Čišćenje arterija, prevencija šloga

Razlog je zdravstvena neprosvećenost, ali i nedostatak dijagniostike i kapaciteta.

Svake godine na Insitutu Dedinje obavi se blizu hiljadu operacija na vratnim arterijama a oboleli spasu od moždanog udara.

Ranije se smatralo da je najveći broj moždanih udara izazvan krvarenjem u mozgu, a danas se zna da je čak 80 odsto teških moždanih udara izazvano zapravo nedovoljnim dotokom krvi u mozak, a što je najčešće posledica karotidne bolesti, odnosno začepljenja vratnih arterija.

Svedočenja pacijenata:

Ja sam imao ovaj vrtoglavice i nesvestice i zujenja u ušima. Utvrđeno je da imam zapušenje karotide i došao sam ovde na operaciju koja je izvršena pre tri dana.

Imam malo šećer ali nije to tako strašno, imala sam strašnu vrtoglavicu. Operisala sam ovde levu stranu, posle šest meseci došla sam, te sam operisala i ovu drugu.

Sve dok začepljenje vratne arterije ne dostigne čak 70 odsto, znakova upozorenja najčešće nema, pa kod mnogih prvi pokazatelj bude moždani udar. Ukoliko je suženje do 70 odsto, oboleli može da se leči lekovima koji usporavaju razvoj bolesti ili postavljanjem stenta.

"U osnovi nastanka karotidne bolesti je ateroskleroza. Ateroskleroza predstavlja hronično oboljenje krvnih sudova i dolazi do nagomiljavanja različitih naslaga u krvnom sudu i dolazi do suženja krvnog suda Simptomi karotidne bolesti mogu da budu nesvestice, vrtoglavice, nestabilnosti pri hodu, glavobolje, tranzitorni ishemički atak i kao najgori i najteži sa najtežim posledicama - cerebrovaskularni insult ili šlog", kaže Srđan Babić, vaskularni hirurg.

Zbog zdravstvene neprosvećenosti oboleli u Srbiji, čak i kada se jave ozbiljniji znaci upozorenja kao što su smetnje u vidu ili iznenadni padovi sa gubitkom svesti, oklevaju da potraže pomoć lekara.

Hirurškim zahvatom, vratna arterija se pročišćava i time sprečava moždani udar, ali preveniraju se i demencija i senilnost. Na Institutu Dedinje zahvat izvode prema najvišim evropskim standardima sa procentom komplikacija ispod jedan odsto, a pacijent se brzo oporavlja.

"Već prvog postoperativnog dana pacijenti prelaze, odnosno pacijenti napuštaju jedinicu intenzivne nege i prelaze na odeljenje vaskularne hirurgije, istog dana već dolazi do vertikalizacije, zapravo pacijenti samostalno ustaju i hodaju, šetaju, takođe je omogućena adekvatna ishrana. Već trećeg postoperativnog dana ukoliko je pacijent u redu, pacijent se otpušta na kućno lečenje a sedmog postoperativnog dana se skidaju konci sa operativne rane. Važno je istaći da su svi pacijenti radnoaktivni nakon 15 do 20 dana", kaže Slobodan Tanasković, vaskularni hirurg.

Ovom vrstom operacija pored sprečavanja moždanog udara preveniraju se i demencija i senilnost, a pored dobrobiti za pacijenta ostvaruju velike uštede za zdravstveni sistem. Otuda je ovo i jedna od najčešćih operacija u svetu.

Nažalost u Srbiji je broj ovakvih zahvata daleko ispod evropskih standarda, a jedan od razloga je i nedovoljna dostupnost ultrazvučne dijagnostike.