj agenciji dobar, jer predvidja izdvajanje Sluzbe Drzavne bezbednosti iz republickog Mupa. Simic je za B92 ocenio da potpuna parlamentarna kontrola obavestajne policije ne bi bila dobra jer bi izazvala dodatne politicke turbulencije i posluzila daljim prepucavanjima vlasti i opozicije. "Sama priroda takve vrste agencije, odnosno sluzbe, tesko da moze da odgovara direktno upravljanju od strane parlamenta, dakle, biranje direktora agencije, zato sto funkcija parlamenta, pre svega zbog turbulencija, treba pre svega da ima korektivni, odnosno kontrolni karakter, a ne karakter upravljanja samom organizacijom. To se radi tako sto, na primer, direktor, koji moze da bude biran od strane parlamenta na predlog, na primer, premijera, podnosi redovan izvestaj parlamentu.

To je modus koji je prihvacen svuda u razvijenim zemljama. Cini mi se, ukoliko bi parlament direktno rukovodio radom takve sluzbe, da bi to izazvalo dodatne turbulnecije u nasem, ioanako turbulentnom drustvu, i da bi to moglo da posluzi kao moguci uzrok politickih manipulacija i prepucavanja izmedju poslanika vlasti i opozicije, ma ko to bio u buducem periodu", smatra on.